петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПРЕ 105 ГОДИНА ПОЧЕО ЈЕ ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Убиство које је променило свет

Данас се навршава 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва
Аутор: Јован Гајићнедеља, 28.07.2019. у 19:00
Сарајево, атентат на Франца Фердинанда, 1914. (Фотодокументација „Политике”)

Прошло је 105 година откако је, 28. јула 1914, српска краљевска влада из Беча добила телеграм следеће садржине: „Пошто краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту коју је предао аустроугарски посланик у Београду, царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољења својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом”. Овај телеграм није значио само објаву рата Србији. Он је значио и почетак Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет до тада видео.

Већ у ноћи између 28. и 29. јула почели су први напади аустроугарске војске и то на неколико локација, а најжешћи су били удари на Београд. Престоница Србије, која се налазила на самој граници с Аустроугарском, бомбардована је с копна и с река, одакле су царско-краљевски монитори обасипали град најсавременијим бомбама тога времена.

Поводом почетка рата огласио се и регент Александар, који је српском народу упутио манифест следеће садржине: „Мојим јуначким и драгим Србима. На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат. Сад сви имамо да будемо сложни и јунаци. И ако тешка срца и свестан свих тешкоћа и опасности, баш у часу када су се српски ратници спремали да прибирају плодове свога труда, ја сам принуђен позвати све моје храбре Србе под српску тробојку, са уверењем да ће се они и у овој прилици показати достојни својих славних предака...”

Напад на Србију имао је велики међународни одјек. Русија је објавила најпре делимичну, а потом и општу мобилизацију на граници према Аустроугарској. Немачка је на то већ 1. августа објавила рат Русији, а два дана касније и Француској. Наступајући према Паризу, у складу с раније разрађеним војним плановима, немачке трупе су ушле у Белгију. То је био повод за Велику Британију да објави рат Немачкој. Тако је за недељу дана један сукоб, за који се мислило да ће можда имати само локални карактер прерастао у Велики рат, који ће у наредне четири године однети 20 милиона живота и изазвати огромне промене у међународним односима.

Подсетимо, повод за рат био је Сарајевски атентат, односно убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, које је на Видовдан 28. јуна 1914. у Сарајеву, с неколико сарадника, извршио Гаврило Принцип, припадник организације „Млада Босна”. Али, прави узрок рата био је много дубљи и лежао је у супротстављеним интересима великих сила. Свет је још раније био подељен у два блока – Централне силе, које су чинили Немачка и Аустроугарска, и силе Антанте, које су чиниле Велика Британија, Француска и Русија. Централне силе тежиле су новој подели света – Немачка, која је од уједињења доживела брз развој, али није имала колоније, ширење утицаја на друге континенте, а Аустроугарска ширење власти и утицаја у правцу југа.

Зато су Сарајевски атентат ове државе виделе као одличан повод да ратом постигну своје интересе. Убрзо по сахрани Франца Фердинанда почела је пропаганда да је прави кривац за њихово убиство Србија, а да су Гаврило Принцип и његови сарадници били само оруђе у рукама српске државе. Паралелно са изношењем „доказа”, који су ишли у прилог таквим тврдњама, о Србији се говорило као о сталном извору криза и нестабилности који се само ратом може „довести у ред”.

Одлука да се крене у рат већ је била донета па је аустроугарска влада 23. јула српској влади упутила ултиматум за који је Едвард Греј, министар спољних послова Велике Британије, рекао да је „најгори документ који је једна држава икада упутила другој држави”. Нота је, поред увода који је говорио о кривици Србије, имала и десет тачака (захтева) које је српска влада морала да испуни, а од којих су многи задирала у њену независност. Тако се у тачки четири од српске владе тражило „да пристане да органи царске и краљевске владе у Србији учествују у угушивању сваког покрета против територијалног интегритета монархије”. Рок за испуњење ових захтева био је 48 сати.

Последње што је Србији у то време одговарало био је рат против много јачег противника, али није желела ни да пристане на захтеве који би значили поништавање независности. Добила је и подршку из Русије, која јој је обећала да је, у случају напада, неће оставити на цедилу. Зато је на ноту одговорила суздржано пристајући на све услове, осим оних који су директно задирали у њену независност. Овај одговор влада Аустроугарске оценила је као незадовољавајући.

Рат је могао да почне...


Коментари41
e4541
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Vrlo je prosto je mnogo pre atentata taj nastradali je tražio da se krene u rat sa srbijom. Po meni pitanje je da li bi do rata došlo da nije bilo majskog prevrata ali onda je pitanje da li bi bilo i balkanskih ratova, tj da li bi Obrenovici poveli rat protiv turaka a potom bugara za vracanje stare srbije tj današnje makedonije. Medjutim 100god . Posle eto nas opet skoro na granicama iz 1878 i proteranim stanovništom sa vekovnolih ognjišta
deda Milan
Tačno tako Nenade. Mi smo oduvek imali samo lajave i nesposobne vojskovodje i političare i vojsku koju su ubedili da "boj ne bije svijtlo oružje".
Препоручујем 1
Леон Давидович
Први светски рат није почео због Србије већ због планова о прерасподеки глобалне моћи. То јест Централне силе које су се спремале за агресију очекивале су победу а тиме и прерасподелу глобалних интереса.Светски рат не почиње због локалних интереса већ интереса на светском нибоу.
Препоручујем 6
American
Гаврило Принцип јде показао Српском народу како се бори за слободу од поробљивача!
Леон Давидович
Rat je odavno pripreman i sve jedno bi se dogodio i da nije bilo Sarajevskog atentata verovatno koji mesec kasnije ili eventualno godinu. Centralne sile su planirale rat računajući da će im doneti uspeh, a kad neko tako planira rat niko ga ne može odvratiti od rata sve dok ne izazove katastrofu . Tako se dogodilo sve suprotno od onog što su očekivale Centralne sile.
Radovan
Pašić je bio svestan da u sukobu sa K&K oko BiH nema šansi i da mora čitav svet da uvuče u sukob kako bi dobio Bosnu. Dobro je tipovo. Problem je što su Britanija, Francuska na kraju shvatile da su uvučene u rat za srpske interese, vraćaju nam i danas. Stradalo je 5,5 miliona vojnika Antante, od toga 275 hiljada naših, znači učestvovali smo u ww1 sa oko 5%. Na Solunskom frontu smo participirali sa oko 12%, a uvećali smo teritoriju 6 puta. Pa niko nije baš toliko blesav.
Miloš
@Radovane, izgleda da vi jedino verujete; da odgovorim na vaše pitanje. A inače se umnogome ne slažem šta piše @Igor G, ali ovde vam je sve po meri odgovorio. Ja mogu reći samo da su vaše tvrdnje vrlo bezobrazne za nekog ko se potpisuje kao Radovan.
Препоручујем 1
Radovan
Ima li više ikoga pod ovom kapom nebeskom ko veruje da postoji nešto u Srbiji za šta Nikola Pašić nije znao i šta nije lično organizovao?
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Boro
Naivno je tvrdjenje da rata nebi bilo da nije bilo atentata. Jos naivnije je da je Srbija trebala izbeci rat jer je bila nespremna za njega. Razlog za rat je namera Nemacke i Austrougarske da zauzmu srbiju u sklopu sirih geopolitickih ciljeva osvajanja novih zivotnih prostora. A kada drzava hoce da napadne drugu drzavu bira trenutak kada je ona najslabija. Drzava koja se napada moze izbeci rat samo kapitulacijom. Dakle Srbija je imala izbor rat ili kapitulacija. Tako je oduvek bilo pa i danas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља