недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Тврђава побуне и провокације

Током десет дана Нишвил џез театарски фестивал представиће публици 17 представа уметничких трупа из Норвешке, Велике Британије, Мађарске, Израела, Немачке, Индонезије, Македоније, Србије
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 31.07.2019. у 20:08
Из представе „Кирил и Клодет” (Фото: Нишвил)

Овогодишњи трећи по реду интернационални Нишвил џез театарски фестивал биће отворен као и његов познати претеча Нишвил џез фестивал у петак увече 2. августа у амбијенталном простору надомак Нишаве уз аутентичан поднаслов „Тврђава побуне и провокација”. Током десет фестивалских дана публици ће се представити 17 представа уметничких трупа из Норвешке, Велике Британије, Мађарске, Израела, Немачке, Индонезије, Македоније, Србије, у избору глумице и редитељке Маје Митић, у овом случају уметничке директорке и селекторке овог позоришног скупа. Идеја да заживи овај позоришни огранак потекла је, заправо, од Ивана Благојевића, оснивача Нишвил џез фестивалa, који је и раније позивао понеку позоришну представу током његовог трајања. А зашто се одлучила за овогодишњи поднаслов „Тврђава побуне и провокација”, Маја Митић каже:

– Читала сам бројне текстове театролошкиње Мани Готовац и она ме је изнова вратила на основни задатак доброг театра који би требало да буде место где је побуна и провокација нужна да бисмо имали жив и пулсирајући театар који има однос према времену у којем живимо како бисмо као човечанство расли и мењали се, постајали племенитији, толерантнији. Тврђава у поднаслову овогодишњег фестивала може бити и нишка аутентична тврђава која се током Нишвила испуни с више од 20 сцена, а има и симболику да је свака представа нека врста тврђаве у којој живи неки паралелни, измаштани, запитани свет који је у добрим представама, увек, реалност коју уметници слуте.

После гостовања представе „Славље живота” трупе „Стела Поларис” из Норвешке Нишвил џез театарски фестивал биће отворен премијерним извођењем Шекспировог дела „Како вам драго” у режији Никите Миливојевића, у копродукција Нишког и Крушевачког позоришта и Нишвила. Будући да је редитељ Никита Миливојевић прошле године у ово време имао премијеру у амбијенталном простору Епидауруса на Пелопонезу, ове године ће имати премијеру на Нишвилу.

Маја Митић (Фото: Н. Петровић)

– Срећна сам што смо успели да реализујемо остварење „Како вам драго” и сместимо се у ред фестивала који учествује и у продукцији представа. Радујем се што ће на Интернационалном Нишвил џез театарском фестивалу напокон учествовати и ансамбл нишког Народног позоришта, за који сам још од пре две године желела да буде део фестивала у свом граду. Није ишло, долазили су театри с различитих континената, а нисмо имали представу Нишког позоришта, једног од најстаријих театара код нас– каже Маја Митић, која уједно објашњава који је заједнички именитељ позваних представа на овогодишњи фестивал у Нишу:

– Све представе као и земље из којих долазе повезују теме у вези с неким обликом побуне или провокације: од интимног, личног до политичког. Различити облици побуна и провокација: ега и алтерега, љубави која се губи у мору електронских међуљудских односа. Побуне и провокације којима су данас изложени емигранти видећемо у представи „Жене из Троје” Небојше Брадића. Селектовала сам представе из земаља у којима се уметници кроз представе и уметничке радове баве горућим питањима у сопственим земљама. Норвешка која се све више бори с радикалном десницом и ксенофобијом тражи одговор у представи „Славље живота”, Велика Британија која је подељена због питања брегзита кроз представу „Кћерке”, у режији Џил Гриншхалд, размишља о важности односа током одрастања који се шире на цело друштво, представа „Аугусто” редитеља Золтана Балаша из Мађарске се снажно опире начину третирања емиграната на својим граничним прелазима, представа „Кирил и Клодет” у режији Ивана Јовића бави се питањем духовности као могућности за креативном побуном над савременим добом или представа из Израела, који свакодневно живи у ратном стању. Имамо представе и из Македоније, Немачке и Србије.

Упркос препрекама које доноси ово наше доба капитала, електронике, шопинг-молова, људи препознају квалитетну уметност која има моћ да утиче на друштво у коме живимо и може да га мења набоље, каже наша саговорница, додајући да театар има и моћ излечења када говори о „ранама” које нас се тичу, подсећа нас и обавезује на толеранцију и лепоту различитог.

– Цео Ниш ће у време фестивала бити велика сцена, дакле јавни простор града постаје место где се дешава уметност. Постављамо бине, наравно, у добро познатој Тврђави, али и на мостовима, трговима, уз Нишаву, дворишту Бановине, улицама чиме фестивал оплемењује град и намеће неке нове и савремене стандарде коришћења јавних простора уопште. Ниш у том периоду заиста подсећа на медитеранске разигране градове који су били и јесу и даље важни за формирање и трајање уметности кроз векове, за њен утицај на човека и његово креативно мишљење – закључује Маја Митић.

Прошлогодишња сезона је била „скоковита”

Будући да је између два фестивалска издања одгледала бројне представе, Маја Митић је одговорила и на питање каква је актуелна позоришна слика и које су њене одлике:

– Прошлогодишња сезона код нас дефинитивно није створила неки нови правац или масовније надахнуће уметника, више се представе некако препознају, вреднују, виде према редитељима који их раде, а онда у оквиру аутора су мање или више добре. Слика прошлогодишње позоришне сезоне је веома „скоковита”: има пуно, пуно представа које својим изразом или темом не заслужују да буду на сцени, представа које „подилазе” неком чудном, из предрасуда рођеном укусу, који је увредљив и за публику и театар уопште. Има, затим, представа с важним темама, питањима чије су изведбе лоше, има их које се ни у једном сегменту нису „макле” у неко ново читање или уопште нису направиле однос према времену у коме живимо. А онда у том сивилу појави се понека представа која нас на најлепши могући начин узнемири или запита о важним питањима. То нису нужно представе које се раде у институцијама или великим градовима, мада наравно има их и ту, могло би их наравно бити више с обзиром на новац који институције добијају за свој рад. Но, често ме својим квалитетом изненаде представе малих група уметника попут Терирем продукције и представе „Кирил и Клодет” у режији Ивана Јовића, које се боре са свим и свачим од простора за рад до опреме представе, а представа комуницира на свим нивоима с публиком и поставља важна питања.


Коментари2
5b72e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Sve je to lepo, ali ovo je prvenstveno dzez festival
hiperprodukcija
Nišvil ima festivala više nego što bi podneo i Nju Jork. Nišvil je u redu, ali šlepati za to i pozorišni festival, malo je mnogo. Ovakvih pozorišnih festivala po Srbiji ima ko blata, samo se sele iste predstave i isti ljudi. Ako je pri jazz festivalu, onda pozorišni program mora biti prilagodjen temi, a ne ovako babe i žabe. Ivan direktor kuka na besparicu, a ima ambicije ko Napoleon. Svirajte, svirajte, pa za pojas zadenite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Хроника

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља