субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Божанства, амулети и скарабеји на Сењаку

У Музеју афричке уметности у току је изложба предмета из староегипатских збирки српских музеја, неки су виђани ретко, a неки никад
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 25.07.2019. у 20:10
Поклопац канопске вазе (Ново царство – птоломејски период), Египатска збирка, Градски музеј Вршац (Фото: Марија Пирошки)

На арапском се каже да случајност може да вреди више него хиљаду договорених састанака. Стога се ова изложба тако пригодно подудара с тренутним председавањем Египта Афричком унијом, као и с нашом овогодишњом улогом почасног госта на Афро-фестивалу који се одржава сваке године у Музеју афричке уметности, речи су Амра Алгувелјија, амбасадора Египта у нашој земљи, забележене у каталогу поставке „Под лупом. Староегипатске збирке у музејима у Србији”, која је недавно отворена у поменутој популарној музејској кући, смештеној на сеновитом Сењаку. Публици ова изложба, која траје до новембра, може бити подстицајан увод и у литерарни сусрет с египатском културом који нас очекује на јесен – ова ће земља први пут бити почасни гост на Међународном београдском сајму књига у октобру.

У музејима широм Србије чува се 196 појединачних предмета који се могу класификовати као „староегипатски артефакти” и више од половине управо се сада налази пред јавношћу, а сакупљени су из једанаест институција: Градског музеја Вршац, Градског музеја Сомбор, Градског музеја Суботица, Музеја Срема, Народног музеја Ужице, Музеја града Београда, Музеја Југославије, Јеврејског историјског музеја у Београду, Народног музеја у Београду, Републичког завода за заштиту споменика и музеја домаћина. Осим „Београдске мумије”, која је део сталне поставке престоничког Народног музеја, већина ових драгоцености ретко је излагана, нека нису виђена никад и то изложеном материјалу даје додатну драж. Значај је још и у томе што је разноврсност артефаката изненађујуће велика, иако је њихов број у поређењу с другим европским земљама и њиховим музејима у најбољем случају скроман, додаје Ненад Марковић, египтолог и члан кустоског тима заслужног за ову поставку, који чине још и Александра Продановић Бојовић, Милица Наумов и Емилиа Епштајн.

– Предмети обухватају распон од Старог царства до римског доба, приближно од 2686. пре нове ере до 4. века нове ере, готово сваки историјски период старог Египта. Њихова разноликост огледа се у томе што су присутни готово сви значајни елементи сложене староегипатске религије, а самим тим и општег погледа на свет старих Египћана, како током живота, тако и после смрти. Посебно је занимљиво да је, иако већина предмета суштински долази из погребне сфере, могуће уочити и њихову употребну вредност током овоземаљског живота – прича нам Марковић.

Интересантан је и пут који су ови предмети прелазили од Египта до Србије. Како открива наш саговорник, најчешће су у питању били путнички сувенири које су доносили од средине 19. века наовамо истакнути чланови грађанске елите с територије данашње Војводине. Неке од предмета који се данас налазе у Градском музеју у Вршцу поклонио је, рецимо, Паја Јовановић, понешто је даровано Јосипу Брозу Титу, док је најмањи број предмета доспео у збирке као случајан археолошки налаз или музејски откуп.

Ненад Марковић током стручног вођења кроз поставку (Фото: Бојан Џодан)

У малој музејској сали артефакти су организовани у три целине – храм, гробница и амулети – према месту где су могли бити пронађени у њиховој заједничкој функцији. Марковић за „Политику” истиче неколико који завређују посебну пажњу, било по значају, било по лепоти израде, или по оба критеријума.

– Требало би поменути главу египатског свештеника која је начињена од царског порфира и пронађена је унутар римске царске палате у Сирмијуму, у Сремској Митровици. Донета је вероватно крајем трећег или почетком четвртог века наше ере и вероватно је била стара неколико векова у тренутку доношења. Затим, ту је позлаћена бронзана статуета бога Озириса коју је Титу поклонио египатски председник Садат. Чини се да је Тито за њу био посебно везан јер је после његове смрти пронађена у његовој спаваћој соби. Посебне су и три алабастерне посуде које је Тито, такође, добио на поклон од Насера и Садата, а које потичу из подземних ходника чувене Џосерове пирамиде у Сакари, јужно од данашњег Каира. Оне су уједно и најстарији предмети на изложби, реч је о око 4.500 година. Амулети су прилично заступљени, три су нарочито интересантна. Први је у облику привеска за огрлицу на коме је приказан свети бик Апис, без сумње најважнија животиња старог Египта, други је у облику богиње Таурет, која је штитила жене током трудноће, и трећи уобличен у Изидин чвор, који се носио да би предупредио нежељена крварења у трудноћи и спонтане побачаје – детаљан је овај докторанд на Чешком институту за египтологију у Прагу, који не запоставља ни скарабеје, познат египатски мотив.

– Посебан је један од светог зеленог камена, пронађен 1978. на локалитету Трњаци у Пилатовићима у Пожешкој котлини, а који се датује у шести век пре наше ере, и други од наранџастог оникса, који је ископан негде на локалитету Ушће код Обреновца и из римског је периода. Они сведоче о распрострањености одређених староегипатских уметничких форми изван самог Египта.


Коментари17
f8c2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Rakocevic
Nas narod ima poslovicu: "Povika na vuka, a lisica meso jede". Naivne smicalice ambicioznih kustosa i mladjanog N. M. su potpuno nebitne. Ali cudan izbor nematicnog muzeja niposto nije slucajan. Zli jezici tvrde da o detaljima treba, navodno, pitati direktorku (videti pod: nekadasnji partijski kadrovi, prisan kontakt u izvesnom Gradskom sekretarijatu, narucioci u jednom ministarstvu i dve koalicione stranke). To je, cini se, sustinska pozadina ove rabote na diplomatskom Senjaku.
Milica Markovic
Starogradske zbirke u muzejima u Srbiji je POD..LUPOM. komentari zlonamerni povrsni bez ikakvog znanja o Staroegipatskoj artefakti u Srbiji. U.12 muzeja u Srbiji dve stotine predmeta pripadaju egipatskom nasledju.Toliko od tetke doktoranta egiptologa Nenada Markovica
Milica Markovic
Ja sam rodjena tetka egiptologa.Nenada Markovica koji je zavrsio osnovne studije master studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu odeljenje egiptologije I dalje na Ceskom univerzitetu doktorskih studija u Pragu.Molila bih ovog mladog gospdina da ne pise svoje komentare o Nenadu Markovicu kojeg uopste nepoznaje ni njegovu struku doktorskih studija na Ceskom
Pantelija
Jedini problem je cinjenica da na Filozofskom fakultetu u Beogradu ne postoji cak ni Katedra za egiptologiju, a kamoli Odeljenje za egiptologiju. Ali zato postoji Odeljenje za istoriju, na kome je, na studijskom programu Istorija, diplomirao i masterirao istoricar N. M. Da je kojim slucajem arheolog, znao bi da je skarabej iz Pilatovica od glaziranog steatita, a ne od "zelenog kamena", a da je glava "svestenika" iz Sirmijuma rimski tetrarhijski rad (bas kao i Galerijeva glava iz Gamzigrada).
Препоручујем 3
Jarilo
Draga Milice, hteo bi taj (ti?, jer ih je možda i dvoje) što komentariše da je mlad, no nije. Izložba je odlična, nikako improvizovana, gospodin Marković, Matić, kao i prof. dr. Stefanović više nego stručni, a na nju negativno reaguju samo oni koji, vodeći se Gogoljevom maksimom iz "Revizora" krive ogledalo što im je lice ružno. Da ne kažemo mumificirano. Mumificirano lice naravno i nije problem, koliko mumificirano stanje uma, zaprečeno iracionalnom ali silovitom taštinom.
Препоручујем 4
Bojana Cvejic
Muzej africke umetnosti, sudeci po delatnosti za koju je registrovan, nije nadlezan ni za arheologiju, ni za kulturu drevnog Egipta. Osobe koje su autori kataloga, pretenciozno nazvanog monografijom, kako ispada, nisu strucnjaci za egiptoloski materijal u Srbiji. Izlozba, uz to, nije adekvatno osigurana sto se tice vrednosti pojedinih eksponata. Postavka je, muzeoloski posmatrano, potpuno zastarela i idejno nehomogena. Ne mogu a da se ne zapitam kakvi motivi leze u pozadini cele price.
Lazar
@Zoran Osnivaci ovog muzeja, Veda Zagorac i Zdravko Pecar, sluzbovali su u zapadnoj Africi i bili fokusirani na sakupljanje skulptura, i maski od drveta, kao i tkanina. Znaci na etno umetnost kraja 19. i prve polovine 20. veka. To ni geografski ni hronoloski ni tematski nema blage veze sa starim Egiptom.
Препоручујем 4
Zoran
Muzej se bavi kulturom Afrike pa je logično da će tu biti i Egipat jer je deo tog kontinenta. Uostalom, same postavke (ova ili stalna) traži znanje arheologije i drugih sličnih nauka jer se jedino tako može objasniti prošlost naroda kontinenta koja seže još od praistorije i stvaranja prvih država na kontinentu.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Tijana
Koliko jadan i neprofesionalan treba biti, a da ne pominjem zaludan, da maltretirate ljude koji su napravili jednu zanimljivu izložbu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља