четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:11
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Два престолонаследника у Топчидеру

Излет Франца Фердинанда у Београд до данас је остао обавијен велом тајне и читава прича би личила на сензационалистичку вест да пасионирани фото-аматер камером није овековечио тренутак када неочекивани гост испред гостионице „Русија” седа у фијакер
Аутор: Бранко Богдановићсубота, 27.07.2019. у 10:00
Ђорђе Карађорђевић и Франц Фердинанд као престолонаследници (Фотографије из личне ахиве Б. Богдановића)

Франц Фердинанд (1863–1914) био је син надвојводе Карла Лудвига, млађег брата аустроугарског цара и краља Франца Јозефа. Након самоубиства јединог сина Франца Јозефа, Рудолфа, 30. јануара 1889. у Мајерлингу, Карл Лудвиг је постао престолонаследник. Након његове смрти, 19. маја 1896. године та титула је, дугорочно гледано потпуно непланирано, прешла на царевог синовца Франца Фердинанда.

Током медијске еуфорије која је у аустроугарској штампи уследила након убиства аустроугарског престолонаследника у Сарајеву 28. јуна 1914, пештански „Пестер лојд” је 3. јула први пут бацио више светла на један, наизглед неважан догађај од пре десетак година.

Франц Фердинанд изнајмљује фијакер у Кнез Михаиловој испред гостионице „Русија”

Пасионирани ловац

Према писању овог листа, Франц Фердинанд, иначе пасионирани ловац који је, хобија ради, широм света побио на хиљаде животиња (према неким евиденцијама – 274.884 комада дивљачи!), средином јуна 1902. упутио се у лов на сурог сокола. На путу се зауставио у Земуну и, инкогнито, са пасошем на име бечког трговца Николе Ристића, локалним паробродом прешао у Београд. Са својим „лајбјегером” (личним ловачким пратиоцем), свратио је у хотел „Империјал” у Васе Чарапића где је на препоруку хотелијера ручао српске специјалитете. У „Империјалу” су углавном одседали страни трговачки путници и домаћи путници из унутрашњости. У ресторану хотела се точило плзењско пиво, јела српска али и француска јела, а могли су се читати разни домаћи и страни листови и часописи. У таквој атмосфери краткотрајни ручак „трговца из Беча” прошао би свакако сасвим незапажено.

Након ручка Фердинанд је пред оближњом гостионицом „Русија”, на углу Кнез Михаилове 38 и Улице Вука Караџића 6, изнајмио фијакер и одвезао се у Топчидер да посети парк и место убиства књаза Михаила Обреновића. Но, гле чуда, ту га је срео тадашњи српски престолонаследник принц Ђорђе. После поздрава, двојица престолонаследника су се прошетала по парку, након чега је Ђорђе Франца Фердинанда отпратио до Савског пристаништа на вечерњи пароброд за Земун.

Читава прича будимпештанског листа можда би личила само на имагинарну сензационалистичку вест да пасионирани фото-аматер, иначе вицепредседник Народне банке Краљевине Србије Марко Стојановић (1844–1923), објективом своје камере није овековечио тренутак када Франц Фердинанд у Кнез Михаиловој, испред гостионице „Русија”, седа у фијакер и упућује се у непознатом правцу. Ова фотографија се данас налази у збирци Народне банке. Фотографија, али и мађарски текст побуђују неколико недоумица.

Хотел „Империјал” и сала за ручавање у Васиној улици где је Франц Фердинанд обедовао

Аустроугарски посланик у Београду др Алберт фон Стефани (1845–1914), у новембру 1889. добио је понуду да за конзулат закупи кућу Марка Стојановића на углу Кнез Михаилове улице бр. 47 и Калемегдан бр 1 (ускоро преименована у Кнез Михаилов венац, данас Париска), коју је пројектовао и изградио архитекта Константин Јовановић (1849–1923) три године раније. У објекту су се до тада налазили дирекција француске „Компаније за изградњу и експлоатацију српских железница (у ликвидацији)” и „Угарски трговачки музеј”. Уговор о закупу са Стојановићем је закључен 6. фебруара 1890. и конзулат се у истом објекту налазио све до избијања Великог рата. Од тада, Стојановић је имао одличне контакте са аустроугарским дипломатским представницима у Београду и сасвим је могуће да је од њих добио информацију о тајној посети надвојводе. Осим тога, у објекту хотела „Русија” своје канцеларије имали су Народна и Београдска трговачка банка, тако да се Стојановић практично већ налазио на локацији погодној за снимак.

Ако је фотографија несумњиви доказ посете Франца Фердинанда Београду, остаје спорна година. Ако је, према мађарском листу, надвојвода српску престоницу посетио 1902. немогуће је да је у парку срео „тадашњег престолонаследника Ђорђа”. На престолу Србије се, наиме, у то време још увек налазио краљ Александар Обреновић (1876–1903), иначе без наследника.

После Мајског преврата 1903. Влада и Народно представништво су 2. јуна изабрали за краља Петра Карађорђевића. Он је из Женеве у Београд стигао двадесетак дана касније, а синови, престолонаследник Ђорђе (1887–1972) и Александар (1888–1934) – 10. августа. Петар је већ 17. августа Ђорђа представио официрима београдског гарнизона, а 9. септембра је „тадашњи престолонаследник” ступио као редов у 1. чету 2. батаљона 18. пешадијског пука.

Након познате афере око смрти посилног (послужитеља) Стевана Колаковића, принц Ђорђе је 25. марта 1909. председнику Министарског савета Стојану Новаковићу упутио писмо којим се „одриче свих права и прерогатива које му по Уставу припадају”, тако да је наследник престола постао Александар. Ово значи да је Франц Фердинанд, уколико се заиста срео са принцем Ђорђем, у Београду могао боравити између 1903. и 1909.

Франц Фердинанд и Феликс Орнокур у лову у Ечкој 1908.

Чест гост у Ечкој

Познато је да је Фердинанд, јавно или инкогнито, у више наврата посећивао имање, дворац „Каштел” и чувено ловиште свог старог пријатеља, такође страсног ловца, грофа Феликса Орнокура (Felix Harnoncourt, 1857–1934) у Ечкој. О култу лова који се гајио на Орнокуровом имању најбоље говори споменик Св. Хубертусу, заштитнику ловаца. Овде је први пут боравио 24. новембра 1898. Као и наредне године. Такође је, без публицитета, инкогнито, овде ловио и 1901. и 1908. О последњој посети сведочи и фотографија сачувана у породичној збирци праунуке грофа Орнокура, Фелиситас Лоц. По свему судећи, читав случај се вероватно одиграо 1908 године. У том случају, могуће је и да је „лајбјегер” у суштини био гроф Орнокур.

Овде се отварају два питања: како су професионални ловци мислили да пронађу сурог сокола на просторима војвођанских равница и због чега је уопште аустроугарски престолонаследник свраћао у Београд и са ким се заиста састао. Наиме, познато је да Ђорђе није био омиљен на бечком двору (истина, ни Франц Фердинанд), а пратња у народу омиљеног престолонаследника до пристаништа свакако би скренула велику пажњу јавности на госта.

Тако ће Фердинандов излет у Београд вероватно остати обавијен велом тајне.


Коментари7
3b3ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Теодор Емер
Принц Фердинанд је дао изјаву како ће по преузимању круне формирати Подунавску Федерацију. У таквој држави Срби би били већина, што је Ватикану и Бечу требало као треће око. Уз бечко-ватиканске дукате је организован сарајевски атентат, тако да после Првог (а касније и Другог) светског рата српска већина је нестала. Чувени Орсон Велс је узео предујам за филм о Сарајевском атентату. Имао је слободан приступ у бечким архивама и открио је истину о организаторима сарајевског атентата и напустио филм.
Vladislav Marjanovic
Ako je Franja (Franc) Ferdinand dosao u Beograd inkognito i tom prilikom se, kao slucajno, sastao sa tadasnjim srpskim prestolonaslednikom Djordjem Kradjordjevicem, onda je moguce da je razlog bio da se "ispipa" drzanje Srbije prema planu o preobrazavanju Dvojne u Trojnu Monarhiju. Naravno, za tu hipotezu su potrebni i materijalni dokazi. Medjutim, ako ih nema, to ne znaci da takvu pretpostavku treba iskljuciti.
Dr. Ing. Sokol Kostic
Jos" uvek je rano za istoriju tako kontraverznih figura kao sto je FF. Medjutim, u svetskoj istorijskoj literaturi se vec' srec'u detalji koji ukazuju da za vaz"ec'e objas"njene, da su iza ubistva FF konce vukli ludi vodjeni spskim nacionalistic"kim interesima, nema mnogo osnova. Imam utisak da c'e na kraju (negde 2050, moz"da 2064) da ispliva da su oni, koji stvarno jesu organizovali decu da ubiju FF, u z"aru svog nacionalizma, sebi naivno dozvolili da ih izmanipulis"u mnogo vec'i mangupi.
Nikola
Interesantan tekst, iznete su malo poznati podaci. A ovaj hotel Imperial se nalazio (koliko mogu da razaznam na priloženoj fotografiji) na mestu današnjeg platoa Filozofskog fakulteta, u pasažu koji vodi ka Knez Mihailovoj ulici.
Sotir Gardačić
Na kraju ulovio ga Gavrilo Princip.
Саша Микић
@natalija ''Шта би било, кад би било?'' Нажалост свих није Србија та која је желела рат, јер је тек завршила два претходна рата, већ Аустроугарска. Тројна монархија би била да је Аустроугарска победила у рату, па би тако и царевина добила потребну трансфузију, а колико би после тога преживела то је већ домен научне фантастике.
Препоручујем 9
natalija
Dugačka je lista kada su naši preci i sadašnji politički savremenici "radili (rede) u korist svoje (naše) štete"! Za slovenski svet bilo bi najbolje da je Ferdinand došao na presto Austrougarske (dvojna monarnija), zašto? Zato što je hteo da sprovede reformu umesto dvojne TROJNU monarhiju. Kao ravnoteža mađarima, treća jedinica monarhije bi bili sloveni. Pri kasnijem neminovnom raspadanju te monarhije i slovenski narodi bi dobili svoju državu, bez rata i nevrovatnih žrtava...
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља