субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.07.2019. у 18:00 Новица Ђурић

„Трг од ћирилице” – сајам српске књижевности и културе

Награда „Печат Херцега Стјепана” биће додељена др Милу Ломпару, а признање „Ћириличник” – „Српској књижевној задрузи” из Београда
(фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Овогодишња, манифестација „Трг од ћирилице” први пут је отворена ван херцегновског Трга Белависта, песничким сусретом „Вуковски ти појем” у Петњици.

Организатори ове културне манифестације: Митрополија црногорско приморска, Удружење књижевника Црне Горе (УКЦГ), Издавачка кућа „Светигора” и Удружење издавача и књижара, поручили су да је „праведно да ’Трг од ћирилице’ узме воде с извора, баш у Петњици, завичају Вука Караџића, али и српског језичког ’гринича’, који је међу другим раскошним дијалектима нашег разуђеног народа изабран да буде еталон и стуб српског књижевног језика”.

Петњичани су у суботу на комплексу „Вукови коријени” угостили песнике: Ранка Крстајића, Милутина Мићовића, Радомира Уљаревића, Бећира Вуковића, Новицу Ђурића, Перивоја Поповића, Миљана Николића, Љубисава Бијелића, Милицу Бакрач, Станку Никач, Јанка Јелића, Бојана Рајевића, Снежану Папић, Радована Радовића, Наода Вуковића и Радојицу Булатовића. Гост вечери је био руски песник и преводилац, главни уредник часописа „Рукопис”, дописни члан Петровске академије и велики промотор српске поезије Игор Јелисејев.

Из Петњице програм се преселио на Вучји До, историјско место и поприште славне победе црногорског и брдског оружја.

Програмом овогодишње, шесте по реду културне манифестације „Трг од ћирилице” обухваћено је тако више црногорских градова и места, а званично отварање манифестације је предвиђено за среду, када ће у Његошевој сали цетињског манастира бити промовисана Сабрана дела архиепископа цетињског господина Амфилохија (Радовића), иначе најстаријег члана УКЦГ.

О тридесетотомним сабраним делима говориће владика Атанасије и владика Методије, књижевници Милутин Мићовић и Желидраг Никчевић.

У наставку ове манифестације, која траје до 31. августа, у делу књижевног програма биће одржано петнаестак књижевних вечери. Почиње се серијалом „У част почивших књижевника” – Косте Радовића, о чијем делу ће говорити др Синиша Јелушић и Перивоје Поповић; Момира Војводића, о коме беседе књижевници Драган Лакићевић и Живојин Ракочевић, затим Влајка Ћулафића о коме ће говорити владика Јоаникије и књижевници Новица Ђурић, Дарко Јојовић и Перивоје Поповић. У част рано почившег песника Славка Живковића беседиће митрополит Амфилохије, свештеник Предраг Шћепановић и књижевник Драган Лакићевић.

На „Тргу од ћирилице” у Херцег Новом о Изабраним делима књижевника и новинара Новице Ђурића говориће мр Маја Симовић, др Драго Перовић и др Драган Копривица, док ће на књижевној вечери Ранка Јововића и Илије Лакушића говорити др Синиша Јелушић, Бећир Вуковић и Вишња Косовић.

Из Србије ће на тргу говорити писци: Милош Јанковић, Небојша Јеврић, Зоран Аврамовић, Ранко Крстајић, Лабуд Драгић, др Душко Бабић, Данило Јокановић и Новица Соврлић.

У преосталом скоро двадесетодневном програму на „Тргу од ћирилице” у Херцег Новом предвиђене су пројекције дечјих православно-едукативних цртаних филмова, потом бројни концерти, међу којима су и руски ансамбли, међу којима и „Донски козаци”.

Протојереј Никчевић посебно наглашава да ће први пут у Црној Гори бити говора о теми „Искушења 5Г технологије, дигитализације и трансхуманизма”, а о томе ће казивати професор Државног универзитета у Москви др Олга Николајевна Четверикова и др Оливер Суботић.

На крају „Трга о ћирилице” биће уприличено додељивање признања и награда. Књижевну награду „Печат Херцега Стјепана” биће додељена др Милу Ломпару, а најугледније признање „Ћириличник” добија институција српске културе и храм српске књиге „Српска књижевна задруга” из Београда.

Коментари3
06e0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Буквић
Једино се надам да ће и др. Мило Ломпар да се одреди по питању "двоазбучја".
Боро
E да доживим ТРГ ОД АЗБУКЕ, и АЗБУЧНИК да видим! Али они одрасли на братству и јединству су се закачили за ту "ћирилицу" па је не пуштају! Ваљда зато што је у ЗАГРЕБУ, азбука протерана и забрањена, а на велика врата ушла "ћирилица"!? Браћа Хрвати су све учинили да се србско писмо не зове АЗБУКА већ "ћирилица" и видим да су добро то урадили!
Дејан Бићанић
Да, ћирилица као писма и не постоји. Заправо то је породица писама, српска,руска, бугарска. Исто као што ни латиница не постоји у једнини. Зато нам и јесте наметнуто тако. Јер ако има латиница енглеска,мађарска, француска чија је ова код нас? Одговор је хрватска латиница,гајевица! Е зато не сме да се помиње азбука. Знало би се да није наше.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља