недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

У Србији се годишње баци око 250.000 тона хране

субота, 27.07.2019. у 15:34
(Фото Тома Јањић)

У Србији се у просеку годишње баци око 250.000 тона хране, највише воћа и поврћа, затим пилетине, рибе, млечних и пекарских производа, показује извештај Светске организације за природу (WWF).

Бацање хране представља велики социјални и еколошки проблем не само у нашем региону, већ глобално, а подаци WWF показују и да се у Европској унији баци чак 90 милиона тона хране годишње.

Представница WWF Адриа Милена Драговић за Танјуг каже да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће и поврће из разлога што је, како наводи, неодговарајуће величине и облика.

„Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики супермаркети и други трговински ланци желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Због тога бацање хране представља социјални проблем, јер, с једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а с друге стране имамо милионе људи широм света који су и даље гладни”, навела је Драговић.

Најновији извештај Уједињених Нација показује да је у свету око 800 милиона гладних људи.

Драговић истиче да бацање хране представља и еколошки проблем са више становишта.

Пре свега, објашњава она, храна која заврши као отпад на депонијама представља извор емисије гасова са ефектом стаклене баште, а истовремено, наводи, зарад нових пољопривредних земљишта крче се шуме или друге површине које су природна станишта бројних дивљих животиња и биљака.

„Такође, за производњу хране користи се огромна количина воде и енергије, штавише, од укупне потрошње воде на свету 70 одсто се потроши за наводњавање пољопривредних земљишта”, указала је Драговић.

Представница WWF Адриа Милена Драговић (Фото Танјуг)

На питање да ли у Србији постоји пракса донирања хране онима којима је потребна, Драговић објашњава да је законска регулатива око донирања хране у нашој земљи врло компликована.

„У сарадњи са хотелима на новом пројекту WWF Адриа о спречавању бацања хране, сазнали смо од хотелијера да не постоји могућност да они донирају храну која им није потребна, јер су јако строга санитарна правила и у Србији се тиме бави искључиво Банка хране”, навела је Драговић.

Наводи да је то законска регулатива коју би требало мењати како би надлежне институције пронашле начин како да предузетници вишак хране на најлакши начин, а поштујући све стандарде безбедности хране, донирају онима којима је најпотребнија.

После спроведених истраживања, WWF је издала извештај у којем је закључила, каже Драговић, да је потребно мењати читаву светску прехрамбену индустрију, од производње хране, до њене дистрибуције и складиштења.

„Ту долазимо и до личног момента, шта бисмо ми као појединци могли да урадимо, тако да WWF осим инсистирања да се мења прехрамбена индустрија на нивоу влада држава и великих компанија, инсистирају да појединци паметније купују храну и да је искористе пре истека рока употребе”, рекла је Драговић.

Говорећи о пројекту „Food waste”, који WWF Адриа спроводи у региону у сарадњи са једним хотелом у Београду и једним у Загребу, Драговић објашњава да он има за циљ смањење бацања хране у хотелима.

„Пројекат се своди на то да хотели паметније испланирају како ће припремити оброк, а да отпад сведу на минимум. Такође, радимо и на томе да тај отпад не заврши на депонији већ да га хотели проследе компанијама или предузетницима који њега могу даље да обрађују”, наводи Драговић.


Коментари8
21a80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anonimus
Naravno da se baca. Kada bi spustili cenu iste, mozda se me bi bacalo. Marketi i radnje radije vole da im istruli hrana nego da spuste cenu. Spuste kada je hrana vec trula i to niko nece da kupi.
Sinisa Stojcic
Cujes Opacicu
нела
Кад би људи који бацају храну ту храну раздвојили 0д другог отпада и ставили поред контејнера.Да они сто копају по контејнерима узму чисту,а не храну помешану са другим отпадом.У граду где живим има доста таквих људи који траже храну по контејнерима.
Opacic
Najaci su mi oni cinici koji non stop bleje kako narod gladuje! U Srbiji bre nema siromasnih Da ljudi rade za 200 eura ali isti ti sto rade za 200 eura imaju komade zemlje farme plastenike radionice izvode gradjevinske radove i zarade jos 500-2000 Eura mesecno sa strane! Ja sam jedan od navedenih !!
сивошевић
то није пуно. 90 грама по становнику србије дневно...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља