недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Тара, „суза Европе”, претворена у цементно млеко

Локално становништво и рибари се жале да је река, некад чувена по својој чистоти, упропашћена током изградње ауто-пута
Аутор: Новица Ђурићнедеља, 28.07.2019. у 22:00
Клизиште на реци Тари од пре неколико година Фото EPA/Boris Pejovic)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – О њој су певане песме, исписане бројне репортаже и приче, а „протекла” је и кроз бројне романе, али река Тара сада већ месецима преживљава тешке дане.

Свет је реку Тару именовао „сузом Европе”, а кинески градитељи деонице ауто-пута од Смоковца до Матешева претворили су је у блато и муљ. Протерали су из ње и надалеко чувену пастрву поточару.

Ретки су дани да се може видети корито реке, јер је претворена у неку чудну текућину, више налик на „цементно млеко” него на предивно Тарино плаветнило. Такво стање у реци Тари потерало је све риболовце а мештани кажу да ни животиње више на њој не толе жеђ.

„Када ни дивље животиње неће да јој се примакну, а камоли из ње пију, онда је свакоме јасно каково је стање наше лепотице којом се поносила и Европа, а не само ми, који живимо поред ње, чија имања она запљускује вековима”, каже нам Н. Р. из села Матешево, недалеко од Колашина.

Он додаје да је вађење шљунка из Таре била „прва фаза уништавања реке и њеног рибљег фонда, пастрмке поточаре, младице и липљана”.

„Познато је да ове три врсте рибе могу живети једино у чистим планинским рекама каква је до почетка градње ауто-пута била Тара”, каже нам наш саговорник.

„Неколико пута су јој мењали ток, долазио је и премијер Душко Марковић и обећао да ће Тара бити заштићена, бројне еко-екипе, инспекције и министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић, који је више пута обећавао њену заштиту, а од његових речи опет је само муљ остао и талог Таре целим водотоком.”

Председник колашинског риболовног друштва Момир Живковић каже да је на Тари риболовна сезона уништена.

„Нема сврхе да штитимо ревир, он више и не постоји. Нема сврхе ни да организујемо рибочуварску службу на реци Тари. Овај степен небриге према Тари је тешко објаснити икоме разумном. Не знам шта ћу да кажем најављеним групама спортских риболоваца из иностранства. Тару спасити не можемо и поред свег труда који улажемо”, каже Живковић.

Риболовци су о уништењу рибљег фонда обавестили инспекторе за водопривреду и слатководно рибарство и Комуналну полицију. Спортско-риболовни клуб „Тара и Морача” покренуо је и судски спор, а после три рочишта Привредни суд се огласио ненадлежним и сада се тужба налази пред Основним судом у Подгорици.

И председник Спортског флај фишинг клуба (СФФК) „Маниро” Миле Лазаревић, поручио је да не постоје услови за риболовну сезону на Тари, јер „ресорна министарства показују потпуну небригу према Тари”, а штета коју трпи рибљи фонд је огромна, „иако до сада није прецизно утврђена”

На основу закона о слободном приступу информацијама Мрежа за афирмацију невладиног сектора тражила је податке о контролама и казнама у вези са еколошким екцсесима изградњом ауто-пута. Од Управе за инспекцијске послове (УИП) добила је одговор да су инспектори „више од 60 пута посетили градилиште и поднели више захтева за покретање прекршајног поступка”. Након толико излазака кинеску компанију ЦРБЦ и њене подизвођаче на изградњи ауто-пута казнили су са мање од 20.000 евра укупно.

Крајем прошле седмице активисти риболовног друштва доставили су надлежним инспекцијама, Комуналној полицији и медијима видео-снимке и фотографије на којима се види како у ноћним сатима механизација компаније ЦРБЦ вади шљунак из Таре, на делу водотока од Матешева ка Јабуци.

На те оптужбе Кинези су одговорили да имају дозволу за вађење шљунка из корита реке Таре, али не и зашто то раде ноћу, као и да ли на тај начин угрожавају рибљи фонд. Они су навели да је реч „о регулацији корита, у складу са главним пројектом ауто-пута”, као и да су дозволу добили од Управе за воде.

„Регулациони радови се углавном односе на формирање насипа, а приликом ове регулације се одвози речни нанос, који се делом користи за осигурање насипа, а делом за насипање прилазних путева. Овај материјал се не користи у друге сврхе, а наведени радови изводе се у складу са законским прописима”, порука је кинеске компаније.


Коментари18
705f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Zemlja je puna ''nadzornih odbora'' ali je potrebna nezavisna institucija poput ''drustvenog knjigovostva'' koja bi kontrolisala raspolaganje ''narodnom imovinom''. Ja izbegavan izraz ''drustvena svojina'' posto ona nikad nije definisana a osim toga ne razlikuje izmedju ''svojine'' ( na stvariama) i imovine koja obuhvata i potrazivanja. Dok su komunisti tretirali i narodnu i privatnu svojinu kao licnu svojinu taj mentalitet je nasledjen od sledecih genaracija politicara.
nikola andric
Problem pitanja ''sta je cije'' je povezan s problemom nadleznosti odnosno odgovornosti institucija za pretpostaljeni ''delo krug''. ''Drzava'' je pravni pojam pa kao takav ne moze delati. Drzava zastupa grdjane kao sto direkcije zastupaju preduzeca pravna lica. Samo fizicka lica mogu da delaju u svoje ime i na svoj racun ili kao zastupnici na ime i racun preduzeca. Kako god da se ''narodna imovina'' definise jasno je da izvrsna vlast ima nadleznost i odgovornost za ''narodnu imovinu''.
Marko
Kinezi i zaštita okoline ...
ekonomski komentar
Nisam znala da Kinezi imaju svoje port parols medju nasim narodom u Srbiji; Zanimljivo..Ne treba to njima; Ovo sto su uradili sa Tarom njima to nije nista..nije njihova reka i gledaju samo gde je jeftino i to je taj put svile ..bla bla ..Oni su upropastili i svoje reke a nece tudje ..Kinezi su to ! Preplavili Srbiju sa njihovim proizvodima koji nikom NE trebaju; I naravno oni Srbiji prodaju 1,77 milijardi dolara na god. nivou a Srbija njima samo 62 miliona, "ravnopravno" sto da ne tante za kuk
Препоручујем 4
nada
Postovani Marko a Srbi i zastita okoline? Nisu bas svuda gde je problem zagadjenja bili Kinezi ili smo mi kao narod aljkavi!
Препоручујем 10
Sasa Trajkovic
To je kliše - matrica koja se ponavlja kako u Crnjjoj Gori tako i u Srbiji pa pogledajte naše reke nemar, nebriga, javašluk na sve strtane da ne pominjem hit ove vlade mini E. centrale koje su napravile pravi ekološki genocid o kome se u Srbiji ćuti.
Srboljub Tudej
Tako vi o Kinezima, A?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља