петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Грађани најчешће помажу болесној деци и талентованим ђацима

Донације су лане најчешће биле уплаћиване СМС-ом или преко жиро-рачуна, а наши суграђани и фирме донирали су 27,3 милиона евра у хуманитарне сврхе и учествовали у 2.773 акције
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 31.07.2019. у 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Да и обичан свет и пословни људи имају разумевања за туђу невољу потврђује чињеница да су грађани Србије и компаније у претходној години донирали 27,3 милиона евра за хуманитарне сврхе и учествовали у укупно 2.773 добротворне акције. Свака трећа донација у претходној години била је уплаћена за лечење болесника, куповину дијагностичких апарата или опреме за болнице, а посебно охрабрује чињеница да су наши суграђани били дарежљивији од фирми и донирали више од 11 милиона евра за опште добро.

Донације су најчешће биле уплаћиване СМС-ом или преко жиро-рачуна, а наши суграђани и фирме највише су били мотивисани да помажу болеснима, маргинализованим групама друштва и талентованим ученицима којима је потребна стипендија за даље школовање, показује истраживање Фондације „Каталист Балканс”, која чини део Коалиције за доброчинство и већ шесту годину заредом објављује извештаје о филантропији.

– У Србији се доброчинство константно развија, а наше анализе показују да се након великог раста у 2017. години укупно донирани износ стабилизовао на око 27 милиона евра. Само захваљујући донацијама људи добре воље Удружење родитеља деце оболеле од карцинома НУРДОР саградило је нову болницу, а прва специјализована добротворна организација у Србији која пружа палијативно збрињавање „Бел хоспис” саградила је болницу за пацијенте у терминалним фазама болести – истиче Милош Јанковић из Фондације „Каталист Балканс”, додајући да је око 40 одсто донација у претходној години било усмерено појединцима, трећина (државним) институцијама, а петина непрофитним организацијама.

На питање коме наши суграђани највише помажу и које ситуације најчешће побуђују њихову емпатију, наш саговорник истиче да грађани пре свега донирају из емотивних разлога, и то у случајевима ургентне помоћи, посебно кад је реч о болесној деци. Када у медијима видимо слику малишана прикованог за болничку постељу, највећи број нас одмах шаље СМС.

– С друге стране, компаније гледају да остваре највећи могући друштвени утицај, па ће пре донирати за набавку медицинске опреме. Велике поплаве које су 2014. године погодиле овај регион, као и овогодишње елементарне непогоде, показале су да смо спремни да ургентно и сложно реагујемо када се суочимо са природним катастрофама. Иако доброчинство није синоним само за донирање новца, у Србији се најчешће материјалне донације. У 90 одсто добротворних акција које смо забележили дарује се новац, док се роба донира свега у 5,7 одсто акција. Волонтирање је присутно тек у 1,7 процената случајева. Ако упоредимо просечне износе донација по глави становника у региону, у Србији она износи око четири евра. Више од тога је једино у Црној Гори (11 евра), с тим што у овој земљи убедљиво највише донирају компаније, и то најчешће институцијама као што су школе и болнице – примећује наш саговорник.

Иако у нашој земљи постоји око 33.000 невладиних организација, највећи број донација стиже на рачун десетак њих, у које грађани већ годинама имају највише поверења, чији је рад транспарентан и које су увек на терену.

– Наши суграђани и фирме најчешће помажу рад организација „Буди хуман”, „Заједно за живот”, „Подржи живот”, Црвени крст, „Чеп за хендикеп”, НУРДОР, „Бел хоспис” и фондацију Новака Ђоковића. Највећи број донација и даље је усмерен на једнократне акције као што је лечење неког пацијента, а свега трећина прилога има дугорочне ефекте, као што је куповина неког медицинског апарата или стипендирање школовања талентоване деце – закључује Милош Јанковић.


Коментари1
9f025
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozana
Kada bi se neko od strucnih lica zauzeo i organizovao sms kao onomad kod poplava bi bila najbolj moguc stvar. Rasipanje ljudske empatije na bolesnu decu bez nade jeste nesto sto spada u domen greha kod Boga i niko se ne usudjuje da prica o tome na racionalan nacin. Bilo bi bolje kad bismo otvorili sms broj za izgradnju savremene transplantacione bolnice u centru Srbije sa nasim strucnjacima i povecali broj donora. A druge brojeve za naucne projekte sa odgovorajucom temom npr. bionicka ruka...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља