субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Даброви на Тиси и Тамишу

Градитељ брана појавио се након што га није било цео један век
Аутор: Ђуро Ђукићпонедељак, 29.07.2019. у 09:00
Дабар уловљен објективом фотографа Данила Ђековића

Зрењанин – Дабар је опет међу нама, након што се изгубио и није га било цео један век. Најсимпатичнији од свих глодара најпре је виђен у причама глагољивих комшиница у селима Ботошу и Тиси. Оне су проносиле сведочења да се на мртваји између два села насталој на рукавцу Тисе виђене чудне кућице, завучене у обалу, на чије улазе су набацане гране. Пецароши су пак на том потесу наилазили на неуобичајено велики број срушених стабала врбе. Ловцима је било јасно да се појавио дабар, јер је он једини способан да обави тако необичну сечу.

Лов на ову животињу строго је забрањен, мада га у окружењу није ни било. Зато се о његовој поновној појави више шапутало него гласно говорило, из страха да неко не предузме хајку на ионако ретке примерке.

Прва за коју се зна да је видела дабра је једна житељка Ботоша: на жалост, нашла га је прегаженог, на путу из тог села ка Томашевцу.

Када смо позвали Томашевчане да их питамо знају ли нешто о прегаженом глодару, они су рекли: „Питај Ботошане”, а ови: „Питај Томашевчане.” Таква “ѕавера ћутања” не чуди, када се зна да је дабар заштићена врста и да би се „могло кривично одговарати”. Несрећну животињу, која је можда била претходница повратника, вероватно је по ноћи прегазио аутомобил. Да је намерно убијена, не би била остављена на путу.

Страдали дабар нашао се на фејсбук страници удружења за заштиту животиња „Зелена шапа” из Томашевца и тема је отворена у јавности, јер се очекује њихово чешће присуство у Потамишју.

На Тиси су се „речне дрвосече” поново појавиле пар година раније. Захваљујући добром оку и још бољој концентрацији фотографа Данила Ђековића, чији предани рад на сликању животиња у природи плени, имамо слику правог, живог и здравог дабра. Он га је, захваљујући упорности и стрпљивости, усликао у специјалном резервату природе „Ритови доњег Потисја”.

– Дабар је ноћна животиња и јако ју је тешко сликати. Знамо да су ту, али се не дају видети. Ето, ја сам имао срећу да усликам овог једног код Тараша, и то када сам скоро одустао од чекања и спаковао фотоапарат – каже Данило Ђековић.

Заштитар Стево Чорокало, који заједно с Ђековићем делује у едукативно-еколошком центру „Изазов”, каже да тренутно на подручју од 65 километара Тисе, која је у њиховој надлежности, сигурно има десетак фамилија даброва и да ова животиња представља важан елемент нашег еко-система.

Врба – материјал за брану  (Фото Д. Ђековић)

Насеља и дуж Дрине, Саве и Дунава

Др Јадранка Лада Делић, стручњак за заштиту природе из Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду каже за „Политику” да је дабар (castor fiber) највећи глодар северне хемисфере.

– Ова животиња која део живота проводи у води, а део на копну, има здепасто тело, што је чини одличним пливачем и рониоцем. Склониште гради у води испод хумке коју прави од набацаног грања. Уколико ниво воде осетно опадне, дабар прави брану како би задржао потребан ниво. Даброви су истребљени у нашој земљи крајем 19. и почетком 20. века прекомерним изловом, а због веома квалитетног и цењеног крзна, меса и масти, за које се веровало да су лековити. Када су даброви реинтродуковани 2004. и 2005. на простору два специјална резервата природе „Засавица” и „Обедска бара”, њихова бројност је у порасту. Протеклих петнаестак година су се раширили дуж Дрине, Саве, Тамиша, Дунава и Тисе. Претпоставља се да ће се његово ширење наставити. Присуство дабра у фауни заштићених природних добара представља допринос активној заштити и испуњавању функција оваквих подручја. Такође је значајан корак у популаризацији заштите природе и очувању биолошке разноврсности, као и едукацији у овој области. Уз све то, дабар представља врсту атрактивну за развој еколошког и едукативног туризма на заштићеним подручјима – наглашава др Јадранка Лада Делић.


Коментари2
f75bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Козјера
Нисам сигуран колико је дабар ноћна животиња. Живео сам својевремено у западној Канади. Виђао сам их редовно дању. Код нас се плаше људи једноставно. Људи су код нас еколошки неписмени, и чим виде нешто дивље, одмах би да га убију. Исто као што воле дрво да исеку на пола и да га офарбају у бело. Или да искорене природну вегетацију и посаде тује, бориће или шта им се већ свиђа. Само да није дивље.
Živa Neatnica
Има их и на Бисерном острву код Новог Бечеја. Око 30 породица.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља