недеља, 12.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.07.2019. у 19:30 Драган Тодоровић
ИНТЕРВЈУ: Славиша Стојановић, селектор фудбалске репрезентације Летоније

Позив пријатеља се не одбија

Свестан сам да је ово највећи изазов у мојој тренерској каријери, али, нисам се пуно двоумио, прихвтио сам руку коју ми је пружио Каспар Горч, председник ФСЛ. – Готово 70 одсто играча у репрезентацији игра у домаћој лиги. – Звезда и Власотинце увек у срцу
(Фото лична архива)

Славиша Стојановић, некадашњи тренер Црвене звезде, од фебруара је селектор Летоније, једне од три Балтичке државе које су некада биле део СССР-а. Тамошњи фудбал, по његовим речима није пуно одмакао у квалитету у односу на своје најближе комшије, Литванце и Естонце. Имајући у виду чињеницу да је у тој земљи фудбал још увек практично у повоју, српском стручњаку са словеначким пасошем је самим тим пред скорашњи наставак квалификација у септембру, још теже да оствари своје али и планове председника ФСЛ Каспара Горча. Ни тамо не мирује фудбалска опозиција, која би хтела да смени председника и селектора и та борба ће у наредним данима бити још жешћа...

Стојановић који је рођен у Власотинцу највећи део свог детињства и живота провео је у Словенији где је и започео каријеру у Љубљани а наставио је у Цељу и Вевчу а потом је одлучио да се отисне у тренерски посао. Први радни дан обавио је у Словану из Братиславе а потом га је пут водио у нове фудбалске средине, од Домжала, Цеља, УАЕ-а...

Пре доласка у Црвену звезду радио је и као селектор Словеније, а из Београда је отишао у редове белгијског Лирса, потом кинеског Чангчуена, летонске Риге, где је оставио врло добар утисак и Левског за кога га такође вежу лепе успомене.

За овдашње љубитеље фудбала Летонија је, чини се, права непознаница. Како сте дошли на идеју да радите у тој земљи?

- У животу ми све се одвија веома брзо. Почетком године стигао ми је позив од мог бившег саиграча из Риге Каспара Горча, некадашњег фудбалера Астон Виле, КПР-а, а данас председника тамошњег савеза да дођем и да заједно нешто урадимо по питању побољшања резултата. Летонија никада није имала слабији клупски и репрезентативни фудбал и тај изазов ме је понео...

Многе ваше колеге би се добро двоумиле да прихвате тако тежак задатак?

- Нисам могао да одбијем позив пријатеља. Знао сам да ми предстоји врашки тежак посао, да су шансе да нешто значајније урадимо и у овим квалификацијама заиста минималне. Јер, објективно Аустрија, Македонија, Словенија, Израел и Пољска имају боље репрезентације. Летонски фудбал је дошао у тешку ситуацију, клубови већ у најранијој фази завршавају такмичење у Европи. Репрезентација, такође.

Шта је основни проблем летонског фудбала?

- Готово седамдесет одсто фудбалера који данас играју за репрезентацију долазе из домаћих клубова. Ретки су они који прелазе границу своје земље. Има их, али углавном ти играчи у иностранству играју епозодне улоге у својим клубовима. По неко од њих игра у Словенији, Пољској, Швајцарској. Међутим, долази млада генерација играча која пролази озбиљне кампове Бајерна, Емполија, Сампдорије. Те момке чекамо да буду спремни за велику сцену. Али, потребне су године. Потребно је и стрепљење. Председник и ја га имамо, али има људи којима се жури...

Радили сте у клубовима и бележили добре резултате. Зашто сте прихватили позив репрезентације која објективно каска за озбиљним фудбалским друштвом Европе?

- Сваком тренеру је потребан нови изазов. Рад у репрезентацији пружа и неке друге лепе могућности. Немате свакодневни стрес као у клубовима.

Да ли пратите игре Црвене звезде?

- Сећање на проведено време на ,,Маракани“ је нешто најлепше до сада. Наравно да пратим, желим Звезди да поново игра у Лиги шампиона. За Звезду и Левски ме вежу веома лепе успомене.

Каква је разлига између клубова у Летонији, Литванији и Естонији?

- У јуну сваке године, сем када је првенство Европе, игра се Балтички куп што је прилика да те репрезентације одмере снагу. Велика је разлика, клубови у Литванији и Естонији су далеко бољи од летонских. Тренутно Ереф и Рига су нешто бољи од осталих, али то је све далеко од неке велике озбиљности. Где год сам до сада радио, постојали су бољи услови него у Летонији. Зато овај нови посао сматрам мојим највећим изазовом у досадашњој каријери. Услови су скоромни, стадиони такође. Зими се догоди да се на једном терену играју по три - четири утакмице. Хокеј и кошарка су далеко испред фудбала по популарности, али се надам да ће се та ситуација временом променити.

Да ли размишњате о повратку у српски фудбал?

- Видећемо, загонетан је Стојановић. Волео бих да дођем у своју земљу, јер добро познајем тај менталитет иако сам највећи део живота провео у Словенији. Много тога ме веже за Србију за моје родно Власотинце у које су увек радо враћам. Мајка ми је доле, једноставно у Власотинцу су ту, уз мене, драги пријатеље где проналазим мир. Тамо одем када доносим важне животне одлуке. Једну ћу ускоро врло брзо донети...:

Летонски фудбал је још увек у повоју: селектор Славиша Стојановић Фото лична архива

Коментари1
537bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бошко
Срећно Славиша

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља