понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Органи киднапованих Срба пребачени углавном у Дамаск

уторак, 30.07.2019. у 18:52
Специјално тужилаштво за злочине ОВК у Хагу у тајности истражује информације о српским жртвама трговине органима: архивски снимак "жуте куће" (Фото Тужилаштво за ратне злочине)

Агенција Срна објавила да је већи део органа Срба киднапованих са Косова и Метохије испоручен на Блиски исток у Дамаск, главни град Сирије, што се и наводи у извештају шефа Мисије за истраге злочина из Скопља и Приштине Емона Смита, који, иначе, носи ознаку „строго поверљиво”.

Агенција наводи да је у поседу поверљиве преписке Смита са шефом Мисије за истраге Патриком Лопезом Тересом у којој Смит на Тересов захтев доставља извјештај о исходу разговора које је имао са шефом Унмиковог Одељења за правду Полом Кофијем у вези са злочинима на КиМ, са посебним освртом на „жуту кућу” на северу Албаније.

Смит је навео да се сведок „Б”, који живи у предграђу Призрена, придружио ОВК у септембру 1998. године и да му је испричао о првој испоруци у којој је он учествовао од 2. јула 1999. године.

„Тада је, како ми је сасвим поуздано посведочио, 'по добијању наређења од свог команданта да оде из Суве Реке у Урошевац са још једним војником (возачем) и да преда нека документа једном високом официру ОВК, и да након тога изврши свако наређење које евентуално добије' постао активан учесник трговине органима”, написао је Смит, преноси Танјуг.

Сведок „Б” је детаљно описао како се са групом припадника ОВК одвезао до Талиноваца, где је у подруму једне куће ОВК држала петоро заробљених Срба, „два старија човека од 60 година, два младића између 20 и 30 година и једну жену старију од 50 година”, који су били „прљави и раскрвављених глава, а један од њих је на себи имао војничку кошуљу”.

Један од припадника ОВК из Урошевца, назван „Трећи тип”, према речима сведока, Србе је псовао и претио да ће сада морати да „плате за све што су урадили Албанцима”.

„Зграбио је једног старијег човека и питао га где му је син. Он је ћутао. Затим се загледао у млађе Србе и потом их извео напоље. Ставио им је лисице на руке и укрцао их у комби. Потом су се њих тројица одвезли назад у Суву Реку и тамо су преноћили. Веома рано, следећег јутра, друга патрола ОВК привела је још једног Србина”, испричао је сведок.

Према његовим речима, „Трећи тип” је разговарао са њима, дао им неко паковање и затим око 6.00 часова ујутру преузео заробљеног Србина. Сведок „Б” рекао је да им је донео доручак и да је био изненађен да је храна за заробљеника била тако обилна.

„Око 6.30, заједно са „Трећим типом” дошао је још један Албанац обучен у цивилно одело (доктор). Он је наредио Србима да скину кошуље и онда их упитао да ли су ударани моткама, пендрецима или слично. Срби који су покупљени у Талиновцима казали су да су примили више удараца у главу, и да је то било све. Наређено им је да се обуку и око 7.00 су послати у Призрен”, наводи се у извештају.

Смит преноси да је сведок „Б” био веома изненађен начином на који су заробљеници били третирани. Помислио је да ће бити размењени за заробљене Албанце, али су по доласку у Призрен направили пола сата паузе и потом је седморо њих продужило према граници.

„Тада су им, како ми је испричао, ставили „траке” на уста, већ су били везани лисицама и наређено им је да ћуте или ће бити стрељани на лицу места. Прошли су границу без проблема поздрављајући немачке војнике кратким трубљењем сиренама”, навео је Смит.

Сведок је испричао и да је пут био закрчен „избеглицама које су се враћале”.

„Одвезли су се до Кукеша и тамо су покупили још једног Албанца, који је сишао у Бићају, јужно од Кукеша. Такође су, „Четврти тип”, обучен у цивилно одело и „Трећи тип” из Урошевца, напустили возило у Бићају. Тамо су укрцали два друга човека - касније се испоставило да је један од њих Арапин из Египта. Одвезли су се до Бурела у централној Албанији, где су „испоручили” Србе”, написао је Смит.

Смит је цитирао сведока „Б” да је „превозницима” био потребан цео дан да стигну до Бурела јер је пут био веома лош. „Типови које су покупили нису били причљиви. Један од њих је задњих пет година живео у Турској и он је проговорио неколико речи када им је рекао где да возе”, написао је Смит.

Он је навео да му је сведок „Б” касније рекао да се осећао веома непријатно „у друштву та два типа”.

„Они нису дозволили њему и другом возачу да уопште разговарају и наредили су им у току вожње да се зауставе два пута, да би могли да размотају тепихе и моле се Алаху. Он нам је рекао да је касније чуо од „Трећег типа” да је други „верски фанатик био Египћанин”, додао је Смит.

Друга „испорука”, како је написао Смит, обављена је 14. јула када су се „Б” и његов „колега” одвезли до Грековаца, села између Призрена и Суве Реке, а одатле у село Дубрава па поново у Грековце и потом у неки део источно од Грековца „у близини два манастира где су покупили троје Срба на обали реке Душнице”.

Касније, када су били на путу за Призрен „покупили су још два „српска” заробљеника од једне јединице ОВК.

„Уствари, један од њих је био муслиман српског порекла. Није ми рекао како је то знао. Та двојица су били ужасно претучени и рекао ми је да је касније приметио да је под у комбију био прекривен њиховом крвљу. Тада су имали још два војника ОВК у пратњи у комбију и у то време са њима у конвоју је био мали камион. Када су стигли у Тусус (дио Призрена) одвели су Србе у кућу једног локалног Албанца, а из малог камиона извели су још шест Срба”, наводи се у извештају.

Сведок је рекао да су сви Срби били затворени у истој кући, а да су се следећег дана три Албанца и три српска заробљеника одвезла до Кукеша, где су се срели поново са Турчином-Албанцем, који је овај пут био сам, рекао је сведок „Б” и испричао да је „Трећи тип” Турчина-Албанца ословио са „здраво Махмут, а овај му је одговорио 'салам алејкум'“.

„Махмут нам је пребацио што каснимо и са неким застрашујућим погледом упозорио да би било боље да се држимо договора јер авион не може да чека на нас”, преноси Смит речи сведока, додајући да се конвој одвезао даље до Фуше-Крује.

Стигли су касно ноћу јер је пут је био ужасан.

„Објаснио нам је да је возио до ранча у близини вароши. После нам је у разговору рекао да су тамо нашли четири Арапина и два Албанца, који су дошли такође са севера, из Бајрам Цурија. Два Арапина су били у униформама ОВК. Рекао нам је да је у кући био ужасан смрад, и да су свуда по зидовима биле исписане молитве из Курана. Затворили су Србе у једну собу”, написао је Смит.

Следеће јутро „Б”, његов колега возач и „трећи тип” су се вратили назад на подручје Косова и Метохије.

Током повратка их је „трећи тип” упозорио да о свему ћуте и да ће бити добро награђени. Он им је објаснио да су рат и хаотични вакуум који је настао по завршетку рата били изванредна ситуација за „бизнис”, да већ имају исувише „поруџбина” и да им је Махмут био од велике помоћи у убеђивању „клијената” да они нису преваранти.

„Трећи тип” је рекао да је сувозач „Б” рекао да „их” ни он сам не воли, али да плаћају добро и да му је сувозач на питање „кога њих”, одговорио „клијенте”.

У извештају се наводи да је трећа испорука обављена после тродневне паузе јер је друга група ОВК узела комби сведока „Б” и обавили су једну вожњу до Кукеша, да би се вратили истог дана.

Сведок „Б” је 18. јула обавио још једну „испоруку” три српска заробљеника из Суве Реке. „Трећи тип” им се придружио пред границу у другом комбију, а потом је прешао у комби који је возио „Б”.

У другом комбију су такође била два српска заробљеника. Све заједно су их одвезли у Бићај, где су их испоручили локалном „човеку” који је радио за „један чувени клан” и истог дана су се вратили у Призрен када су наредбодавци сведоку „Б” дали условни одмор до 19. августа, али је у том периоду његов заменик са „Трећим типом” обавио неколико „испорука” са друге двије групе ОВК да би га тог дана позвали да им се јави хитно.

„Тог 19. августа прво су се одвезли до Ландовице, а потом до села Пиране где су се зауставили у близини реке Барде. Ту су преузели 10 до 12 заробљених Срба и укрцали их у камион, овај пут је то био црвено-прашњав „волво” камион. Потом су између Пиране и Ландовице покупили још шест-седам заробљених Срба - наводи се у извештају.

Сведок је навео да им је „Трећи тип” објаснио да је овако лакше да их све покупе у групи и пребаце одједном у Албанију јер њихов „посао” постаје све осетљивији и да је боље да се не „коцкају” са КФОР-ом и осталим фракцијама ОВК.

Стигли су у Кукеш исти дан и преспавали су на сеоском газдинству, где је већ било пет српских заробљеника. Следеће јутро „Трећи тип и колега свједока „Б” продужили су до Бурела са четворо српских заробљеника у комбију, док су остали у области Кукеша.

Овог пута су отишли у други крај Бурела, у једну кућу која је изнутра изгледала као мала медицинска клиника са огромним приземљем које је личило на ресторан.

Смит је нагласио да је „Трећи тип” рекао да се већина људских органа испоручује на Блиски исток, посебно у Дамаск. „То је Сирија”, објаснио је он и додао да су непрестано локалним наоружаним људима испоручивали заробљене Србе. У том објекту „Б” је уочио једног мушкарца тамне коже и са брадом, који је вероватно био Арапин.

Сведок „Б” и друга двојица су провели ноћ у другом крају Бурела и следећи дан су отишли у Тирану, где је „Трећи тип” посетио Махмута и Арапина кога је „Б” видео током прве посете.

Остали су следећи дан у Тирани, а потом се вратили на Косово и Метохију, и то је било све. Колега возач сведока „Б” му је рекао да је он у оквиру других група ОВК пребацио око 60 српских заробљеника у Албанију, али да је само половина њих „коришћена” за трговину органима.

Он је додао да су неки од њих били подвргнути медицинским прегледима и тестирањима у Кукешу и Бићају, као и да су Махмут и његови пријатељи, „Трећи тип”, високи званичници ОВК и албански гангстери зарадили читаво богатство, док су њима давали „мрвице хлеба”.

„Колега возач” није веровао у Махмутову причу да су имали високе трошкове због тога што су морали да „унајмљују авион” и да људски органи не могу заувек да остану у фрижидеру.

„На крају ми је сведок рекао да су Башким Ибрахими и Азем Хоџа били задужени на албанској страни за овај „бизнис” и да су радили за исте „људе” који су организовали шверц оружја за ОВК у току рата. Није хтео да именује „крупне рибе”. Такође није рекао скоро ништа о учешћу ОВК у свему овом, али је напоменуо да су веома „важни људи” били укључени у овај посао, и да не сме више ништа да каже јер се плаши за безбедност породице”, додао је Смит.

Он је пренео да му је сведок рекао да су чак и неке албанске девојчице католикиње са севера Албаније биле киднаповане и да су, уместо да буду послате у Италију да се баве проституцијом (што је до тада била пракса), попут многих других биле такође искасапљене како би им били узети органи.

После те задње „испоруке”, сведок „Б” није обавио више ниједан транспорт, али је рекао да верује да се „бизнис” тамо и даље наставља, али без трансфера преко границе. О једној ствари је био апсолутно сигуран, а то је да „Атлантска ОВК бригада” није имала ништа са овим „бизнисом”, пренео је Смит.

У наставку документа који је достављен Срни наведена је Смитова преписка-допис извесном представнику Унмик администрације која је заведена под ознаком „строго поверљиво” и почиње „УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ Интерна администрација УН Косово УНМИК Референца: ДОЈ/ДИР/2774/пец/03 од 12. децембар 2003. године” са натписом „Драги господине Сач”.


Коментари45
f58cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Ne verujem da Smitovi razgovori sa navodnim svedocima imaju ikakvu vrednost za sud u Hagu. Smit moze da bude svedok da je od nekog Albanca cuo nesto, a ovaj od "treceg tipa" cuo nesto. Sve je to rekla-kazala za sud. Ako se "treci tip" ne pojavi na sudu kao svedok ode Haradinaj kuci pevajuci. Ako su ovi "dokazi" iole vredni, zasto je Politici potrebna Srna da joj to kaze posto su ove price o Smitu i od Smita vec godinama poznate?
Petrovic Dusan
Pa kako, svi Srbi podrzavaju diktatora Asada samo zato sto je Amerika i zapadna Evropa protiv ovog zlocinca,i jer Rusija podrzava rezim Asada-a Rusija je uvek u pravu...u inat toj Evropi,mi smo prijatelji Asada i Rusa
Mirko
Ako postoje bilo kakvi dokazi o ovim monstruoznim prodajama organa otetih srba, Srbija bi morala da sve to iznese i dokumentuje na Savetu bezbednosti i upozna sa tom dokumentacijom sve humanitarne organizacije u svetu. Takoodje bi trebala da navede sve istraživače, svedoke i organe UMNIKA i NATO-a koji su bili obaveštavani od strane istražitelja i svedoka tih strašnih dogadjanja. Neka svet zna dali se NATO borio za ljudska prava albanaca ili za državu koja će se baviti ovakvim monstuoznostima.
Nebojša
Nisu kidnapovani, jer za njih nije tražen otkup. Pravilan termin je OTETI!
Бранислав Станојловић
Дамаск?!? Ко тамо има паре? Пре бих рекао да су слали џихадистичким нафташким милијардерима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља