понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Спилбергово писмо за Матилду Черге

Народна библиотеке Србије дигитализовала фотографије познате јеврејске породице Калеф. – Фондација чувеног америчког редитеља за истраживање Холокауста снимила сведочење Београђанке о страдању током Другог светског рата
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 28.07.2019. у 20:00
Рад­ња Ја­ко­ва Ка­ле­фа у Ко­лар­че­вој ули­ци: код пр­вог па­ри­ског ши­ка (Фо­то Из архи­ве М. Чер­ге)

Музеји у свету бележе животне приче својих суграђана чувајући тиме живи отисак једног доба. Једна таква прича забележена је недавно у архиви Народне библиотеке Србије када су дигитализоване фотографије познате београдске јеврејске породице Калеф. Фото-албум је у име породице предала госпођа Матилда Черге. Она и њени потомци, као и фамилија њене сестре,  познате оперске солисткиње Бреде Калеф Симоновић, преостали су једини од Калефа који су поднели 22 жртве за време Холокауста.

Њихови преци, Сефарди, који су се из Шпаније доселили на Балкан, живели су на Дорћолу и сви су се углавном бавили трговином. Матилда Черге живела је у Господар Јовановој улици. Њена бака, имењакиња, имала је радњу у Вишњићевој и продавала је текстил. Држали су и позамантеријску радњу у Васиној и продавницу мушке и дечје одеће Јакова Калефа у Коларчевој, основану 1903. године, у чијем излогу је стајало: „Код првог париског шика”!

Пре рата живот је био диван, прича нам Матилда Черге (1929), сећајући се да је сестру и њу бака свуда водила са собом, од бање до позоришта да гледају Нушићеве комедије.

‒ Ишла сам у јеврејски вртић, школу у Улици Краља Петра и Четврту женску гимназију. Никада у школи нисам осетила атмосферу антисемитизма. Јевреји су овде живели годинама и стопили су се са Србима као са браћом. У кући смо причали српски, а баба и тата шпански. Послуга у кући била је углавном српска и са њом смо се лепо слагали ‒ истиче Матилда Черге, која је касније учила за зубног техничара.

Ма­тил­да Чер­ге  (Фо­то Н. Мар­ја­но­вић)

У дорћолским двориштима било је, каже, по неколико станова.

‒ Када је био српски празник ми нисмо износили веш да се суши у дворишту, а на дан јеврејског празника Срби нису сушили свој веш. То се много поштовало ‒ описује госпођа Матилда неговане односе.

Њен отац Аврам Калеф, рођен 1902. у Београду, завршио је трговачку академију и говорио је неколико језика. Иако је био у инвалидским колицима, био је енергичан, друштвен и духовит човек. Често је деци причао приче и никад није подигао глас нити руку на њих. Када је упознао жену друге вере, Антонију, одлучио је: „Она и ниједна друга!”

Ова Словенка удајом је променила веру и име у Дона. Свакодневно је децу терала да пију рибље уље, уз парче наранџе која је требало да замаскира омражени укус из детињства.

‒ Бака је из Шпаније повукла јеловник тако да смо јели шпанска јела и српска, не јеврејска. Правила је баклаву, никад торте ‒ сећа се Матилда Черге.

У ратном периоду морали су наравно да се крију. Мајка је преко католичке цркве издејствовала лажна документа за кћерке, као да су њена незаконита деца, да би преживели окупацију. Католички свештеник Андреј Тумпеј, из чукаричке цркве Ћирило и Методије, пореклом такође из Словеније, који је и другим Јеврејима помагао, нашао им је скровиште на Бановом брду и уписао их у школу. Јад Вашем му је касније уручио одликовање „Праведника међу народима”.

‒ Променили су нам имена. Мени су дали име Лидија, а мојој сестри Рахел ‒ Бреда. Узели смо мајчино презиме Ограјеншек. Директор школе на Бановом брду знао је за наше порекло, али нас није пријавио. Када ми је наставница рекла да се представим разреду, као нова ученица, заборавила сам своје име, а како нисам смела да кажем старо, стајала сам залеђена неколико минута и онда промуцала ‒ Лидија. И данас не могу да заборавим тај тренутак, прича госпођа Черге.

Део њене породице угушен је у камиону „душегупка”. Остали чланови стрељани су по улицама, а жене и деца убијени у логору Сајмиште.

Животну причу ове Београђанке забележио је и Институт за визуелну историју и едукацију из Лос Анђелеса, коју је основао чувени редитељ Стивен Спилберг. Институт је снимио њен видео исказ за архиву о људима који су успели да преживе Холокауст. Спилберг јој је послао писмо у којем се захваљује са величанственим пијететом:

‒ Драга госпођо Черге, дарујући нам своје сведочанство, Ви као особа која је преживела Холокауст, пружили сте прилику будућим генерацијама да доживе лични сусрет са историјом. Ваша сећања ће бити пажљиво чувана као непроцењиво вредан део у најбогатијој библиотеци до сада сакупљених сведочанстава. У далекој будућности људи ће бити у могућности да виде Ваше лице, слушају глас, посматрају Ваш живот и судбину и на тај начин чују, науче и заувек запамте. Најлепше Вам захваљујемо на непроцењивом доприносу, на Вашој снази и племенитости. Уз најбоље жеље, Стивен Спилберг, председавајући Фондацијом „Survivors of The Shoah”, 12. августа 1998. године.

Фондација и Институт за визуелну историју и едукацију, који је прерастао у центар за истраживање геноцида, редитељ је основао 1994, годину дана након снимања филма „Шиндлерова листа”. Фондација има архиву са 52.000 снажних прича, у трајању од 100. 000 сати, које су забележене у 65 земаља на 43 језика. Уз брзу претрагу доступне су свим заинтересованима, истраживачима, научницима, наставницима и ученицима. Институт је увео и посебан програм Подучавање путем сведочења у 21. веку, уз мото да речи живих сведока превазилазе оно што данас пише у књигама, и што налазимо на табли или екрану рачунара.


Коментари3
9b04d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Ко није схватио,сестра Гђе Черге,Рахела-Бреда је Бреда Калеф наша велика оперска певачица.
Пантелија
А ми у Србији још увек не знамо ни тачан број погинулих у злочиначком NATO шенлучењу 1999 године. Као да је то било пре милион година и као да до сада нису могли да се прикупе прецизни фактографски подаци о сваком појединачном убиству и страдању, како бисмо повремено могли да подсетимо заборавне.
dragan duric
А ми у Србији још увек не знамо ни тачан број погинулих у злочиначком NATO шенлучењу 1999 године. I ne samo to gospon Panntelija. Maricka bitka. Jedni kazu dvadeset hiljada, jedni kazu sezdeset. JASENOVAC, jedni kazu sezdesetak hiljada jedni sedam stotina hiljada. To nisu male brojcane razlike. Strava. Srbi nisu zlopamtivi. Oni su najgori sami sebi. Oni samo guraju dalje. Spremni za nova zrtvovanja. Posle tolikih godina stradanja u Jasenovcu moramo da zamolimo g. Grifa da nam prebroji mrtve.TUGA
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља