недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
У ЗООЛОШКОМ ВРТУ

Камили повређена нога, тигар стар и болестан али пингвине не кувају

Доста животиња не изгледа репрезентативно јер су старе или су на опоравку. – Ради се на поправљању услова за станаре животињске оазе на Калемегдану, тврди директор Србољуб Алексић
Аутор: Ана Вуковићуторак, 23.07.2019. у 11:30
Пингвинаријум је урађен са посебним системом за хлађење воде која се одржава на 22 степена (Фотографије А. Вуковић)

Камили која живи у „Врту добре наде” нога је повређена па зато углавном лежи. Све ове муке снашле су је, тврде Београђани који су се јавили нашој редакцији, од како је пала у канал који нема заштитну ограду. „Бели тигрови и леопарди су премршави”, „пуно је болесних животиња о којима нико не брине”, а тврде и да је тамо на снази „прави помор” јер је наводно „у неколико месеци” угинуло десетак младунаца.

Најновији станари Бео зоо врта, пингвини, због чијег су доласка својевремено организовани и протести, и сада су на тапету незадовољних грађана. Без обзира на то што је реч о Хумболтовим пингвинима који живе у топлијим крајевима света, многи су забринути да им је овде превруће. Једна читатељка чак тврди да је неколико ових птица и угинуло јер „систем филтрације воде не ради, нити се пингвини хране сваки посебно како се ради у свим озбиљним вртовима”. Друга читатељка забринуто саопштава да се са њима нешто дешава јер су „очерупани”.

Србољуб Алексић,директор Београдског зоо врта

Наши извори су, тврди Србољуб Алексић, директор Београдског зоо врта, изгледа упућени у дешавања у овом животињском царству, али ипак не довољно јер ствари нису баш онакве како њима изгледају.

– Камила јесте упала у канал и сада је на терапији. Тај простор направљен је крајем осамдесетих и реч је о баријери која се тада користила да одвоји посетиоце од животиња. Није то лоше решење, али десило се да камила упадне. Пре неких двадесетак година исто је било и са слоницом. Животиње знају да не треба да прилазе тамо, навикле су, али деси се – прича Алексић додајући да ће тај простор бити реконструисан.

Пингвине овде „не кувају”, објашњава директор додајући да је то што неким птицама опада перје сасвим природна појава митарења. Пингвинаријум није обичан базен, рађен је две године баш због посебних система за хлађење воде која се одржава на 22 степена, али и пречишћавања.

– Код њих се не дешава ништа необично. Имали смо проблем са две птице, које су биле на терапији и издвојене, али то држимо под контролом. Узимали смо им брисеве, радили анализе. Животиње не могу да кажу шта их боли, али препознају се неке промене у понашању на које одмах реагујемо. Сада добијају витаминске препарате. Трудимо се да се то не дешава, водимо рачуна о превентиви и хигијени, али и посетиоци морају да схвате да не треба да дирају животиње нити да их хране – објашњава Алексић.

У Зоолошком врту у Бечу, одакле је стигао део ових птица, они се као и код нас не хране појединачно, већ у води. Важно је само, додаје, пратити да ли сви они узимају довољно оброка. А они су увек сити и нахрањени свежом, морском рибом.

У Зоо-врту нормална су рађања, али и умирања, тако да се дешава и да неки младунац не преживи. Исто је, тврди Алексић, и у природи – неки се роде мртви, неке мајка одбаци.

– Орао брадан ове године је имао своје прво јаје, пиле се излегло, али га је мајка појела. Тада смо консултовали стручњаке из иностранства да ли да га склонимо од ње, они су рекли да пустимо природи да одради своје – прича Алексић.

Зоо-врт усмерава свој рад у сарадњи са европским колегама, а контролишу га наше Министарство животне средине, ветеринарска инспекција и Европска федерација зоолошких вртова. Пошто смо у процесу придружења овој организацији, рад „Врта добре наде” стално мора да се унапређује у складу са стандардима.
Проблема има, они не крију, али раде на томе да их реше.

– Врт је стар 83 године и стално поправљамо услове у њему. Зоо-вртови по Европи улажу стотине милиона евра у своје објекте и просторе за животиње, а опет добијају критике. Битно је да знамо где су наше слабе тачке. Све се ради плански, а урађен је и мастер план развоја за десет година – истиче Алексић.
И величина Зоо-врта је мана, али ни по томе нисмо неуобичајени јер је и у Загребу врт на сличној површини.
– Имамо седам хектара, што је скроман простор, па покушавамо да га креативним решењима направимо што бољим за животиње. Смањили смо мало животињски фонд. Имали смо три врсте медведа на 400 квадрата, а сада ћемо се, после обнове тог простора, определити само за једну врсту – појашњава директор „Врта добре наде”.

Животиње које овде станују су прилично старе па зато и не изгледају увек репрезентативно. Такав је и тигар око чије се наводне неухрањености недавно подигла полемика. Болестан је, има цистичне промене и предлагано је чак и да буде еутаназиран. Али пошто нема болове, а има вољу за животом, запослени су одлучили да му продуже век.

– Зашто не бисмо хранили тигра, а хранимо лава који је одмах поред? О свакој животињи подједнако водимо рачуна, али многе од њих су набављене још деведесетих, за време Вука Бојовића, па су већ на заласку живота. Слоница нам има 50 година, пантер је исто доста стар, алигатор Муја чак није ни стар него је легенда. Макаки мајмун у просеку живи 20 година, а наша Цица има 38 – набраја Алексић.

То што у Врту сваке године имамо принове, тврди он, знак је да је животињама овде добро.

Можда посетиоцима неке од њих не изгледају баш како треба, али многи, истиче Алексић, и не знају да се на овом простору у сваком тренутку налази између 60 и 80 животиња које су на опоравку. Неке донесе Завод за заштиту природе, друге су заплењене на царини, а има и оних које су нелегално држане попут већ познате вучице из Миријева. Ту је чак и једна сова без кљуна, која не би преживела у природи јер не може самостално да се храни, па јој је Зоо-врт једна врста стационара.

Викторијански тип врта

Бео зоо-врт је прављен по викторијанском типу који је тражио да посетилац стане и гледа животињу, објашњава др Маријана Вучинић, професор на Факултету ветеринарске медицине. Модерни стандарди од њих захтевају да стекну и неко знање – да не гледају само изглед животиње, већ да посматрањем амбијента у коме је смештена упознају њено понашање у станишту.

– То понашање у заточеништву никад неће бити видљиво у потпуности јер је тамо немогуће видети лов или бежање од предатора. Али, простор мора што више опонашати станиште да би се бар основни типови понашања уочили – истиче др Вучинић, наводећи да је у Београду најгоре мајмунима смештеним у металној конструкцији. Тај простор, открио нам је директор Зоо-врта Србољуб Алексић, требало би да се обнови догодине.

Стање ухрањености није добар параметар за оцењивање како је животињама, наводи др Вучинић. Неке су угојене због малог простора за кретање, док су друге мршаве пошто не једу добро због старости. Међутим, ако животиња оставља потомство, то већ, каже она, има потенцијала за добробит.

То што се неке животиње циклично крећу, окрећу укруг, пребацују са ноге на ногу јесу поремећаји понашања који су, каже и она, логични за животиње у заточеништву.


Коментари6
85d99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nije bilo tih loših vesti.Mediji ne dolaze
Beograd bi možda mogao da nađe kompromisno rešenje da 1/2 Zoo vrta ostaje tu gde jeste sa pticama svih vrsta ,akvarijumima i reptilima uz kulturno istorijske sadržaje (ne restorane)i moguće pridruženje dela Botaničke bašte Drugi deo Vrta sa krupnijim i krupnim životinjama bi morao da ode - ali gde ? Pod Avalom to zaista nema smisla a reke koje povremeno plave ne daju tu vrstu garancija da Vrt bude bliže i rekama i gradu.
Aerobne i anaerobne bakterije
Bolje je pingvine hraniti što više izvan vode .Nema tog sistema koji će lako da izdrži amonijak , nitrite i nitarate koji se skupljaju u bazenu .Posebno ne takvog sistema koji može da izdrži (bez stalne zamene vode)silne produkte raspada amonijaka.U procesu razlaganja hrane su najvažniji ne filteri nego dve vrste bakterija .Dobro razlaganje amonijaka nije moguće ako se hrana masovno uzima i razlaže u vodi .Bakterije su suština čiste vode uz njenu zamenu.
Jovana Pesic
Ugino im 8 pingvina, dodjite izbrojte.
Jovana Pesic
Kako lazu za pingvine. tek su pre nekoliko dana dosli da popravljaju sisteme, kanalizacia ne radi, filteri ne rade, bazen rucno ispustaju i peru. a kamila na slici ima otvorenu ranu koju niko nije sanirao i ta rana nema veze sa njenim padom. Normalno je da im uginu mladunci ali od mladunaca zebra, nilski konj,3 binturonga, 3 hijene, nandu, irvas a od doraslih fenek, nandu, foka siva balticka . Javasluk nevidjeni.
Boja
Калемегдан није право место за зоолошки врт у сред града и историјске тврђаве. То није тешко схватити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља