На арапском се каже да случајност може да вреди више него хиљаду договорених састанака. Стога се ова изложба тако пригодно подудара с тренутним председавањем Египта Афричком унијом, као и с нашом овогодишњом улогом почасног госта на Афро-фестивалу који се одржава сваке године у Музеју афричке уметности, речи су Амра Алгувелјија, амбасадора Египта у нашој земљи, забележене у каталогу поставке „Под лупом. Староегипатске збирке у музејима у Србији”, која је недавно отворена у поменутој популарној музејској кући, смештеној на сеновитом Сењаку. Публици ова изложба, која траје до новембра, може бити подстицајан увод и у литерарни сусрет с египатском културом који нас очекује на јесен – ова ће земља први пут бити почасни гост на Међународном београдском сајму књига у октобру.
У музејима широм Србије чува се 196 појединачних предмета који се могу класификовати као „староегипатски артефакти” и више од половине управо се сада налази пред јавношћу, а сакупљени су из једанаест институција: Градског музеја Вршац, Градског музеја Сомбор, Градског музеја Суботица, Музеја Срема, Народног музеја Ужице, Музеја града Београда, Музеја Југославије, Јеврејског историјског музеја у Београду, Народног музеја у Београду, Републичког завода за заштиту споменика и музеја домаћина. Осим „Београдске мумије”, која је део сталне поставке престоничког Народног музеја, већина ових драгоцености ретко је излагана, нека нису виђена никад и то изложеном материјалу даје додатну драж. Значај је још и у томе што је разноврсност артефаката изненађујуће велика, иако је њихов број у поређењу с другим европским земљама и њиховим музејима у најбољем случају скроман, додаје Ненад Марковић, египтолог и члан кустоског тима заслужног за ову поставку, који чине још и Александра Продановић Бојовић, Милица Наумов и Емилиа Епштајн.
– Предмети обухватају распон од Старог царства до римског доба, приближно од 2686. пре нове ере до 4. века нове ере, готово сваки историјски период старог Египта. Њихова разноликост огледа се у томе што су присутни готово сви значајни елементи сложене староегипатске религије, а самим тим и општег погледа на свет старих Египћана, како током живота, тако и после смрти. Посебно је занимљиво да је, иако већина предмета суштински долази из погребне сфере, могуће уочити и њихову употребну вредност током овоземаљског живота – прича нам Марковић.
Интересантан је и пут који су ови предмети прелазили од Египта до Србије. Како открива наш саговорник, најчешће су у питању били путнички сувенири које су доносили од средине 19. века наовамо истакнути чланови грађанске елите с територије данашње Војводине. Неке од предмета који се данас налазе у Градском музеју у Вршцу поклонио је, рецимо, Паја Јовановић, понешто је даровано Јосипу Брозу Титу, док је најмањи број предмета доспео у збирке као случајан археолошки налаз или музејски откуп.
У малој музејској сали артефакти су организовани у три целине – храм, гробница и амулети – према месту где су могли бити пронађени у њиховој заједничкој функцији. Марковић за „Политику” истиче неколико који завређују посебну пажњу, било по значају, било по лепоти израде, или по оба критеријума.
– Требало би поменути главу египатског свештеника која је начињена од царског порфира и пронађена је унутар римске царске палате у Сирмијуму, у Сремској Митровици. Донета је вероватно крајем трећег или почетком четвртог века наше ере и вероватно је била стара неколико векова у тренутку доношења. Затим, ту је позлаћена бронзана статуета бога Озириса коју је Титу поклонио египатски председник Садат. Чини се да је Тито за њу био посебно везан јер је после његове смрти пронађена у његовој спаваћој соби. Посебне су и три алабастерне посуде које је Тито, такође, добио на поклон од Насера и Садата, а које потичу из подземних ходника чувене Џосерове пирамиде у Сакари, јужно од данашњег Каира. Оне су уједно и најстарији предмети на изложби, реч је о око 4.500 година. Амулети су прилично заступљени, три су нарочито интересантна. Први је у облику привеска за огрлицу на коме је приказан свети бик Апис, без сумње најважнија животиња старог Египта, други је у облику богиње Таурет, која је штитила жене током трудноће, и трећи уобличен у Изидин чвор, који се носио да би предупредио нежељена крварења у трудноћи и спонтане побачаје – детаљан је овај докторанд на Чешком институту за египтологију у Прагу, који не запоставља ни скарабеје, познат египатски мотив.
– Посебан је један од светог зеленог камена, пронађен 1978. на локалитету Трњаци у Пилатовићима у Пожешкој котлини, а који се датује у шести век пре наше ере, и други од наранџастог оникса, који је ископан негде на локалитету Ушће код Обреновца и из римског је периода. Они сведоче о распрострањености одређених староегипатских уметничких форми изван самог Египта.
