уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ПРАМОД МИТАЛ

Милијардер лаке руке

Аутор: Озрен Милановићнедеља, 28.07.2019. у 20:00
Д. Стојановић

Више од земљотреса који је претходних дана задесио тузлански кантон, тресла се Босна због хапшења Прамода Митала. Ко је тај човек и зашто се подигла толика халабука? Прамод Митал млађи је брат Лакшмија Митала, петог најбогатијег човека на свету, британског држављанина индијског порекла, који је с породицом компанију „Митал стил” учинио највећим произвођачем челика на планети.

У Босни и Херцеговини, „Митал стил” већински је власник Железаре „Зеница” и рудника Љубија код Приједора, а Прамод Митал везе с Босном и Херцеговином започео је 2003. године приликом уласка у „Глобал Испат Коксну индустрију Лукавац” (ГИКИЛ) у којој је сада осумњичен за један од најтежих облика привредног криминала.

На Прамодове криминалне радње у неколико наврата су указивали и радници, а трагом њихових информација Кантонално тужилаштво у Тузли је утврдило да је из ГИКИЛ-а од 2006. до 2015. године извучен 21 милион конвертибилних марака који је сумњивим каналима завршио управо у његовим џеповима.

Према писању индијских медија, ово није први пут да се Прамод Митал нашао у проблемима. У Индији је већ био под сумњама за прање новца и превару државне агенције за трговину. Њима, наводно, није враћао кредит за куповину материјала за тада нове фабрике у БиХ, а паралелно је новац слао на офшор рачуне. Индијски га је суд у априлу ове године ипак ослободио оптужби након што је платио заостале дугове, око 300 милиона долара, наводно захваљујући помоћи старијег брата. Медији пишу и како је Прамод Митал познат као разметљивац.

„Форбс” је писао како је организовао венчање своје кћерке пре шест година у Барселони, вредно 82 милиона долара. Да ово није изузетак у Митал породици показује и податак да је и старији Лакшми венчање своје кћерке платио тада рекордних 62 милиона долара.

„Митал стил” је дуго улагао у крикет, најпопуларнији спорт у Индији, али је пре деценију и по почео да купује и фудбалске клубове, од којих је најпознатији бугарски ЦСКА из Софије. Ширење на српско тржиште Прамод је започео куповином краљевачке фабрике „Магнохром”, а следећи корак је била жеља да купе и Црвену звезду. „Магнохром” је ојадио, кажу Краљевчани, горе него НАТО бомбе, а Звезду срећом није купио због законских препрека о приватизацији спортских клубова. Прамод Митал се тада у Београду срео са српским премијером Војиславом Коштуницом и пренео му интересовање за улагање у српску привреду. И добио је подршку.

Када је пре седам година смедеревски „Ју-Ес стил” враћен Србији за један долар, Митал се опет појавио с понудом а тадашњи председник Борис Тадић је тврдио да ће то бити, ако буде, најбоља инвестиција. Боље што није. Од обећаних кула и градова, иза Прамода је остајала пустош, а то су осетили многи у овом региону. Да ли му је тузланско тамновање почетак краја или пролазна фрка, сазнаће се брзо, јер је његов међународни тим адвоката већ кренуо у акцију!


Коментари2
4ca16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Izgleda , svi sveski prevaranti mogli su kod nas u toj bajnoj privatizaciji da mešetare kako im je bila volja. Sjećam se žive priče iz Kovina. Robijaš izašao sa robije u Požarevcu , došao u Kovin kod presednika opštine, prestavio se kao investitor sa željom da sagradi ogroman grad u blizini Kovina na delu peščare. Priča je saživila u lok. medijima i malo šire, i to je bila najveća razvojna prilika Kovina , koja je iz nejasnih razloga propala. Presednik opš. danima se hvalio kako je on to uspeo.
banco
Treba da mu bude prolazna frka, ali takva da plati 5 puta toliko u odnosu na ono što je oštetio, pa onda ga pustiti neka ide, daleko mu lepa kuća!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља