четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Југословенски дух из Новог Пазара

Певали Титу, јуначкоме сину и слушали су о светородној лози Немањића и средњовековном зидном сликарству, у Алтун-алем џамији о османском градитељству
Аутор: Славка Бакрачевићуторак, 23.07.2019. у 22:55
Дружење уз рад, акцијаши у Новом Пазару (Фото С. Жупљанин)

Нови Пазар – Омладинске радне бригаде из Словеније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије недељу дана су радиле у Новом Пазару. Њихов радни учинак је неспоран, али је можда значајнији онај други који не може да се измери. На једној бригадирској вечери, а такве су биле све, слика скоро нестварна: са бине у центру Новог Пазара одјекивали су звуци некадашње химне „Хеј, Словени”, публика је стајала у ставу мирно, вијорило се мноштво  тробојки са петокраком. Хор „Захумље” из Никшића наставио је да пева о маршалу Титу, јуначкоме сину, затим о четама партизана које иду по шумама и горама наше земље поносне...

Публика прихвата, пева са хором, а развило се и коло, прво козарачко, па уз ону о некада заједничкој држави „од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана”. Играју и певају заједно бригадири из Словеније, из Лопара у Републици Српској, из Охрида, Куманова, из Београда, наравно и Новопазарци, не само они у бригадирским униформама. Носталгични уздаси старијих.

– Е, кад је овако било, знали смо шта је живот!

Недељу дана су омладинске бригаде појачане искуством акцијаша ветерана добровољно улепшавале Нови Пазар.

Са Рибарићког језера прикупили су на стотине кеса пластичног и другог отпада, које је река Ибар донела из приобаља кроз Рожаје и Тутин, па се површина језера скоро није видела. Сада се у чистој језерској води огледају врхови Мокре Горе. Планира се да већ до наредног лета новопазарски део обале језера постане уређена плажа. Бригадири су обећали да ће идућег лета доћи на ово „пазарско море”, да се купају и ако буде требало поново да раде.

Многи од акцијаша нису можда ни знали где су остаци Старог Раса и утврђења из времена настанка прве српске немањићке државе. Са Градине на Пазаришту, остатака Старог Раса, затим са Градине у Постењу очистили су сав коров и прочистили у шибље зарасле стазе до њих, па су лекције из историје постале разумљивије и ближе. У Петровој цркви, манастирима Ђурђеви Ступови и Сопоћани слушали су о светородној лози Немањића и средњовековном зидном сликарству, у Алтун-алем џамији и поред Куле мотриље о османском градитељству.

За потребе Омладинске радне акције „Рибариће 2019” Основна школа „Стефан Немања” преуређена је у насеље „Лаки и Бане”, по двојици бивших омладинских руководилаца и команданата новопазарских бригада Рифату Шкријељу Лакију и Браниславу Банету Костићу. Њих двојица комшија били су својевремено прави пример другарства и заједништва. И бригадири у насељу са њиховим именом иако скупљени из скоро свих држава насталих распадом бивше Југославије, недељу дана нису знали за поделе.

Словенци, Македонци, Бошњаци, Срби, Мађари били су само бригадири под заставом своје бригаде и тробојком са петокраком.

– Ово је оживљавање идеје захваљујући којој је изграђено пола југословенске инфраструктуре – оценио је потпредседник владе и министар Расим Љајић, после заједничког ручка са бригадирима. –Није нам циљ да вратимо то време, али ове акције су и те како позитивне, јер враћају идеју заједништва и разбијају предрасуде, а подстичу дух толеранције – казао је Љајић.

Команданту ОРА „ Рибариће” Касиму Зоранићу, ни док је двадесетих година био на челу једне политичке странке, омладина није толико клицала и аплаудирала као на завршној бригадирској вечери. Обећао је за идућу годину радну акцију која ће да траје дуже и да окупи још већи број бригадира.

Акцијаши су се разишли уз загрљаје, сузе и обећања да ће заувек остати пријатељи. За разлику од политичара који већ неколико деценија „кроје” државне и језичке границе, они су се добро разумели и без преводилаца и посредника, како међусобно тако и са становништвом у Новом Пазару.

Један ветеран из Словеније покушао је да од туристичког водича сазна колико националности живи у Новом Пазару. – Једна – уследио је одговор. Збуњеном госту водич је објаснио да „овде живе само добри људи”.

А други ветеран из Северне Македоније машта да бригадири и радне акције могу да буду темељ неког новог заједништва.


Коментари32
74e05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
E ovaj paragraf o Slovencu i dobrim ljudima pokazuje zašto smo kao narod tu gde jesmo.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ето, сви под једну заставу, а Словенац пита колико националности живи у Новом Пазару! Шта те брига! Гледај си посла, бегај си дома!
Sanjari!
Samo Srbi nasjedaju na ovakve gluposti! Samo oni koji nisu izašli iz svoje palanke ili pročitali bilo koje vijesti mogu ovo pozdraviti. Tri rata i još ne shvataju. Koliko treba da padne srpskih glava pa da bi shvatili. Pravite Jugoslaviju u svojoj kući, ali u mojoj nećete! Dajte svoju djecu da ginu, moju NE!
Tasa
Nesudjeni zet Vuka Karadzica, romanticarski pesnik Branko Radicevic bio je, preteca panslovenskog ideje, koja je prerasla u pokret, koji je doveo do ujedinjenja juznoslovensih naroda. U pesmi Kolo, kolo, naokolo... on poziva sve jugoslovenske narode u kolo nazivajuci ih bracom, isticuci njihove vrline, po kojima su prepoznati. Danas ga zbog toga ne bi slavili, ne znam da li je izbacen iz skolske lektire?
Леон Давидович
Генерације које су живеле у туђим државама о ове им одређивале права сањали су о ослобођењу од туђинске власти и стварању своје државе. Било им је логично размишљање ако живе у многом измешани на истим просторима говоре исти језика, а то би значило и порекло им је исто зашто онда не би и живели уједињени у једну државу где су сви равноправни. Али када је створена та држава многи је нису волели и радили су на њеном рушењу. Проблем је у томе што на рушевинама нису створили успешна друштва.
Препоручујем 10
Mekintoš
Znao sam da će ime Jugoslavija ostati uklesano u svest ČOVEKA jer takve ideje i jesu za pamćenje. Posebno raduje saznanje da se ideja prenosi i da je mladi prihvataju. O neljudima drugom prilikom...
jadac
Poslali Srbi iz drugih drzava bivse Jugoslavije decu, a ti se hvatas na lepu pricu...
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља