петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44
„ПО­ЛИ­ТИ­КА” У СТА­РОМ ГРАЦ­КУ

Лепо село које прати зла коб

У месту у коме је некада живело око 400 српских душа, данас опстаје само 200 Срба
Аутор: Ми­на Ћур­чићпонедељак, 29.07.2019. у 18:30
(Фото М. Ћурчић)

Старо Грацко – Питомо зелено поље, приземне и лепе куће с уређеним баштама, расцветале зелене крошње, шарене коке и краве које ту и тамо пасу прво је што види путник који стигне у Старо Грацко, насеље у општини Липљан на Косову и Метохији. Ову стварну лепоту, као и ону из легенди, прати истинска зла коб. Зато, кад се спомиње Старо Грацко не говори се о лепоти, већ о несрећи која се право с неба стуштила на село.

Пре 20 година, 23. јула 1999. године, 14 жетелаца из овог села изгубило је живот у масакру познатом као „крвава жетва”. Осам породица заувек је завијено у црно, а под сеоским небом, страдало се и током, али и након НАТО агресије. Две деценије касније, у селу у коме је некада живело око 400 српских душа, данас опстаје око 200 Срба, а према сведочењу појединих мештана, отприлике, има исто толико Албанаца, који су се у међувремену доселили. Убиство 14 невиних људи, док су жњели пшеницу на својим њивама, и мартовски погром, како кажу, учинили су да многи Срби заувек напусте село.

Велелепне куће провирују иза ограда, налик на бедеме. Красе их гипсани украси и видео камере, а испред капија од кованог гвожђа паркирани су скупоцени аутомобили, углавном са швајцарским, аустријским и немачким регистарским таблицама, али и с онима из Бујановца.

– Те велике куће саградили су Албанци који живе и раде у иностранству. Овде долазе током лета – објашњава нам један од мештана. Према речима Стојана Стоисављевића, житеља, Грацко је младо село, а пре ратних дешавања живот је изгледао сасвим другачије.

– Ово је једно, тако да кажемо, младо село које су око 1920. године населили Срби из Црне Горе, Херцеговине и Лике. Село радника, пољопривредника и вредних сељака. Многи становници, пре рата, радили су и у државним предузећима, а након што су фирме престале да раде, почели су да се издржавају углавном од пољопривреде и сточарства... – каже Стојан. Међутим, како причају житељи, ни то данас није лако, јер неки од њих поседују земљу у окружењу, где данас живи само албанско становништво. Не усуђују се да оду тамо и обрађују само њиве у селу које узимају у закуп. Што се тиче односа с новим комшијама, Албанцима, како објашњава Стојан, они су искључиво економске природе.

Уочи 23. јула, у знак сећања на пале српске жетеоце, последњих 19 година се одржава Меморијални турнир у малом фудбалу. На овогодишњем је учествовало 16 екипа, а претходих година дешавало се да буде и до 22 екипе.

– Турнир се одржава без прекида од 2000. године. У почетку су учествовале екипе из Старог Грацка, Лепине, Липљана и Грачанице. Пре седам година Република Србија је почела да финансира турнир и то је и данас тако – каже Зоран Ћирковић, учитељ и представник Старог Грацка.

На полигону или у популарном „клубу”, када се одржава турнир, направи се велика гужва.  Осталим данима, попут тешке магле, село обавије тишина. На терену се не могу видети српска деца јер се махом играју у својим двориштима. Куће никада не остављају празне, како каже једна мештанка, јер страхују од учесталих крађа, па зато капије и врата закључавају веома рано.

– С албанским комшијама имамо коректне односе, али се дешава да на полигон дођу Албанци из околних села. Буде ту проблема и провокација и то је једна врста свакодневног притиска на нас – каже Ћирковић.

Међутим, Срби из Старог Грацка, рекло би се, без обзира на све, настављају да живе и верују у небо које им баш и није било наклоњено последњих деценија. Парастос жртвама одржава се код спомен-плоче у центру села, која је била претходних година рушена и скрнављена. На оближње гробље, где су сахрањени, између осталих, и жетеоци, како причају житељи села, њихови најближи не одлазе. Гробље је минирано, у близини је базен на који одлазе Албанци, а и споменици су били рушени и скрнављени.

Кад питате мештане шта би желели, слегну раменима, пружајући срце на длану, искрен, пријатељски осмех и гостопримство по коме су чувени косметски Срби. Нема потребе више ни да говоре, и птице на грани већ знају за чим жуде: неким бољим сутра и правдом за своје жетеоце и друге, њихове најдраже, пале мученике. Оно што их веома брине, како кажу, јесте будућност њихове деце и, уопште, младих у селу. Без обзира на то што су стекли дипломе факултета и високих школа, врло тешко или готово никако не могу да пронађу посао. Образовани млади људи, према њиховим речима, одлазе трбухом за крухом.

– Посао, нарочито за младе, је кључ нашег опстанка – прича Ћирковић. Кад се о сеоби говори, старији житељи, сведоци неких од највећих српског страдања на КиМ, само одмахну главом и себи у браду прозборе: Само не дај боже да овде последњи останемо.

У школи 20 ђака и електронски дневник

Малишани из села похађају истурено одељење Основне школе „Браћа Аксић” из Липљана.

– У школи постоји комбиновано одељење од првог до четвртог разреда. Имамо 20 ђака, некад их је било много више, а надамо се да ћемо од септембра имати пети, седми и осми разред. Много тога нам недостаје, објекат у коме се одржава настава изграђен је 1950. године. Трудимо се да радимо најбоље што можемо у овим условима, а увели смо електронске и дневнике – каже Братислав Ђедовић, директор школе „Браћа Аксић”.


Коментари8
aa32c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Zitelji ovog sela su mnogo stradali i tokom Drugog svetskog rata. Istorija se ponavlja... Stradanja i patnje su iste, samo se ljudi koji sve to prezivljavaju zovu drugim imenima.
stojsavljevic nikola
milorad ,,mica,, stosavljevic nije iz starog gracka,,ziveo je jedno vreme na farmi pored lipljana,,bili smo komsije ,kasnije su njegov otac slavko,majka rajka i brat zoran,preselili u lipljan,,inace poginuo je u lovistu,fazanerija kod lipljana kad je iso da istrai zasto se ubijaju jeleni,,i ubijen je iz snajpera,
Милутин Филиповић
У спомен књизи "Јунаци отаџбине" коју је издала Савезна влада 2000.године и коју је штампала војна штампарија Београд, у вези са погибијом Стојисављевић Славка Милорада, на страни 307, између осталог пише: " .....рођен 28 августа1958.године у селу Старо Градско општина Липљан.....као резервни капетан обављао је дужност команданта 52 војнотериторијалног одреда.Погинуо је у борби против албанских терориста предводећи извиђачку групу своје јединицеу у селу Крајмировце, Штимље." Вечна му слава.
Препоручујем 4
Милутин Филиповић
Село Старо Градско (мање или више) преживљава судбину свих Срба на КиМ. За то село ме вежу многа лепа сећања, а посебно на деду мог ратног друга Перка Одаловића, чије је деда, такође Перко био у фашистичком затвору у Албанији. Реч је о злогласном фашистичком затвору "Порто Романо" код Драча).Кроз тај затвор је прошло много родољуба са КиМ (Мита Миљковић послератни директор Политике, Петар Цанић, Душан Лазић. Шпиро Самарџић, Слободан Филиповић Стрелац и тд)
Милутин Филиповић
Резервног капетана Милорада Стојисављевића "Мићу" из Старог Градског, убили су шиптарски терористи у току НАТО агресије 31 маја 1999.године. Старо Градско је увек било трн у оку шиптарским терористима и балистима у току НОР-а
Препоручујем 14
Raca Milosavljevic
... nikada nije bilo lako,ni danas nije ... ali proci ce i ova okupacija ...
Vojislav
Ovo selo je primer kako je tesko nealbancima da opstanu u , sada neprijatljskom okruzenju.Srbima prestoji tezak period u kome ako se ne postigne neki dogovor u smislu zastite prava /zso/ ,potrebno je ubrzati proces "razgranicenja". Voleo bih da vidim "voljne" Srbe koji uzvikuju "Kosovo je Srbija" da preuzmu srpska domacinstva koja izumiru i nastave zivot u tom delu Srbije.
(ne)informisani...
@Vojislav: "... oni koji uzvikuju Kosovo je Srbija... neka idu da preuzmu srpska domaćinas. da žive ne Kosovu"? Zvuči cinično, kao ti znaš stanje, a ti Srbi većinom iz Srbije, uzvikivači, nedovoljno informisani - nisu krivi i ništa nisu pogrešili, nego podsećaju i podstiču oportunistič političare da snagom jedinstva, Ustava, istorijskog i medjunarod prava brane srpski narod i suverenitet Srbije! Gde su uslovi za povratak? Kakvo razgraničenje (cilja se na integrisanu granicu za ulazak KS u UN
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља