четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Споменик сељаку који је волео Француску

Потомци Величка Плећића из Осладића подигли обележје деди који, због балканских и Првог светског рата, осам година није долазио кући
Аутор: С. Ћирићпетак, 26.07.2019. у 09:00
Потомци Величка Плећића из Осладића су подигли обележје деди који, због балканских и Првог светског рата, осам година није долазио кући (Фотографије из породичне архиве)

Ваљево – „Овде и на овим просторима је живео Величко Плећић, сељак. Служио краљу и отаџбини као и стотине младића тог времена. Борио се у два балканска и Првом светском рату као припадник славне Дринске дивизије првог позива са којом је препешачио Албанију и учествовао у пробоју Солунског фронта. Рањен на Церу. Живео са супругом Ранђијом са којом је створио породицу – три ћерке и три сина. До своје смрти волео Француску.”

Ово су речи уклесане на спомен-обележју Величку Плећићу, сељаку из села Осладић код Ваљева, којем су на несвакидашњи начин, поводом стогодишњице победе у Великом рату, пошту одали његови потомци. Унуци и унуке – Живка, Живорад, Милица, Милена, Славко, Драгица, Миладинка и Славка – њих осморо живих од укупно деветоро, подигли су свом деди споменик од грубог камена и поставили га пред кућом у засеоку Каменоресци, пар стотина метара од пута Ваљево–Лозница, двадесетак километара од вароши на Колубари.

Величко Плећић

„Поводом сто година поноса и славе желели смо на овај начин да подсетимо на нашег славног претка, да покажемо да споменике не заслужују само војсковође, официри, славни ратници, већ и обичан сељак”, причају Величкови потомци и подсећају на живот свог претка о којем би се роман могао написати. Кажу да им је управо то и у плану, у припреми је књига посвећена деди Величку.

Рођен 1892. године, он је у војску кренуо већ 1911, кад и многи српски младићи тог времена. Ни сањао није каква ће то епопеја бити. Прошао је и преживео два балканска и Први светски рат, а да за све то време родну кућу није видео. Осам година провео је у униформи, демобилисан у Марибору 1919. године. Када је 1914. рањен на Церу, кући је стигла црна вест да није преживео. Већ га ожалили, по српском обичају и даћу давали, причају потомци.

„А онда, када се 1919. жив пред кућом појавио, наступио је шок, као да је, боже ме прости, вампир стигао”, додаје један од унука.

Ратне муке је преживео, али поратне су се наставиле за Величка Плећића. Док је био у војци и рату, отац му је погинуо, мајка се преудала, а он наставио да се бори са немаштином... Носилац Ордена Милоша Обилића за храброст за све своје ратне муке од државе Србије је добио карту за бесплатна путовања железницом.

Потомци причају да је његова љубав према Француској била неизмерна, као и многи солунци, увек је у згодним приликама, на породичним и другим слављима од музике наручивао песму „Креће се лађа француска”. Чак је у спортским надметањима увек навијао за репрезентацију триколора, додају. „Француска нас је спасла”, увек је говорио.

Умро је 1969. године.


Коментари7
64bbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Bio sam vrlo prijatno iznenadjen kad je Emanuel Makron odrzao pozdravni govor na srpskom jeziku. Velika retkost i, velika cast !
Bocko
Francuska je država (ali stara ne ova sada bez spljne politike i politički protektorat) koja je dala najviše poštovanja Srbiji od bilo koje druge zapadno evropske zemlje. Grad Lion, reka Rona, na reci Kej, zove se: Quai de Serbie! Zdanja na njemu, prelepa, velelepne zgrade, stara buržoazija Francuska. Njoj u ličnim kartama piše da već 101 godinu žive na Srpskom keju! Pariz, centar: Rue de Serbie, Srpksa ulica. Svaki grad je ima! Čak i Brisel, Lijež i u Tunisu! Svuda gde su Francuzi!!! Merci!
Радован
Честитке, заслужио је.
Despot
Svaka čast Plećići. Neka Vas Bog čuva i blagoslovi. Vi ste vitezovi ovog vremena. Niste čekali da država ili neko drugi podiže obeležje nego ste to vi uradili. Svaka Vam čast svakom od Vas osmoro
Prota
Ranjen na Ceru u Srbiji a demobilisan u Mariboru. Šta će izmučeni Srpski seljak u Sloveniju koga oslobađa i od koga?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља