понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:08

Студенти су градили у Тршићу

понедељак, 29.07.2019. у 14:12
Спомен-кућа Вука Караџића (Фото Википедија), Плакат за радну акцију у Тршићу (Фото лична архива)

Заиста је лепа вест да је Влада Србије уредбом ставила под заштиту Тршић и Троношу, предео изузетних одлика, ради очувања културне и природне вредности материјалног и нематеријалног наслеђа.

Не само брвнара, у којој је рођен Вук Караџић, већ и све следеће брвнаре, подизане на месту претходне, спаљиване су још за Вуковог живота. Оно што данас носи назив Вукове родне куће заправо је спомен-објекат, подигнут 1933. године, после широке државне акције, и та кућа и данас служи за организовање сабора и разних пригодних свечаности и радних окупљања. Ваља се подсетити како је, пре тачно 55 година, Тршић почео да добија данашњи изглед.

Уочи стогодишњице Вукове смрти 36 студената Групе за југословенску књижевност Филолошког факултета у Београду написали су писмо, које је „Политика” објавила у мају 1963. године, у којем кажу: „Желели бисмо, пред Вукову јубиларну годину, да организујемо акцију – да изградимо пут од Лознице до Вукове куће”. Њихова иницијатива је оберучке прихваћена и за само годину дана та акција је и организована.

Савез студената Београдског универзитета, уз велику помоћ и подршку Извршног већа (тадашње владе) Србије, обезбедио је услове да се 1. јула 1964. године, пун век од Вукове смрти, у Тршићу отвори градилиште студентске радне акције. Са вуковском паролом „Не да се али даће се”, у време летњег распуста, у јулској и августовској смени радило је 660 бригадиста са Филолошког, Грађевинског, Технолошког, Медицинског, Економског и Архитектонског факултета, уз помоћ две средњошколске бригаде из Лознице и Ваљева. Њима се придружило и двадесетак студената из САД, Пољске, Чехословачке, Судана и Швајцарске.

Тако су у Вуковом родном Тршићу студенти изградили пут од манастира Троноша до Вукове куће, позорницу и амфитеатар у Тршићу и пут дуг три километра уз реку Жеравију, и истовремено уредили простор око куће, паркинге, санитарне објекте за посетиоце, а знатно су допринели и асфалтирању пута од Лознице до Тршића. Захваљујући студентима грађевине и архитектуре, радови су веома стручно вођени и евидентирани: ископано 6.203 кубних метара земље у широком откопу, испланирано 31.000 квадратних метара земље и слично.

Учеснике акције редовно су посећивали књижевници, политичари, бројни ансамбли и солисти Радио Београда. Већина није долазила празних руку, па је школи у Тршићу остало око 150 књига са посветама Иве Андрића, Велибора Глигорића, Добрице Ћосића, Михајла Лалића, Раше Попова, Мирослава Бабовића, Рашка Димитријевића. На завршној свечаности, у септембру 1964. године, у Тршићу су се нашла прва имена тадашњег политичког вођства – Веселинов, Пенезић, Швабић, Минић, Чолаковић, Друловић, Латинка Перовић.

Нема сумње да би Вук, да је могао да види шта је и како је урађено у његовом Тршићу, судио „да је наш народ срећан јер му је омладина добрим правцем ударила”.

Слободан Ракетић

 


Коментари4
67f2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vidovdan
Hvala Politici što nas podseća na neka lepa vremena i pozitivna zbivanja u proteklim vremenima. Omladinske radne akcije su mnogo dobre iz više razloga: radne navike, drugarstvo, osloboditi se (bar za kratko) mobilnih telefona, nova prijateljstva, da se zna ceniti i tuđi rad... Itd. Tršić je predivno mesto. Ali, ne dozvoliti gradnju vikendica oko rečice Žeravije, Vukove kuće... Ustvari, sve do doma za smeštaj starih-do te visine sa ove strane rečice Žeravjje.
Драгослав Мићић
Хвала "Политици" на подсећању на акцијаше "Тршић '64", којима сам и ја припадао као средњошколац шабачке омладине. Дакле, поред београдских студената и ђака из Лознице и Ваљева, била је и једна бригада из Шапца. Велика част и понос је било бити градитељ у Вуковом Тршићу. Радили смо ударнички. Девет пута сам подизао или спуштао заставу на јутрењу или повечерју. Био сам и члан Савета насеља, изабран од бригадира. Припремали смо и "Зидне новине". Били смо и у Текеришу поводом 50-це Церске битке.
Vladimir Filipović
Мислим да г-дин Слободан Ракетић паушално износи тврдњу да је садашња родна кућа Вука Караџића, *спомен објекат*, што не одговара тврдњи онадшњих лозничких општинских власти да је * Вукова кућа обновњена и подигнута на темељима старе куће*. Ово тврдим, на основи писања *Политике * од 05. 12 1940. и 16. 01 1941 године, поводом смрти и сахране мога деде, Владимира Т. Филиповића, тадашњег председника општине Лозница(1921-1940). Ипак сам и ја, са својим друговима из оркестра лозничке гимназије , забављао акцијаше, свирајући игранке увече.
Slobodan
Kako onda u Tršiću i dalje radi noćni klub do 04, 05h ujutro? Šta kažu na tu protivrečnost i bruku?
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља