Практично од свог настанка, човек је био принуђен да тражи најбоље начине да се заштити од хладноће. Стварао је одевне предмете од разних врста материјала који су му били доступни, то јест на које је наилазио у крају где је живео. Претпоставља се да је први материјал који су људи користили за прављење одеће била вуна, а то потврђују и вунени остаци на костуру пронађеном у Анадолији, за који се верује да датира из периода око 6.500 година пре нове ере.
Када је почео да користи вуну за прављење одеће, човек је правио тканину тако што је влакна овог материјала испредао у конац између дланова. Коришћење вуне било је распрострањено у Европи и Медитерану, где је употребљавана још у доба неолита.
Асирски краљ Сенахериб
У Египту, отприлике у исто време, уместо вуне коришћен је лан, кога је било у изобиљу у овој земљи. Упредањем влакана ове биљке прављена је одећа.
И памучна влакна човек користи веома дуго. Памук је гајен у долини реке Инд још 2.500 година пре нове ере. О коришћењу памука у то доба сведоче и трагови памучне тканине пронађени у сребрном ћупу, који су били практично утиснути у унутрашњост ове посуде. На истом месту пронађена су и вретена, која су била исувише лака да би се користила за предење вуне, већ су их људи наменски користили за предење памука.
Биљке које су гајене и коришћене за израду тканина на западу почеле су да се користе око 700 година пре нове ере. Асирски краљ Сенахериб у то време је садио памук који је описивао као „дрвеће које даје вуну”.
Први материјал који су људи користили за прављење одеће била је вуна (Фото EPA/Hayoung Jeon)
Свила, која је у старом веку употребљавана за прављење одевних предмета само у Кини и Индији, временом је почела да стиже и у друге крајеве света, уз помоћ путујућих трговаца. Тако је постала популарна у разним деловима наше планете већ неколико стотина година пре нове ере.
Упоредо с коришћењем биљака за израду одеће, људи су употребљавали и животињску кожу у исте сврхе. Још у освит цивилизације људи су ловили животиње ради исхране, али и да би правили одећу од животињске коже.
Р. М.
