уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:25

Језера – скривени драгуљи Београда

Ниску водених бисера у нашем граду употпуњују уз Савско језеро Трешња, Дубоки поток у Барајеву, лазаревачке Стара и нова Очага, Паригуз у Реснику, Рабровачко језеро у Младеновцу, Бела река у Рипњу и Марковачко језеро испод Космаја
Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 01.08.2019. у 10:00
Трешња надомак Раље (Фото: А. Вуковић)

Ушушкано у бујном зеленилу у насељу Мала Иванча, надомак Раље, скрило се језеро Трешња, љубитељима кинематографије најпознатије по култној сцени из филма „Маратонци трче почасни круг”. У муљевитој води, у којој се некада купала Кристина док ју је снимао Ђенка, огледају се крошње високог дрвећа а тишину прекида само праћакање жаба и риба због којих су баш пецароши најчешћи посетиоци Трешње. Језерце покрај кога је давно закатанчена и већ пропала зграда старог хотела оаза је за коју не зна свако, види се одмах по доласку на његову обалу. Неколико штапова за пецање, један старији купач, једна породица са дететом која роштиља поред воде – то су сви посетиоци овог драгуља скривеног испод Авале.

Ада је Ада, тамо има и сладоледа и кафића и воде чију чистоћу гарантује међународна „плава застава”. Али на Трешњи има мира. Може да се прилегне, прочита књига, окупа… а ничије ноге неће бити тик изнад вашег пешкира јер овде никад нема гужве и свако може имати свој мали, приватни простор за уживање.

Језеро Трешња само је један од неколико скривених драгуља престонице који су још у сенци најпопуларнијег Савског језера. Ниску водених бисера у нашем граду употпуњују још и Дубоки поток у Барајеву, лазаревачке Стара и нова Очага, Паригуз у Реснику, Рабровачко језеро у Младеновцу, Бела река у Рипњу и Марковачко језеро испод Космаја. Већина њих заостаје далеко од уобичајених маршрута туриста, а највише их је неуређено и без додатних садржаја.

Ресничко језеро Паригуз
(Фото Д. Јевремовић)

Сва ова језера, каже за Танјуг Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, јесу развојни потенцијал Београда. Да би она, иако скрајнута са главних саобраћајница, постала занимљива већем броју посетилаца, неопходно је да у њима инвеститори препознају финансијски интерес и уложе новац, изграде ресторане, хотеле, уреде приобаље…

– Осим онога што град може да учини, мора да постоји економски интерес – каже Поповић. Он напомиње да је важно то ускладити и са жељама мештана који имају потребу да се одрже мир и тишина који сада тамо владају.

Уз Аду Циганлију која се већ „продаје као готов производ”, Поповић каже да нема разлога ни да језера попут Беле реке (насталог изградњом бране 1988. године) или Трешње, постану излетишта за Београђане и госте Београђана. Исто је и са Паригузом у који, напомиње он, надлежни већ улажу средства да би се привео намени.

– Са тог језера на Авалски торањ се пружа поглед какав је мало ко од Београђана видео – истакао је директор ТОБ-а и додао да се средства која град заради од туризма улажу у побољшање туристичке понуде па ће и сва језера временом постати туристичке атракције главног града Србије.


Коментари6
871c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајко
Највећи потенцијал има Велико блато, језеро близу Панчевачког моста и станице Беовоза. Површине једнаке Палићу, а дубље, идеално је за спортове на води.
Dane
Hajde da ih prodamo i da dodju investitori...
Boro
Jezera Srbije su jedina mogucnost da se Srbi posteno iskupaju. Pokrene odrzivi turizam oko njih i smanji odliv novca iz srbije po osnovu letovanja u inostranstvu. Drzava da pokrene ciklus razvoja turizma na jezerima. Mislim da je to veci potencijal od banjskog , seoskog , tranzitnog turizma.Na nasim jezerima da su uredjena moze da letuje vise ljudi nego u Crnoj Gori. Bilo bi i stranaca. Letovanje na moru zbog uv zracenja postaje sve opasnije po zdravlje. Mnogi bi se opredelili za dobro jezero.
Marija
U Austriji npr, posebno su popularna jezera u kojima je "nazi" zlato , baceno , ispalo iz aviona, pa prevrnuti "vagoni" za zlatnim figuricama i druge bajke. Da ne pricam o Loch Nes-u, za koga svi znaju da ne postoji ali imaju razlog da odu tamo i provedu neko vreme cekajuci da se desi... I mi imamo istoriju, Kraljevo zlato ispalo iz aviona, pa Prazino, pa Partizansko, pa Milosa Obilica, pa ko zna sta je sve skriveno, samo treba da radimo kao i svi ostali. I , mozda bude nesto, ovako, barice.
Препоручујем 5
Bosa S
Slazem se da su jezera veliki potencijal. Kanadjani su odmore na jezerima doveli do savrenstva. Kao i austrijanci i svajcarci. Koncept obaveznog "odlaska na more" na odmor ne postoji. Mnogi nikad nisu bili na moru, ali svi kampuju, vole prirodu i uzivaju u njoj.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља