субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09
КОЛИКО СУ МИНИСТАРСТВА БИЛА АКТИВНА У ПРИПРЕМИ ЗАКОНСКИХ ПРОПИСА

Од почетка године усвојено 88 закона

У више од 90 одсто случајева предлагач је Влада, иако своје предлоге парламенту може да достави и сваки народни посланик, покрајинска скупштина, група од најмање 30.000 бирача, као и заштитник грађана и Народна банка Србије
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 29.07.2019. у 22:55
(Фото Т. Јањић)

Дан пошто је озваничио почетак велике кампање заштите орла крсташа, наводећи да је опстанак и повећање бројности ове угрожене птице „парадигма заштите животне средине и борбе за очување биолошке разноврсности и природних вредности Србије”, министар заштите животне средине Горан Триван доживео је оштре критике од председнице парламента Маје Гојковић. Мада, не лично, јер није био присутан на седници Одбора за заштиту животне средине, што је такође била тема њене критике. „Где су закони из области заштите животне средине”, питала је Триванове сараднике Маја Гојковић, која је на челу овог одбора. „Схватите ово као моју критику, јер увелико каскамо. Министар је активан, скреће пажњу на проблеме који се тичу заштите животне средине, али ми потребне законе у процедури немамо”, истакла је.

Триванови сарадници су објаснили председници парламента да имају проблем недостатка кадрова. Али... „И друга министарства имају мањак запослених, па редовно шаљу предлоге закона”, указала је Гојковићева, додајући да се не могу стално тражити дежурни кривци за незавршене послове. Према Плану рада владе за 2019. годину, иначе, Министарство заштите животне средине треба у овој години да припреми 13 законских предлога, од тога је шест морало бити спремно до јуна.

Помало несвакидашња расправа на линији парламент–Влада подсетила је на не баш најсрећнију праксу да је сигурно у више од 90 одсто случајева предлагач закона влада, то јест министарства која припремају нацрте закона, а влада их у форми предлога шаље у скупштинску процедуру. Закон, иначе, може да предложи и сваки народни посланик, скупштина аутономне покрајине, најмање 30.000 бирача, као и заштитник грађана и Народна банка Србије у областима из своје надлежности. Од почетка године, закључно с гласањем 26. јула, Народна скупштина усвојила је 88 закона.

На упит „Политике”, упућен свим министарствима (18) и министрима без портфеља (три), колико су припремили законских предлога и колико их је усвојено од 29. јуна 2017, када је Ана Брнабић ступила на чело Владе Србије, одговори су стигли од њих једанаест. Тако је у овом периоду, у складу с предвиђеном динамиком, усвојено шест закона које је припремило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Реч је о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту, о безбедности хране, о водама... За ове две године Народна скупштина Србије је усвојила и 15 законских предлога које је сачинило Министарство правде. Народни посланици су у том периоду ратификовали шест међународних споразума који су у надлежности Министарства правде, а у скупштинској процедури се тренутно налазе један законски предлог.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да су изузетно задовољни бројем и квалитетом усвојених аката, односно начињеним изменама закона и резултатом који је тиме постигнут када је у питању побољшање услова живота и рада грађана Србије. Усвојено је 19 закона, које је припремило ово министарство, а у процедури, поред постојећих шест, до краја године требало би да се нађе још десет законских аката. Министарство финансија је, и по природи ствари, било вероватно најпродуктивније, па је за две године припремило 85 нацрта закона. До данас је усвојен 81 закон, а преостала четири законска предлога су у скупштинској процедури.

Велико Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, кроз својих шест сектора, у посматраном периоду, до 26. јула, припремило је 41 закон који је усвојен (о потврђивању Споразума о седишту Сталног секретаријата Транспортне заједнице, о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката, о железници, о путевима о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе...) и још два која су тренутно у процедури. Како кажу у овом министарству, све што је било планирано годишњим планом рада Владе за наведени период до овог момента је и остварено.

Прецизира се, између осталог, да је доношењем више закона о потврђивању споразума о ваздушном саобраћају (с Тунисом, Мароком, Шри Ланком, Канадом, Индијом, Азербејџаном) створен „дугорочни правни основ за даље унапређење односа између Србије и наведених земаља, како за авио-превознике тако и за друге ваздухопловне субјекте држава страна уговорница, јер су у питању модерни споразуми, усклађен са савременим тенденцијама у међународном цивилном ваздухопловству”.

Већи број закона – тридесет – усвојен је и у областима које покрива Министарство државне управе и локалне самоуправе. „С многим законима је започет нов систем рада у јавној управи, попут Закона о електронској управи којим смо увели обавезу коришћења ИТ у раду и тиме дали основ дигитализацији”, кажу у овом министарству, које је тренутно припрема законе о слободном приступу информацијама од јавног значаја, о политичким странкама и о заштитнику грађана.

У ове две године усвојено је и 11 закона које је припремило Министарство трговине, туризма и телекомуникација (о робним берзама, о трговини, о угоститељству, о потврђивању споразума између Владе Србије и Владе Турске о узајамном подстицању и заштити улагања...). „Тренутно је у процедури припрема новог Закона о заштити конкуренције и Закона о заштити потрошача. У 2018. години планирано је доношење нових измена и допуна Закона о информационој безбедности, али је због потребе усаглашавања законских решења планирани рок за доношење овог закона продужен до краја 2019. године”, кажу у овом министарству.

Од 29. јуна 2017. године до данас усвојено је 26 закона које је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. За септембар ће имати припремљена три нова закона, а планирано је да у октобру министарство уђе у Скупштину с још три. У изради су још два закона, чиме би се заокружио оквир с 34 закона за три године, кажу у овом министарству и додају да би до пролећа идуће године требало да буду заокружене све области, то јест сви нивои образовања и науке.

У кабинету министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику Славице Ђукић-Дејановић истичу да су они аутори Стратегије подстицања рађања, акта који доноси Влада Србије и који је и усвојен у марту прошле године. Активно су учествовали, између осталог, у изради текста новог Закона о финансијској подршци породици с децом, заједно с надлежним Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Кабинет је пружио активну подршку и приликом израде и усвајања закона чији је предлагач Министарство здравља – о здравственом осигурању, о здравственој заштити и о биомедицински потпомогнутој оплодњи.

На крају – неко ко је и на почетку ове законодавне сторије, бар кад се смести у контекст наших евроинтеграција. Министарствo за европске интеграције представља окосницу институционалног оквира за процес приступања Европској унији, због чега у основи обавља послове координације процеса европских интеграција. Министарство, по правилу, не припрема нацрте закона, али припрема подзаконске акте који су значајни за обављање послова координације процеса приступања Србије Европској унији, кажу у овом министарству.

У складу с тим, а полазећи од обавезе држава кандидата за чланство у ЕУ да се у потпуности усклади с прописима Уније – министарство је координирало припрему треће ревизије Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније (НПАА), коју је Влада, на предлог министарства, усвојила 1. марта 2018. године. НПАА представља детаљан, вишегодишњи план усклађивања домаћих прописа с прописима ЕУ, од 2018. године до краја 2021. године. Министарство прати спровођење овог програма и о томе редовно, на тромесечном нивоу, извештава Владу.

Празник Ћирила и Методија проглашен Даном словенске писмености

Министарство културе и информисања је доставило Влади на усвајање Предлог стратегије развоја културе Републике Србије и поднело иницијативу за усвајање Предлога закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама. Народна скупштина је усвојила измене и допуне Закона о Српској књижевној задрузи и Закон о потврђивању конвенције Савета Европе о кинематографској копродукцији. „Очекује се да врло брзо Влада усвоји и пошаље у скупштинску процедуру Нацрт закона о архивској грађи и архивској делатности. Такође ускоро шаљемо влади на усвајање и Нацрт закона о изменама и допунама закона о култури”, истичу у овом министарству и додају да се до краја године очекује и јавна расправа везана за Нацрт закона о културном наслеђу и Нацрт закона о непокретним културним добрима. На иницијативу Министарства културе, уз подршку Матице српске, СПЦ и Филолошког факултета у Београду, влада је усвојила предлог закона према коме се 24. мај, Дан Ћирила и Методија, обележава као државни празник – Дан словенске писмености.


Коментари3
6b41c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Imamo mi dovoljno dobrih zakona. Problem je u tome što se selektivno primenjuju. Nikakav zakon ne može da vam pomogne kada se dobije 12 meseci kućnog pritvora za gaženje devojke na pešačkom prelazu i bekstvo sa mesta nesreće. Snimaka, naravno, nema. I, šta će nam onda zakoni uopšte?
geras
klasično "džaba krečenje". ljudi koji u skupštinskoj sali . na poslu, provedu 2-3 dana u toku meseca sigurno ne nose posao kući da bi pročitali ili proučavali zakonske predloge . u danu za glasanje podignu ruku onoliko puta koliko je potrebno, koliko puta se oglasi zvono, i oni su svoje plate, dodatke, odvojene i ostale živote zaradili . mogu oni da usvoje i milon zakona koji se neće poštovati i primenjivati - ili će se , kao i do sada , primenjivati selektivno .
Sinisa Stojcic
Losih, nepotrebnih i neprimenjivih zakona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља