Завршницу расправе у појединостима на Предлог измена Закона о обезбеђењу и извршењу, којима се прописује да за комунални дуг до 5.000 евра дужнику не може бити одузет стан, обележило је настојање радикала да убеде предлагаче да ова новина неће решити проблем и настојање ресорне министарке Неле Кубуровић да објасни да хоће. Радикали су тражили да се извршење одузме од „извршитељске мафије и врати у судове”, а Кубуровићева је тврдила да су судови лоше радили тај посао и да је то државу коштало много по основу пресуда међународног суда.
Образлажући свој амандман, Александар Шешељ (СРС) рекао је да се у јавности ствара погрешан утисак да ће сви који дугују до 5.000 евра бити заштићени од заплене стана, а „неће, заштита важи само за комуналне дужнике”. Додао је да „99 одсто потраживања због којих су одузети станови није било због комуналних дугова, већ због дугова банци, а извршитељи ће и даље пленити станове за дуговања банкама”.
Вјерица Радета (СРС) поменула је да је СРС до сада скупио 100.000 потписа грађана за укидање извршитеља и враћање извршења у судове, наглашавајући: „Суд је једна грана власти. Ми мислимо да поверење увек треба дати власти, каква год да је, пре него некој неформалној групи каква је направљена од јавних извршитеља.”
Одговарајући радикалима, министарка је рекла да Шешељ стално помиње да је одузето 3.700 станова за дуг мањи од 5.000 евра, истакавши да није тачно да су све то били станови, него се ради одузетим непокретностима. Додала је да из дискусије Шешеља може да закључи да се он залаже за бесплатан извршни поступак, наводећи: „Да је дужник извршио своју обавезу добровољно, трошкова не би ни било. Да ли мислите да поверилац који годинама покушава да оствари своје право треба да сноси и трошкове поступка?” Шешељ јој је одговорио да „наравно, поступак не треба да буде бесплатан, али овде се ради о злоупотреби извршног поступка, правило је да се неко богати на несрећи дужника, а то није поверилац, него јавни извршитељ”. Кубуровићева је одвратила:
„На стотине пресуда Европског суда за људска права због повреде права на суђење у разумном року због неоствареног извршења падале су на терет Републике Србије. Годишње се плаћало неколико милијарди динара само на рачун тога. Да ли се држава одрекла профита? Морам да вам кажем да у истражитељским канцеларијама има близу 2.000 запослених људи, највише правника. Извршитељи плаћају доприносе за та лица, а и ПДВ, у односу на накнаде које остваре, и за шест месеци ове године у републички буџет су, на име ПДВ-а, уплатили близу милијарду динара.” Шешељ је одговорио: „Ако су уплатили милијарду, то значи да су они зарадили пет милијарди динара, што је много и за годину дана. Зарадили су четири милијарде екстрапрофита из процеса извршења. Могли сте да реформишете судове, да запослите ту 2.000 људи, исто ће имати редовне плате, које ће им се везати за учинак извршења и нећемо имати проблем ефикасности.”
Вјерица Радета је тражила и да се брише члан који „говори о проширењу захтева за извршење на целокупној имовини извршног дужника на основу веродостојне исправе, просто је невероватно да вам је пало на памет да целокупну имовину дужника ставите на располагање повериоцу”. Казала је да је министарка рекла да не постоји ексклузивитет кад су у питању јавни извршитељи и додала: „Али нисте ми одговорили на питање о Исидори Ранковић, јавном извршитељу, ексклузивно извршава за ЕПС, која је као аванс добила 69 милиона динара да почне да ради овај посао. Она је у 2013. години остварила чисту добит на извршитељским пословима од 29 милиона динара, 2014. – 36,4 милиона, а онда јој је посао нешто опао, па је у 2015. зарадила само 17,3 милиона динара.”
Одговарајући Радети, министарка Кубуровић је рекла да је 2014. године постала помоћник министра правде и да је тада иницирала да се укине такав начин одређивања извршитеља, да је ново решење прихваћено и „више нема ексклузивитета када су у питању наплате комуналних потраживања, већ Комора извршитеља равномерно расподељује предмете на подручју основног и вишег суда за које су извршитељи именовани.
