субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.08.2019. у 22:00 Мирјана Сретеновић
Четврт века од смрти Милана Младеновића

Његова музика је била испред времена

У септембру ће први пут бити додељена награда с именом познатог музичара
Милан Младеновић (Фото: Александар Милосављевић)

У Народној библиотеци Србије 21. септембра, на дан рођења Милана Младеновића (1958–1994), први пут ће бити додељена регионална награда која носи име нашег познатог музичара и вође групе „Екатарина Велика”. Признање се додељује за музичко дело од изузетне уметничке вредности, а о добитнику одлучује жири у саставу: Зоран Костић Цане, Васил Хаџиманов и Александар Жикић.

Награда је регионална, каже адвокат Ненад Миловановић, члан УО задужбине, јер је Милан Младеновић био југословенски песник.

‒ Без обзира на то што те земље више нема, она траје у културном смислу док постоје генерације које су у њој живеле. На конкурс се пријавило више од 100 аутора и за нас је то изненађујуће велики број. Било је највише пријава из Србије, али смо вест о конкурсу ширили преко друштвених мрежа, што је резултирало одзивом у градовима Југославије ‒ истиче Миловановић.

Награду је установила Задужбина Милана Младеновића, основана 2018. године, а идеја о задужбини потекла је од музичареве мајке Данице, која је преминула пре две године.

‒ Миланову заоставштину предали смо на чување Народној библиотеци Србије. У оквиру њихове музичке читаонице биће отворена Миланова спомен-соба. То је за све нас био свечани тренутак. И у свету се веома поштује алтернативна сцена: знамо да Велика Британија своје рокенрол звезде ставља у исту раван с великанима из 18. и 19. века, а да је Боб Дилан пре неколико година добио Нобелову награду. У плану је и велика изложба о Милану у холу Народне библиотеке ‒ најављује Миловановић.

Библиотеци су предата музичарева лична документа, сведочанства, диплома Једанаесте гимназије, индекс Филозофског факултета. Радни сто, књиге, разгледнице, касете, постер с првог концерта Миланове друге групе „Лимуново дрво”, његова кожна јакна, прво појачало, касетофон, креда за билијар, чивије за гитару, штимер, велики број фотографија, последња плеј-листа с београдског концерта, рукописи око 50 песама, више верзија исте песме где се види како је стихове дорађивао и преправљао, затим песме с рукописом Маргите Стефановић, чланице бенда, кутија за сочива, плочица с врата стана породице Младеновић, Миланова бенкица.

Ту је и неколико песама које нису објављене и оне ће постепено бити представљене јавности.

‒ Предали смо и Миланове ноте за трубу. Мало је познато да је у каснијем периоду узимао часове трубе јер је био велики експериментатор. Многи су то проглашавали за претерани артизам, али сада видимо колико је његова музика била испред времена, посебно она из касније фазе. Данас постоје и магистарски радови који се баве Милановом поезијом ‒ каже Ненад Миловановић.

Показује нам и прву Миланову објављену песму „Вапај вијетнамског дечака”. Веома зрела песма, написана када је био ученик петог разреда и објављена у збирци „Вијетнам у срцима младих” 1970. у Сарајеву, где је Младеновић неколико година живео с мајком и оцем, војним лицем.

Песма гласи: Стјуарт Гренџер! / Жилбер Беко! / А тамо на истоку / у џунгли далекој / на росној трави / паде неко. / То дечак је / косе очице склопиле се меко. / Он моли: О, велика ријеко, / што поља пиринчана залијеваш, / видиш да сам сам. / Врати ми секу, / мог тату, маму / и кућу меку. / Већ четири дана / ја немам сна. / Чике са гвожђем / које бљује ватру / убише ми тату. / Мајке ми, сестре / већ одавно нема / а мој мали брацо / већ три дана дријема. / Неће да се буди. / О, велика ријеко, / што поља пиринчана / заливаш нам / видиш да сам сам. / Врати ми секу / мог тату, маму / и кућу меку.

Задужбина ће ове године реиздати албум „Дах анђела”, стваран у Бразилу, а објављен код нас месец дана након што је Младеновић преминуо од рака панкреаса, у време када је овде беснео рат. Музичар је тих година дао неколико изјава против рата које су га избациле из већине мејнстрим медија, каже Миловановић. Са члановима група „Партибрејкерс” и „Електрични оргазам” деведесетих је снимио сингл „Слушај ’вамо!” с рефреном „Мир, брате, мир”, у издању Б92, промовисан концертом на камиону који је кружио улицама Београда.

Ратно стање се одразило и на албуме „Дум, дум”, и „Неко нас посматра”. На „Београдском пролећу” 1992. у Сава центру поводом доделе награде за групу године, Милан Младеновић је позвао публику да минутом ћутања ода пошту свима који су изгубили живот у рату. У Бањалуци је отказао наступ из протеста што је срушена џамија Ферхадија.

Поводом албума „Дан анђела” 1994. музичар је записао: „Ово време је време поновне поделе, поновног уситњавања геополитичких целина, цепањa држава и време локалних ратова. Ово је такође и време у коме доминира уска специјализација у свим доменима људске активности – од науке преко привредних грана до уметности. Данашњи човек осуђен је да преко медија прима и доживљава овај свет као колаж чије право лице и целину није у стању да сажме у коначну визију. Ритам, најстарија компонента музике, најстарије уметности, основа је овог пројекта, док преко њега пливају и звуци балканског етноса, с места које је тренутно жариште исконске борбе добра и зла у људима. Овај подухват је наставак мог рада на борби против примитивизма у данашњој култури, који је узео маха углавном због немилосрдних политичких игара моћи које су проузроковале свеопште удаљавање од спиритуалног.”

‒ Милан Младеновић је био човек који се одликовао једним господственим ставом, смиреношћу, отвореним приступом ка људима и идејама, добротом која је из њега зрачила. Несумњиво је међу колегама уживао поштовање. У бекстејџу након свирке, могли сте да га видите како је отворио књигу и чита ‒ истиче наш саговорник.

Подсећа да је Александар Жикић написао књигу „Место у мећави – прича о Милану Младеновићу”, у издању „Лагуне”, а монографију „Дечак из воде” објавила је издавачка кућа „Лом”.

‒ У плану је да се уради и Миланова фото-монографија. Подржаћемо и сваку врсту есејистичког, филмског, публицистичког стваралаштва које се бави овом групом и тим времена, с тим да не задире у приватни живот, већ да „ЕКВ” третира као незаобилазни део нашег културног наслеђа ‒ каже Ненад Миловановић.

Испред Дома омладине у Београду, подсетимо, налази се Плато Милана Младеновића, а улице с именом овог музичара постоје у Земуну, Загребу и Подгорици.

Коментари12
33062
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko
Jeste tako.Moja omiljena je Anestezija.
ipak...
Srećni su oni koji su preživeli druženje sa EKV. Ostalima slava.
nikola
pa dobro, lepo. trg milana mladenovica, zaduzbina i nagrade. zar ne mislite da postoje i mnogo zasluzniji rokeri od njega? zoran bozinovic, ceo s vremena na vreme, mnogi drugi iz stare garde? ispade da su milan i vlada bili iznad svih. nije istina.
Слобо Н
АПСОЛУТНО се слажем за Зорана Божиновића, али и за Боду Ковачевића, и уз још активне Јосипа Бочека (види на ЈуТјубу Корни Група 31-ог јануара Сава Центар!), Ведрана Божића, и др. Међутим, Милан је из једног посебног концепта и времена дешавања које је обележило крај рокенрол- сцене на нашим просторима па је то оставило дубоког трага у сећањима многих, јер данас нема ништа сем естраде и пинк-а ... дно дна!!
Драгана Димитријевић
Милан Младеновић је заиста био даровит и самосвојан музичар, његово музичко дело у жанру у којем је деловао остаће заувек на високом нивоу. Имам и приватне разлоге за нарочиту наклоност према њему и његовој мајци. Међутим, шта се то дешава са Народном библиотеком Србије, знају ли они која је њихова улога у српској култури?! Српски рокенрол ствараоци су основали и некакав рок музеј, постоје музичке установе, какве везе има народна библиотека са музичким жанром, са рокенролом, са Миланом?!
Saša Todorović
Kad odrasteš uz EKV džaba im sve

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља