уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.07.2019. у 20:00 Ивана Албуновић

Шљиве у бесцење, сушаре су решење

За оне који не пристају да воће продају будзашто сушаре могу да буду профитабилне, али ово захтева знање и веће инвестиције
Цена од 10 динара је потпуно неисплатива (Фото Д. Јевремовић)

У главним крајевима за производњу шљиве у Србији откупљивачи прву и другу класу овог воћа плаћају 60 и 40 динара – готово двоструко мање него прошле године.

Цена најниже категорије, коју дестилерије откупљују за производњу ракије, не прелази 10 динара, тврде воћари из Тополе.

Загарантована цена воћа, како се може видети, и ове сезоне давно је прошла ствар. Диктира је јак лоби откупљивача, који имају хладњаче, али и тражња страних купаца која је све мања. Према подацима Републичког завода за статистику, прошле године у односу на 2016. извоз свежих шљива пао је са 23.800 тона на 19.150 тона.

Према речима саговорника „Политике”, који се већ годинама бави откупом и производњом воћа, већа нестабилност на тржишту настала је прошле године, када је уведена уредба после које је број регистрованих фирми, које могу да извозе у Русију, смањен са око 650 на тридесетак. Тада су се појавили и већи вишкови воћа на тржишту, нестабилне цене, тражња за савршеним квалитетом и дужи рокови плаћања…

– Лиценце су добили само они који имају складишне капацитете, у хладњачама, веће од 500 тона. Они често немају интереса да извозе све воће. Тешко уговарају послове са купцима из Русије, који су се, такође, окренули новим тржиштима. То је проблем јер је у Русију одлазило око 90 одсто извоза конзумног воћа из Србије – објашњава он.

Стручњаци напомињу да за произвођаче, који не пристају да воће дају будзашто, сушење шљива може бити једно од најпрофитабилнијих решења. Да је зарада од воћа из сушара неупоредиво већа показује и званична статистика. Тако су се, рецимо, приходи од извоза сушене и свеже шљиве у 2018. готово изједначили. Иако смо на страним тржиштима продали 19.150 тона свеже а свега 3.000 тона суве шљиве зарада од свеже била је 8,5 милиона долара а од суве – 7,2 милиона.

Међутим овај посао није нимало лак и захтева не само озбиљно улагање већ и знање и посвећеност.

– Из године у годину цена свежег воћа је променљива. Агроекономисти су израчунали да рентабилност код сушења воћа постоји. Међутим, треба бити посвећен и стручан и стално се обучавати. Наравно, може да дође и лоша година. Али, да бисте сазнали да ли је посао исплатив обрачун се ради после десет година рада – каже за наш лист Мирко Бабић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду у пензији и вођа републичког пројекта током којег је кроз обуку технологије сушења воћа прошао велики број полазника.

Како каже сушење воћа није једноставна технологија. Што се тиче шљиве, тешко да се може доћи до исплативости производње у малим породичним сушарама. Не може се бити конкурентан са великим произвођачима у Србији, који имају сушаре и центре који дневно могу да прераде и до 100 тона свежих шљива. Такве савремене сушаре, са пратећим објектима, захтевају инвестиције од 300.000 до 400.000 евра и упошљавање двадесетак радника.

Код малих газдинстава, воћара који имају сопствену производњу шљива, посао може да се започне и са знатно мање новца. Рецимо, са 30.000 до 40.000 евра али и мање али са значајно мањим капацитетом обраде свежег воћа – до тону дневно. Савет таквим произвођачима је да бар 30 до 40 одсто воћа обезбеде из сопствене производње. Али, и да се истовремено окрену и сушењу ексклузивнијих воћних врста које доносе већу зараду – кајсије, брескве, нектарине…

Професор Зоран Кесеровић, један од највећих стручњака за воћарство, каже да је очигледно да је последње две године дошло до пада целокупног извоза воћа за 80.000 до 100.000 тона и да треба озбиљно размотрити шта је највећи проблем. Србија је много уложила у воћарство, додаје, и не смемо дизати руке јер у том сектору ради „армија људи”.

– Цена од 10 динара за килограм шљиве за ракију је катастрофална јер произвођачи не покривају трошкове, посебно они који ангажују бераче. Без обзира што квалитет није најбољи – истиче Кесеровић. Сматра да произвођачи треба да се удруже јер сада нове задруге могу да добију и 75.000 евра што је сасвим довољно за савремене тунеле за сушење или дестилаторе и тако покушају да буду конкурентни.

Коментари19
cd423
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Malinare ucenjuju, kupinare, šljivare,... poljoprivreda nam je ispod one u najnerazvijenijim zemljama Afrike, ljudi iz pustinje nas uče kako se ore zemlja i oranice 8x skuplje prodaju kao građevinsko zemljište, grad nas ubijaju: kiša, poplave, suše, požari,..država ne štiti proizvođače ni od komaraca ni ucenjivača, sve propada, a kažu, "na dobrom smo putu", jesmo, blizu smo nedođije. Šta očekivati ako nas vode nekompetentni, a u poljoprivredi pravnik i čitač vodomera? Rasturači Srbije ih hvale.
Леон Давидович
Улога трговца јесте да купцу допреми воће доброг квалитета. И какве инда везе има којег капацитета он има хладњаче?
mika
Kome je napamet pala suludo luda ideja hladnjačama i 500 tona-proizvoćaču nije, to je smislio neko u Beogradu.Neko ko ne zna ni šta je voćnjak ni šta se u njemu radi-neko ko je od toga imao koristi, neko ko drži te velike hladnjače pod šapom i ubira kajmak dok poljoprivredniku ne ostaje ni surutka. Problem je u Beogradu a ne u selu. Ovo govorim jer se bavim time, ja sedim a na grani mi je oko dva vagona šljive koju nemam kome da prodam.A priupitajte se koliko je veliko 10din a koliko 1kg šljiv
Sa svoje 83 godine
Jedan dekica, sa svoje 83 godine, ne samo da je prepoznao biznis u starim jabukama koje se bacaju, trunu, već ih prodaje širom Evrope i Amerike. I to u obliku Pirea i Kaše. Kaže, građani Njujorka, Vašingtona, Čikaga su prosto ludi za njegovim proizvodom. Tek kada je otišao u penziju, posle 35 godina rada u PКB-u, Živorad Žika Janićijević otpočeo je privatan biznis u rodnom selu Donje Grgure u okolini Blaca, gde je napravio i fabriku Midi Organik.
EvGenije
Spas je u tome da država investira u hladnjače u koje bi poljoprivrednici mogli odložiti svoje proizvode. Kad mogu stimulisti strane investtore koji beže nakon par godina, mogu i poljoprivrednike. Treba ukinuti monopol tih tzv. hladnjačara, ustvari nakupaca, koji diktiraju cene poljoprivrenih proizvoda. Uz to im ograničiti i maržu na desetak procenata otkupne cene.
Иван Грозни
Правдин пензионер Када сте већ поменули америчке произвођаче аутомобила, зашто онда нисте написали да је држава продала акције након завршетка кризе. Посао државе је да створи услове у којима се исплати пословати. Ако држава треба да гради хладњаче, онда исто тако треба да гради и кокошињце. Ко ће управљати тим хладњачама? И зашто на пример, држава треба да гради хладњаче, а не ресторане брзе хране?
Правдин пензионер
@Иван Грозни Држава мора да има озбиљне механизме регулационог дејства у случају кризе, а видимо да је криза бесконачан процес. И то је карактеристична ситуација и за најлибералније капиталистичке земље. Сетите се да је УСА 2008. чак преузела акције неколико произвођача аутомобила пошто је из буџета лила у индустрију на десетине милијарди долара. Без државне интервенције нема ништа, а све остало је замајавање. Да, Србија мора да улаже у хладњаче које ће спречавати монополију.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља