субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.07.2019. у 20:00 Александра Исаков

Сва лица Мире Бањац

Лица уметничке каријере дуге седам деценија представљене на изложби у част велике глумице
Мира Бањац на отварању изложбе (Фото: А. Исаков)

Суботица – Последњих година она је увек присутна на фестивалу, није јој тешко да сваки дан дође на Велику терасу на конференције за новинаре, да гледа филмове с публиком. Мира Бањац, дугогодишња председница савета фестивала, добитница награде „Александар Лифка”, сада је на Фестивалу европског филма на Палићу представљена и ликовима из своје богате уметничке каријере. Изложба „Лица Мире Бањац”, коју је приредио Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине, представио је ликове из 160 филмских, позоришних и телевизијских улога, а ко узме слушалице чуће и њен глас из радио-драма.

„Лицима не треба много веровати, умеју и да сакрију много тога битнога, али постоји део коме морате веровати, то су очи. Оне не могу да преваре. Драго ми је што је ова изложба овде на Палићу и волим што сам овде јер су овде моји драги пријатељи. Спремам се полако за горе, у реду сам, али не гурам се преко реда. Хвала вам што сте ми омогућили и да гласно чујем свој живот”, рекла је Мира Бањац.

Гледајући слике, каже, вратило јој се сећање на тренутке када су настале. „Врло сам поносна на ликове које сам одиграла, све моје жене биле су покривене мојом љубављу и покривене обавезом да их представим часно, да не буде багателно, већ да све те судбине добију своју важност и своје право место у уметничкој интерпретацији”, рекла је велика глумица.

Мира Бањац играла је много, разноврсно и није било лако из тог обиља материјала издвојити део који ће бити представљен на изложби која је пропутовала велик број градова у нашој земљи и региону, испричао је Зоран Максимовић. Због тога је изложбу поделио на четири сегмента како би био заступљен читав стваралачки опус Мире Бањац.

Спремам се полако за горе, у реду сам, али не гурам се преко реда

На Летњој позорници на Палићу до сада је приказан француски филм „Јадници” о немирима у Паризу 2005. године, који се одигравају управо у делу града где и чувени роман Виктора Игоа. Тешку слику Француске, али и Европе међуетничким, али и класним сукобима, наставио је филм „Олег” о Летонцу који не успева да се снађе у Белгији, већ доспева у руке пољске мафије. У вечерњим терминима приказан је још и словеначки филм „Нећу да будем лузерка”, те француски „Љубав на мрежама” са Жилијет Бинош у главној улози средовечне жене која се на интернету крије иза лика младе девојке.

„У протеклих годину дана видео сам много европских филмова и 95 одсто онога што сам желео да доведем је овде. У такмичарском програму имамо баланс познатих редитеља и стваралаца младе и средње генерације. Филмови у главној селекцији поседују синематичке вредности и избор је вођен тиме, али они и комуницирају с публиком и везују гледаоца”, рекао је Ненад Дукић, селектор такмичарског програма.

Паралелно с њим, на неколико локација на Палићу и у граду приказују се филмови у различитим селекцијама. Тако је у оквиру програма „Паралеле и судари” приказан мучан пољски филм „Клер”, или мађарски анимирани филм „Рубен Брандт, колекционар”, који је урадио визуелни уметник Милорад Крстић. У овој селекцији приказан је и филм без дијалога „Брусхалтер”, у којем глуми Миодраг Мики Манојловић. Немачки редитељ Фајт Хелмер каже да је још на студијама почео да ради филмове без дијалога. Од тога није одустао ни када је почео да снима игране филмове.

„То су филмови који верују у снагу слике”, каже редитељ који други пут сарађује с Манојловићем. „Овај филм лежи на рамену глумаца, не бих могао да га замислим без Манојловића”, каже Хелмер.

Филм прати машиновођу последњег радног дана када његов воз, пролазећи кроз густо насеље кућа, закачи један део интимне женске гардеробе и он креће у потрагу за власницом да би га вратио. „Он је као анђео, иде од врата од врата, куца и тражи власницу, и у тим сликама је лепота и магија, нема ништа неприлично.”

Овогодишњу награду за изузетан допринос на пољу независног филма „Андерграунд спирит” додељена је Жан-Шарлу Иу, француском ствараоцу.

Коментари0
885d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља