субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.07.2019. у 18:00 Катарина Ђорђевић

Грађани најчешће помажу болесној деци и талентованим ђацима

Донације су лане најчешће биле уплаћиване СМС-ом или преко жиро-рачуна, а наши суграђани и фирме донирали су 27,3 милиона евра у хуманитарне сврхе и учествовали у 2.773 акције
(Фото А. Васиљевић)

Да и обичан свет и пословни људи имају разумевања за туђу невољу потврђује чињеница да су грађани Србије и компаније у претходној години донирали 27,3 милиона евра за хуманитарне сврхе и учествовали у укупно 2.773 добротворне акције. Свака трећа донација у претходној години била је уплаћена за лечење болесника, куповину дијагностичких апарата или опреме за болнице, а посебно охрабрује чињеница да су наши суграђани били дарежљивији од фирми и донирали више од 11 милиона евра за опште добро.

Донације су најчешће биле уплаћиване СМС-ом или преко жиро-рачуна, а наши суграђани и фирме највише су били мотивисани да помажу болеснима, маргинализованим групама друштва и талентованим ученицима којима је потребна стипендија за даље школовање, показује истраживање Фондације „Каталист Балканс”, која чини део Коалиције за доброчинство и већ шесту годину заредом објављује извештаје о филантропији.

– У Србији се доброчинство константно развија, а наше анализе показују да се након великог раста у 2017. години укупно донирани износ стабилизовао на око 27 милиона евра. Само захваљујући донацијама људи добре воље Удружење родитеља деце оболеле од карцинома НУРДОР саградило је нову болницу, а прва специјализована добротворна организација у Србији која пружа палијативно збрињавање „Бел хоспис” саградила је болницу за пацијенте у терминалним фазама болести – истиче Милош Јанковић из Фондације „Каталист Балканс”, додајући да је око 40 одсто донација у претходној години било усмерено појединцима, трећина (државним) институцијама, а петина непрофитним организацијама.

На питање коме наши суграђани највише помажу и које ситуације најчешће побуђују њихову емпатију, наш саговорник истиче да грађани пре свега донирају из емотивних разлога, и то у случајевима ургентне помоћи, посебно кад је реч о болесној деци. Када у медијима видимо слику малишана прикованог за болничку постељу, највећи број нас одмах шаље СМС.

– С друге стране, компаније гледају да остваре највећи могући друштвени утицај, па ће пре донирати за набавку медицинске опреме. Велике поплаве које су 2014. године погодиле овај регион, као и овогодишње елементарне непогоде, показале су да смо спремни да ургентно и сложно реагујемо када се суочимо са природним катастрофама. Иако доброчинство није синоним само за донирање новца, у Србији се најчешће материјалне донације. У 90 одсто добротворних акција које смо забележили дарује се новац, док се роба донира свега у 5,7 одсто акција. Волонтирање је присутно тек у 1,7 процената случајева. Ако упоредимо просечне износе донација по глави становника у региону, у Србији она износи око четири евра. Више од тога је једино у Црној Гори (11 евра), с тим што у овој земљи убедљиво највише донирају компаније, и то најчешће институцијама као што су школе и болнице – примећује наш саговорник.

Иако у нашој земљи постоји око 33.000 невладиних организација, највећи број донација стиже на рачун десетак њих, у које грађани већ годинама имају највише поверења, чији је рад транспарентан и које су увек на терену.

– Наши суграђани и фирме најчешће помажу рад организација „Буди хуман”, „Заједно за живот”, „Подржи живот”, Црвени крст, „Чеп за хендикеп”, НУРДОР, „Бел хоспис” и фондацију Новака Ђоковића. Највећи број донација и даље је усмерен на једнократне акције као што је лечење неког пацијента, а свега трећина прилога има дугорочне ефекте, као што је куповина неког медицинског апарата или стипендирање школовања талентоване деце – закључује Милош Јанковић.

Коментари1
3e23f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozana
Kada bi se neko od strucnih lica zauzeo i organizovao sms kao onomad kod poplava bi bila najbolj moguc stvar. Rasipanje ljudske empatije na bolesnu decu bez nade jeste nesto sto spada u domen greha kod Boga i niko se ne usudjuje da prica o tome na racionalan nacin. Bilo bi bolje kad bismo otvorili sms broj za izgradnju savremene transplantacione bolnice u centru Srbije sa nasim strucnjacima i povecali broj donora. A druge brojeve za naucne projekte sa odgovorajucom temom npr. bionicka ruka...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља