Од нашег сталног дописника
Подгорица – О њој су певане песме, исписане бројне репортаже и приче, а „протекла” је и кроз бројне романе, али река Тара сада већ месецима преживљава тешке дане.
Свет је реку Тару именовао „сузом Европе”, а кинески градитељи деонице ауто-пута од Смоковца до Матешева претворили су је у блато и муљ. Протерали су из ње и надалеко чувену пастрву поточару.
Ретки су дани да се може видети корито реке, јер је претворена у неку чудну текућину, више налик на „цементно млеко” него на предивно Тарино плаветнило. Такво стање у реци Тари потерало је све риболовце а мештани кажу да ни животиње више на њој не толе жеђ.
„Када ни дивље животиње неће да јој се примакну, а камоли из ње пију, онда је свакоме јасно каково је стање наше лепотице којом се поносила и Европа, а не само ми, који живимо поред ње, чија имања она запљускује вековима”, каже нам Н. Р. из села Матешево, недалеко од Колашина.
Он додаје да је вађење шљунка из Таре била „прва фаза уништавања реке и њеног рибљег фонда, пастрмке поточаре, младице и липљана”.
„Познато је да ове три врсте рибе могу живети једино у чистим планинским рекама каква је до почетка градње ауто-пута била Тара”, каже нам наш саговорник.
„Неколико пута су јој мењали ток, долазио је и премијер Душко Марковић и обећао да ће Тара бити заштићена, бројне еко-екипе, инспекције и министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић, који је више пута обећавао њену заштиту, а од његових речи опет је само муљ остао и талог Таре целим водотоком.”
Председник колашинског риболовног друштва Момир Живковић каже да је на Тари риболовна сезона уништена.
„Нема сврхе да штитимо ревир, он више и не постоји. Нема сврхе ни да организујемо рибочуварску службу на реци Тари. Овај степен небриге према Тари је тешко објаснити икоме разумном. Не знам шта ћу да кажем најављеним групама спортских риболоваца из иностранства. Тару спасити не можемо и поред свег труда који улажемо”, каже Живковић.
Риболовци су о уништењу рибљег фонда обавестили инспекторе за водопривреду и слатководно рибарство и Комуналну полицију. Спортско-риболовни клуб „Тара и Морача” покренуо је и судски спор, а после три рочишта Привредни суд се огласио ненадлежним и сада се тужба налази пред Основним судом у Подгорици.
И председник Спортског флај фишинг клуба (СФФК) „Маниро” Миле Лазаревић, поручио је да не постоје услови за риболовну сезону на Тари, јер „ресорна министарства показују потпуну небригу према Тари”, а штета коју трпи рибљи фонд је огромна, „иако до сада није прецизно утврђена”
На основу закона о слободном приступу информацијама Мрежа за афирмацију невладиног сектора тражила је податке о контролама и казнама у вези са еколошким екцсесима изградњом ауто-пута. Од Управе за инспекцијске послове (УИП) добила је одговор да су инспектори „више од 60 пута посетили градилиште и поднели више захтева за покретање прекршајног поступка”. Након толико излазака кинеску компанију ЦРБЦ и њене подизвођаче на изградњи ауто-пута казнили су са мање од 20.000 евра укупно.
Крајем прошле седмице активисти риболовног друштва доставили су надлежним инспекцијама, Комуналној полицији и медијима видео-снимке и фотографије на којима се види како у ноћним сатима механизација компаније ЦРБЦ вади шљунак из Таре, на делу водотока од Матешева ка Јабуци.
На те оптужбе Кинези су одговорили да имају дозволу за вађење шљунка из корита реке Таре, али не и зашто то раде ноћу, као и да ли на тај начин угрожавају рибљи фонд. Они су навели да је реч „о регулацији корита, у складу са главним пројектом ауто-пута”, као и да су дозволу добили од Управе за воде.
„Регулациони радови се углавном односе на формирање насипа, а приликом ове регулације се одвози речни нанос, који се делом користи за осигурање насипа, а делом за насипање прилазних путева. Овај материјал се не користи у друге сврхе, а наведени радови изводе се у складу са законским прописима”, порука је кинеске компаније.
