среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
ПОГЛЕДИ

Генетика нација

Војска са којом смо се сукобили на Косову била је нажалост претежно етнички грчка преображена у туркофоне. Порекло није играло никакву улогу. Свест је та која их је одређивала
Аутор: Мирољуб Јевтићнедеља, 28.07.2019. у 18:00
Скулптура на којој су представљени мајка Ружица Пејовић са синовима Луком Пејовићем и Алијом Потурком

У последњих неколико година запљуснути смо анализама које коришћењем ДНК доказују припадност нацијама. Идеја је да се докаже да су рецимо Енглези Енглези зато што имају исто биолошко порекло. Та методологија доказивања припадности неких људи некој нацији је сасвим погрешна. Да кажемо и математички, та је метода сто одсто нетачна.

Нација и генетика немају буквално никакве везе. Нација је друштвена и политичка категорија и са генетиком нема додира. Некада је мој покојни пријатељ Богдан Остојић написао афоризам који је гласио „Марксизам је доказ како наука може да тријумфује над здравим разумом.” Овај афоризам нам помаже управо то, да видимо колико инсистирање на генетици као основи нације није у вези са здравим разумом.

Погледајмо на следећем примеру како то изгледа. Ко неће да се сложи да су Арапи нација? Анализирајмо затим Арапе. Видећемо да су Арапи Башар ал Асад, председник Сирије, и Омар ал Башир, недавно свргнути председник Судана. И шта видимо – председник Сирије је белац док је Суданац црнац. Каква вам анализа треба да се види да су они припадници различитих раса, а исте етничке нације, пазите етничке, не само политичке нације. Већ ту се види да припадати једној нацији значи имати свест и осећај да тој нацији припадате и да је прихватате као своју, а да биолошко порекло нема никакве везе са тим.

Још је значајнији податак да су народи сасвим мењали расну структуру. Дакле, потпуно су у току историје „испрали” своју претходну расну припадност и претворили се у сасвим другу расу, али су остајали припадници истог народа, односно нације.

Погледајмо нпр. турске серије. Видећемо да масу Турака чине изразити белци. Сетимо се министра иностраних послова те земље Исмаила Џема. Или премијерке Тансу Чилер. Белци су колико и Макрон. С друге стране, нема никакве дилеме да су њихови преци били монголоиди. Фигуративно речено, били су сличнији Кинезима и Јапанцима него садашњим Турцима.

О томе нам један од најзначајнијих историчара Арапа Филип Хити каже: „Монголоидни Турци, нови расни елеменат, преузели (су) барјак вере Мухамедове”. Погледајмо данашње Турке. Поред великог броја типичних белаца, постоји већина која је мало тамније пути. А нема ниједног монголода, барем их ја нисам срео, иако сам био много пута у Турској и видео безброј турских филмова. Дакле ти монголоиди су сасвим променили своју расну структуру, али су Турци без остатка.

Коме пада на памет шта је било у садашњој Турској до 1071, до битке код Манцикерта на крајњем истоку данашње Турске, кад је селџучки султан Алп Арслан победио војску византијског цара Романа Диогена. Византија је тада представљала компактну, претежно грчку земљу са седам, осам милиона становника. Процењује се да је после те битке око 200.000–300.000 Туркофона продрло и освојило Византију. После пада Цариграда 1453. Грци су били здробљени. Земља је постала туркофонска. Где је нестало тих седам, осам милиона хришћана, махом Грка? Они су исламизовани и турцизирани. И то је данашња основа Турака из Турске. Како то изгледа видећемо из следећих података. Султан Мурат из Косовског боја био је син грчке принцезе Јелене, његовог сина Бајазита родила је Гркиња Ђулчичек Хатун. И докле да идемо? Двеста година касније султане рађају Украјинка Хурем и Италијанка Нурбану. Где је ту Турска генетика?

Енглески историчар Гибонс то овако представља: „Пошто су једноставно променили име и религију, византијски Грци су се представили пред историју као нова раса и нација која је прихватила нове задатке и тако осигурала дуговечност Византије под исламским рухом.”

За нас је важно да знамо да ми биолошки чисте Турке никада нисмо срели. Војска са којом смо се сукобили на Косову била је, нажалост, претежно етнички грчка преображена у туркофоне. Порекло није играло никакву улогу. Свест је та која их је одређивала.

Уосталом, зашто ићи толико у прошлост. Погледајте у Пријепољу испред музеја споменик подигнут на основу фотографије из 1919. На њему је мајка Ружица Пејовић са два сина – Луком Пејовићем и Алијом Потурком. Данас Алијини потомци говоре да су Бошњаци и да говоре босански, а фигуративно речено, иду на задушнице својој баби Српкињи.

По попису извршеном у „хрватском” Дубровнику из 1890, кад Србија није смела ни да помисли да врши неку пропаганду, више од 90 одсто становника у кући говори српски. Али много је важније да у „хрватском Дубровнику” буквално нико не говори хрватски. Данас велики број праунука тих Срба желе да Срби нестану, не само у у Хрватској него и у Прокупљу.

И какве везе има генетика са чињеницом да они сада хоће да буду Хрвати и Бошњаци? Србин је само онај ко то жели, без обзира на порекло.

Професор универзитета и оснивач научне дисциплине Политикологија религије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари8
c79b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пеофесор ФПН у пензији
Не разумем зашто не објављујете мој прилог?Све у њему је истина важна за процену статуса наше науке у свету. Проверите, кликните на енглекси гуглу понављам енглески, дакле оно што се види у Адис Абеби или Каракасу па упишите било коју друштвену науку нпр:criminal law или ontology илли theory of finance или history of 20 century . Па ће те видети да гогле избацује милионе погодака за сваки упит. И нема ни на последњем месту ниједног факултета из Србије . Али ако упишете pol
Алексеј
Милоше, кажете да "ne može biti jedan Srbin crnac pa i da zna srpski". Не знам, нисам Србин. Али знам да је потомак једног цнца етиопског порекла постао један од најпознатијих Руса за сва времена, а то је Пушкин Александар Сергејевич. И овде у Русији његово порекло огромној већини нас нимало не смета. За све нас он јесте један од највећих Руса.
Miloš
Tako je, Alekseje. Inače, neobično mi je da jedan Rus u rubrici namenjenoj običnim građanima, piše u Politici no dobro. E, što se tiče... Nažalost, ljudi su se mešali kroz istoriju uglavnom silom istorijskih događaja; tako je i deda od Puškina dospeo na dvor. Bez obzira, ipak ostajem pri onome što sam napisao. Naciju ne čini samo uzeta kultura, već nešto više od toga. A inače i generalno nisam pristalica međurasnih mešanja.
Препоручујем 6
Алексеј
„Дух, душа човека – ето где треба тражити његову припадност овом или оном народу. Чиме се може одредити припадност духа? Дух се наравно испољава мишљу ... Ко на ком језику мисли, тај томе народу и припада. Ја мислим на руском“. Ову дефиницију је дао велики руски лексикограф, етнограф и писац Владимир Даљ (1801-1872) иначе пореклом од оца Данца и мајке Францускиње. А удео комплексаша је да дају крв за ДНК анализу како би се утврдило њихово илирско, аријевско или било које још „племенито“ порекло.
Никола
Нису давали крв, јер су комплексаши и да би им се утврђивало илирско или чије год порекло, већ да би видели ко су им све заправо сродници и од ког рода вуку порекло. Што се тиче текста, превише упрошћавате ствари. Не, етнички идентитет не чини само оно чиме се осећате. То мора бити правдано - културом ваших сународника, традицијом, језиком, па и историјом и томе слично. Пишемо латиницом - и шта, то је српски језик на латиници. Пушкинов деда црнац - и шта, опет је Рус са руском културом и осећај.
Препоручујем 3
Miloš
Ne bih zvao te ljude kompleksašima samo zato jer su davali krv na analizu. Ne može niko biti šta mu je u glavi. Pa ne mogu ja biti Japanac, samo zato jer se saosećam sa samurajima!
Препоручујем 3
Алекс
Изванредна анализа, изванредна поставка професоре. Професор је одлично осетио ствар, и то поткрепио историјским чињеницама. Шта бисмо друго хтели. Изузетно значајна анализа, за оне који (могу да) разумеју. Велика истина и велика суштина изречена је тиме, посебно у завршетку. Ако би се то узело као стратегија, много шта би се могло постићи. Велика мудрост се налази у: ”Србин се не рађа, већ постаје”. Колико смо уосталом Срби, а пишемо латиницом. Јер смо се родили у Србији. Шупља прича. Итд.
Miloš
Au profesore sad ste me razočarali. Volim da pročitam svaki vaš tekst, ali ovaj mi je preseo. Umem da kažem da "Srbin se ne postaje, već rađa". Ono šta čini jedan narod su kultura, jezik, roditelji... Ne može biti jedan Srbin crnac pa i da zna srpski. Inače, Pomoću DNK se inače može odrediti ko odakle potiče. Meni je to uvredljivo. G. Jevtić ovde meša politiku i političke tokove sa nacionalnošću što je nesmotreno. A Dubrovčani i Bošnjaci su loš primer zbog političkih konotacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља