недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

Ја сам био заљубљен у Ким Новак, а Енџи Дикинсон у мене

Прошао сам кроз живот и гладан, и жедан, и без мајке, и без оца, и без фамилије – прича Дан Тана. – Са 18 година отишао сам у бели свет. А кад одлазите у непознато упознајете добре и лоше људе и морате се определити. Најлакше је ући у посао са лошим људима зато што су ту брзе паре, а најтеже борити се искрено, поштено и не осрамотити фамилију – и своју земљу…
Аутор: Љиљана Петровићпетак, 26.07.2019. у 14:03
(Фото Н. Марјановић)

Он је светски човек – фудбалер и некадашњи председник Црвене звезде, власник и председник фудбалског клуба у Енглеској, глумац и продуцент. После глумца Карла Малдена, он је једини Србин у Америчкој филмској академији. Речју, живи је спој фудбала и филма.

Недавно је Добривоје Танасијевић (познатији у свету као Дан Тана) на Међународном спортском фестивалу на Златибору добио награду за животно дело.

Тај човек од успеха веома је шармантан, одговоран, префињеног укуса... и – много воли Београд, родну Чибутковицу и Аду Међицу где данас са супругом Биљаном проводи доста времена.

Своју продуцентску кућу препустио је пре три године ћерки Габријели која га успешно представља у свету.

– Прошао сам кроз живот, био сам и гладан, и жедан, и без мајке, и без оца, и без фамилије – започиње своју животну причу Дан Тана. – Са 18 година отишао сам у бели свет. А кад одлазите у непознато упознајете нове људе, добре и лоше, и морате се определити. Најлакше је, наравно, ући у посао са лошим људима зато што су ту брзе паре, а најтеже борити се искрено, поштено и не осрамотити фамилију – и своју земљу.

Од своје мајке је, додаје, у детињству научио да није срамота тражити помоћ и да није срамота давати помоћ. Уз то, био је убеђен: ако не осрамоти никога неће осрамотити ни себе.

Помогла му Натали Вуд

Све је почело почетком педесетих година. Као дечак заиграо је у Црвеној звезди фудбал који је волео. Са јуниорском репрезентацијом Београда одлази у Белгију где остаје у једном прихватилишту. До 26. године играо је професионално фудбал у Немачкој, Канади и у Америци. Како фудбал није био нарочито популаран у Америци, уписао је школу језика, а потом и глуме, на препоруку тада „мале звездице” Натали Вуд која је привукла пажњу улогама у дечјим филмовима. Још од тих времена са овом глумицом, украјинског порекла, био је нераздвојан пријатељ. Са Натали Вуд, Ким Новак, Енџи Дикинсон... учио је глумачки занат. Сви су, каже, били почетници, сиромашни, жељни славе.

У тим раним младалачким годинама заљубио се у лепу Ким Новак...

– Али, није она у мене – присећа се уз смех. – Енџи Дикинсон, која је касније постала велика звезда, мене је јурила. Обоје смо промашили.

То сећање подсетило га је на један симпатични сусрет од пре годину дана на прослави 80. рођендана славног диригента Зубина Мехте. Његова супруга Ненси позвала га је да дође са садашњом супругом Биљаном, али она је била из оправданих разлога спречена. Отишао је сам у Холивуд. Зубин Мехта ни слутио није да му супруга приређује изненађење, а Ненси је пре славља приредила и Дан Тани пријатно изненађење. „Ден, да ли ти смета ако твој пар буде Енџи Дикинсон”. Познату глумицу није видео годинама и вели да је те вечери био и он затечен кад му је Енџи рекла: „Сад сам те ухватила, после толико година. Јурио си ону плавушу, а она се забављала са председником Колумбије. Ти ниси имао шансе. Нисам хтела да ти то кажем”.

Дан Тана је у свему што је радио уживао – волео је фудбал, филм и угоститељство. Успешно је годинама водио ресторан и ноћни клуб, а 1962. године довео је твист у Холивуд.

– Верујте ми, без среће ништа нема. Треба бити на правом месту, у право време. То је кључ успеха. Од добрих пријатеља много сам научио и зато данас када ме млађи упитају за савет ја им га увек дам – ако знам.

Не зна колико награда има и шта да ради с њима. Признаје, није специјалиста, али је ипак изабран за ресторатера године. За успех ресторана сматра да су најзаслужнији његових 35 радника. Био је шокиран кад је добио ово признање. Када је пре 10 година одлучио да прода ресторан организовао је састанак. И тада му је један радник рекао: „Газда, да ли сте свесни да ви нас продајете”. За њега је то био шамар. „Тридесет пет година радим код вас и провео сам више времена са вама него са својом женом и децом”. Одмах је отишао код купца и поставио услов: „Молим вас, једна ствар мора да иде у уговор: следећих пет година не можете да отпустите ниједног радника”.

У октобру слави 55 година рада овог ресторана који су радо посећивали глумци. Какви су они били гости?

Глумци – птице селице

– Глумице и глумци најгори су гости – без размишљања одговара. – Када сам отворио ресторан, говорило се: „Шта, овај Југословен отвара италијански ресторан?!” Нису долазили, а ја нисам разумео зашто. У то време и Френк Синатра је имао свој ресторан. Две године касније, када је изашао добар текст у новинама о мом ресторану, почели су да долазе. Сећам се, ушао сам у салу и рекао шефу ресторана: „Погледај, ту су Елизабет Тејлор, и Мерилин Монро, и Лајза Минели, и Ал Пачино, и Ворен Бити..., за сваким столом седе звезде. Слушај, Гвидо, ако се ово још једном деси, да уђем овде, а да седе само звезде, тражи други посао. Хоћу овде да видим и адвоката, доктора, професора, спортисту, уметника, сиротињу... Глумци су као птице селице”. Колико су само ресторана упропастили. Сви долазе да буду виђени, а то је веома опасно. Арнолд Шварценегер није дочекао годину дана и затворио је ресторан. Ја сам му, када ме је питао на отварању, дао само годину дана. И Френк Синатра је отворио три ресторана и банкротирао у сва три. Мој ресторан је један од најстаријих ресторана у Калифорнији. И свих ових година је радио под истим именом „Код Ден Тане”.

Смисао за шалу га, примећујемо, није напустио. Примивши награду за животно дело на Фестивалу спортског филма на Златибору кренуо је да сиђе са бине, па се брзо вратио и рекао: „Само да знате, овај добитник је у овим годинама лепши од Силвестера Сталонеа и пева боље од Перице Раденковића који му је пријатељ”.

– Стварно изгледам боље – смеје се. – Мени је част што сам учествовао на Фестивалу спортског филма. Успеси у култури и уметности су трајни, а политика је кратког века. Мало је људи у свету који поштују политичаре. Можеш да их ставиш на две руке, а у спорту и уметности има их хиљаде и хиљаде.

И мења тему: „Једино ми је жао што се клима мења, што уништавамо планету. Осим Земље, ми другу планету немамо. Сви ми морао да водимо рачуна о планети. Зато сам као продуцент 1977. године финансирао филм ’Кичма’. То је први филм који је направљен о томе шта ће нам се десити. Он има и политичку метафору. Ако не сачувамо ову планету биће све горе и горе. Где год могу покушавам да помогнем. Имао сам конфронтације, кажем људима немојте да радите то, а они ме отерају. Једну ствар коју сам научио у Америци пре 50, 60 година, не у овој данашњој, а то је да ми Срби чим се ујутру пробудимо треба прво да помислимо – шта могу да урадим да буде лепше у Србији, па тек онда шта да урадим за себе. Када би свако од нас помислио да уради тако нешто – то би добро било. Гледам Београд у коме се пуно ради, а народ се буни. Моји пријатељи који живе у Рузвелтовој улици су ми говорили: „Ово је немогуће преживети”, а сада, после реновирања тог дела, хвале се да им никада није било боље. Град је грађен на дивљи начин, нарочито околина. Најтеже је поправљати нешто што је лоше урађено. А пуно тога је лоше урађено.

Поносан на своје кћери

Прича нам да наш народ има једну топлину, да смо добри домаћини, дружељубиви. Али да смо добри за друге, а за себе нисмо. Да треба да научимо да будемо добри за себе и да, уз то, навијамо за комшије. За Американце каже да су нам најбољи пријатељи. Кад год је у Америци рекао: хоћу да урадим ово, навијали су за њега да победи. Што је више побеђивао, више су навијали. Играо је у три америчка филма, а произвео осам као продуцент. Једини је продуцент који има два филма на Канском филмском фестивалу у најбољих 16 филмова на свету – 1979. и 1980. Старија ћерка Габријела наследила је његову филмску компанију пре три године, а отац, са пуно топлине, прича нам да је његова наследница снимила до сада три филма и да је лане постала члан Америчке филмске академије. Тако су сада и отац, који је то постао 1989. године, и ћерка део ове уважене културне институције која додељује славне Оскаре, поред још једног пара – чувеног Френсиса Форда Кополе и његове ћерке Софије која је, као и отац, успешан редитељ.

Поносан је на успех бивше супруге Андрее, која је сликар, и њихове две кћери, Габријеле и Катарине Тане. Сматра то својим највећим успехом у животу. Када негде каже да су му оне ћерке, чује: „Ти си најсрећнији човек на свету!” Катарина се кратко опробала као глумица и у међувремену постала успешан дизајнер. Габријела је имала пет номинација за Оскара за филм „Филомена” са Џуди Денч у главној улози. Поносни отац поручује: „Видећете следеће године два, три Габријелина филма”.

Овог топлог јулског месеца ужива на Ади Међици за коју каже да је рај на земљи. Увели су воду, после тридесет пет година. Захваљује свима онима који воде Београд и Аду Циганлију и Београдском водоводу што су подржали да се уведе вода. Још нам каже да га многи пријатељи када дођу у Београд питају зашто се град зове Београд када на свету нема зеленијег града од њега. „У њујоршким улицама нема ниједног дрвета. Ових топлих дана у Шведској или у Норвешкој у парку као што је овај наш на Ушћу било би милион људи који би лежали на трави”.

Видела сам те сине на телевизији

– Мојој мами је било тешко што смо одвојени хиљадама километара. Тек када је ћерка Габријела напунила годину дана дошла је у посету. Сећам се, једно вече смо је оставили да чува Габријелу, а бивша жена и ја смо изашли. Када смо се вратили захваљивала нам је. Нећете веровати зашто: оставили смо укључен телевизор, а на програму се приказивао филм „Недодирљиви” у коме сам ја играо једну од улога – прича Дан Тана. – Узбуђено ми је то вече рекла: „Видела сам те сине на телевизији”.

Карл Малден и Свети Лука

Био му је у посети пријатељ из Чикага и пожелео је да се слика поред споменика глумцу Карлу Малдену. Испред споменика затекли су људе, чекају у реду да се сликају.

– Сећам се када сам га упознао, питао ме је одакле сам. „Из Југославије”, рекох. Био сам изненађен да говори српски језик – препричава нам Дан Тана. „Да ли твоји славе?”. „Да”, рекох. „Која слава?” „Свети Лука”. „Ти си Србин!” „Не, ја сам Југословен”. То је трајало између мене и Карла до оне деведесете године када се распала Југославија, он ме је поново питао: „Ден, шта си ти сад?” Рекох: „Србин”. „Видиш, ја сам целог живота био Србин, а ти си био нешто што није било логично да се створи. Србија никада ниje смела да постане Југославија. Зато се враћа тамо где је, али изгубила је 70 година.”

А од Клинта Иствуда 100.000 долара...

– Клинт Иствуд је једно вече био у ресторану и две даме су хтеле да добију његов аутограм и – средио сам то. Али једна од њих, која је живела са дечком који је био писац, замоли ме и да дам сценарио Иствуду, уз коментар да има једна добра улога за жену са којом је тада живео, за Веронику Лек. Дам Клинту тај сценарио. Није му се допао, захвалио је и ја то њој пренесем. Прођу две, три године и Вероника Лек случајно пронађе сценарио, прочита га и пита Клинта где је нашао тај сценарио у коме има одлична улога за њу. Зашто вам то причам – Клинт је, ипак, снимио филм, али поново дође она девојка и рече: „Дала сам сценарио и нисам имала од тога никакве користи”. Испричам то свом пријатељу Клинту Иствуду. Девојка се са младићем разишла годину дана раније, али тражила је да јој се да нешто. Клинт јој је уплатио износ од 100.000 долара – рекао је Дан Тана.

Како сам писао љубавна писма Курта Јиргенса

– Ја сам живео 300 година. Када сам снимао филм „Непријатељ испод мора” био сам добар са глумцем Куртом Јиргенсом – присећа се Дан Тана. – У то време он се забављао са неком Југословенком из Загреба. Осам недеља током снимања она му пише писма на лошем енглеском, а ја њој пишем љубавна писма уместо Курта на српскохрватском. У једном тренутку Курт ми каже: „А ова се све више заљубљује у мене”. „Буразеру, то је зато што ти ја пишем писма.”


Коментари4
04c13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Skroče
Ja mislim da on ipak mnogo baroniše....
tako je to
da je bio neko ne bi morao o tome da prica...
Препоручујем 4
Александар Живановић
У мене је Северина.
dr Slobodan Devic
Izdvojio bih dve monumentalne recenice: "... да наш народ има једну топлину, да смо добри домаћини, дружељубиви. Али да смо добри за друге, а за себе нисмо"; "Србија никада ниje смела да постане Југославија. Зато се враћа тамо где је, али изгубила је 70 година.”

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља