петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Посао сели људе у веће градове

Млади од 20 до 24 године као главни мотив наводе немогућност запошљавања, док они између 25 и 29 година кажу да о селидби размишљају због боље зараде
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 24.07.2019. у 17:00
Неки испланирају да „само привремено оду” па остану заувек тамо где се запосле (Фото: Д. Жарковић)

Свака друга особа која живи у унутрашњости наше земље размишља о напуштању родног града, показало је истраживање које је Географски факултет у Београду обавио за потребе Министарства за демографију и популациону политику. Студија која је током априла и маја урађена на узорку од 3.424 испитаника из Лесковца, Ужица, Зрењанина и Зајечара показала је да о паковању кофера најинтензивније размишљају најмлађи – чак две трећине младих старости од 20 до 24 године. Како наводе аутори ове студије, у скици за профил потенцијалног мигранта налази се мушкарац на прагу треће деценије који живи у граду у заједници са родитељима или као подстанар, има завршену средњу или вишу школу, неожењен је, незапослен и има рођаке или пријатеље у иностранству. Забрињава, међутим, чињеница да и свака друга млада жена своју будућност види у другом граду, односно другој држави.

Трагајући за одговором на питање због чега наши људи размишљају о селидби, аутори ове студије дошли су до закључка да млади од 20 до 24 године као примарни мотив наводе немогућност проналажења посла. Особе које имају између 25 и 29 година кажу да о селидби размишљају због боље плаћеног посла, а лошу економску ситуацију као најважнији фактор пресељења наводе особе старости од 30 до 34 године. Доминантни разлози за останак пре свега су емотивне природе, односно везаност за породицу и пријатеље. Други „лепак” који наше суграђане везује за родно место јесте решено стамбено питање, а на трећем месту је патриотизам, односно осећај припадности друштвеној заједници.

Где наши суграђани желе да се одселе? Пре свега у иностранство – за највећи број њих селидба је синоним за напуштање земље. Жеља за одласком у иностранство преовлађује и код мушке и код женске испитиване популације, а алармантан је податак да половина испитаника млађих од 50 година размишља о емиграцији у иностранство. Међу онима који размишљају о унутрашњим миграцијама жене преферирају Београд у односу друге општине у Србији, пре свега због стицања (вишег) образовања.

У иностранство пре свега желе да се иселе особе које нису у браку, живе са родитељима или су подстанари, раде у приватном сектору или су издржавана лица. Међутим, чак и код особа које имају посао у државном сектору веома је висок удео оних који би се иселили у иностранство, што значи да садашњи ниво материјалних прихода и сталан посао нису гарант останка у држави. Жене више размишљају о дефинитивном пресељавању – свака трећа испитаница трајно би се иселила из Србије. С друге стране, мушкарци чешће одговарају да би се вратили када би се ситуација у држави побољшала. О трајним миграцијама највише размишљају млади од 25 до 34 године, као и високообразовано становништво.

С обзиром на то да се лоша економска ситуација наводи као један од доминантних разлога за емиграцију, ауторе ове студије занимало је како испитаници оцењују тренутно стање у земљи. Нажалост, више од половине њих одговорило је да је тренутно стање у земљи лоше и веома лоше, док се свега 13 одсто њих изјаснило да је изузетно добро или добро. Најнезадовољнији су испитаници старости од 20 до 29 година, јер више од 60 одсто њих оцењује ситуацију у земљи као веома лошу и лошу. Истраживање је показало и да тек свака четврта особа који ради у државном сектору успева да задовољи све своје потребе, а то важи и за сваког трећег запосленог у приватном сектору и тек сваког петог пензионера.


Коментари10
ec601
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Bojanić
Mislite u jedan grad.Da, Beograd. Usled ovolike centralizacije, to jedino rešenje a pritom mnogo loše za sve. Beograd je zagušen.
Зоран
Па када је седиште Епса у Београду стари град уместо у Лазаревцу или Костолцу или на Ђердапу.Седиште Мериме у Београду а фабрика у Крушевцу,седиште Србија гаса у Н.Саду уместо у Елемиру...
Леон Давидович
@Како ће млади започети бизнис? Да би се изградила на пример права фабрика за то су потребне десетине милиона евра. Ко може имати тај новац. Да постоје велика предузећа онда би могли постојати и мали као њихови коперанти па тако без великих нису могући ни мали. Држава узима тако високе порезе јер се неможе издржавати и то је зачарани круг.Држава је тако само у улози потрошача али не и инвеститора и неког ко развија економију.
Препоручујем 7
Београђанин
Није у томе проблем, проблем је у томе што порески систем не дозвољава младима да отпочну свој приватни бизнис. Уз све то, ми више немамо домаће банке које би биле флексибилније и које би излазиле нашим људима у сусрет. Само погледајте колико оптерећења млади бизнис има на самом почетку! Где неко у Блацу, Брусу или Куршумлији да нађе 15.000 евра да отпочне неки посао? Па само му треба 22.000 за паушални порез сваког месеца. Што их држава не ослободи пореза у првој години?
Препоручујем 8
Леон Давидович
И школовање деце свакако је један од мотива који не треба занемарити. Да постоји државма економска политика онда би се отварала предузећа у неразвијеним областима.Како од тога нема ништа онда и од демографије нема ништа.
Београђанин
Сланкаменац, држава нема шта да отвара своје фирме/предузећа. Та пракса се показала као лоша из деценија комунизма. Све те фирме су биле неефикасне и запошљавале су по политичкој подобности а не по струци. Држава нека реформише порески систем, нека супусти порезе и доприносе са 68% на 30% током наредних 10 година. Па има да видите како ће се покретати приватни бизнис у Србији.
Препоручујем 8
slamkamenac
Tacno tako, vlada se odavno odrekla direktnog uticaja na ekonomiju kao posledicu preuzetog liberalno kapitalistickog modela. Svakako taj model mozda funkcionise u SAD gde su mocne banke zeljne da uloze pare negde da bi se oplodile ali u Srbiji je i bankarski sektor nepostojeci i slab, makar kada se radi o osnivanju firmi. Totalni nedostatak planiranja i odgovornosti od strane politicke elite zemlje. U stvari tako im je lakse, bave se svadjanjem umesto radom.
Препоручујем 10
Nikola
Prvo posao, pa novac ,a onda shvatiš gde živiš i da prva dva nisu dovoljna za normalan život sem možda u BG. Zaostalost naših sredina od infrastrukture preko kulture,sporta, sredjenih prirodnih resursa, bahatih političara, prljavštine, lošeg obrazovanja itd...
Зоран Матејић
Збогом Србијо! Остаће власт и чланови партије.
Пролећна резидба
Неће. Издржали смо и горе. Изборићемо се за боље. Хвала ти Србијо! Хвала што у овом лудом времену чистиш моје мисли, што видим бистро шта се догађа у свету, хвала ти што ме стављаш пред искушења, што дух ми јачаш, што разликујем бело од црног, истину од неистине. Србијице моја, ниси мала нити јадна, само ти је тешко, болујеш. Али устаћеш као Феникс.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља