субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Омбудсман предлаже сигурнију матуру

Заштитник грађана Зоран Пашалић препоручио је Министарству просвете да убудуће из завршног испита и државне матуре изостави спољне сараднике, штампарије и службе које тестове превозе
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 01.08.2019. у 19:30
Зоран Пашалић (Фото Д. Жарковић)

После превременог откривања тестова из математике на овогодишњој малој матури заштитник грађана Зоран Пашалић, како каже, на сопствену иницијативу, покренуо је поступак контроле законитости и правилности рада Министарства просвете поводом одлагања овог дела завршног испита. Тамошњи сектор за предшколско и основно образовање у року је заштитнику доставио тражену документацију па је Пашалић закључио да су „благовремено и у складу са надлежностима предузете све активности за успешну организацију и реализацију завршног испита”.

С обзиром на то да су тестови ипак обелодањени, Пашалић је закључио да је у интересу деце и образовног система у целини да спровођење завршних испита, као и државне матуре, која стартује од школске 2020/2021. године, буде у целости под непосредном контролом Министарства просвете. Заштитник је зато Министарству просвете наложио да предузме све расположиве мере ради успостављања завршног испита и државне матуре који ће искључивати екстерне партнере и поступке, као што су штампарије у којима се тестови отискују на папир, или службе које их превозе до школских управа и школа.

Зоран Пашалић оставља Министарству да размотри да ли је потребно изменити или допунити постојећи правни оквир, да планира и обезбеди новчана и остала средства, али и успостави стандарде информисања ученика у кризним ситуацијама у образовно-васпитном систему, каква је очигледно била поменута у јуну ове године. Пашалић је Министарству просвете дао рок од 120 дана да га обавести о мерама које је после његових препорука преузело.

– Неправилности у спровођењу завршног испита у школској 2018/2019. години, попут оних које су се догодиле и у школској 2012/2013, настале су због тога што су запослени у штампаријама ангажовани на штампању и паковању тестова исте незаконито прибавили и учинили их јавно доступним. Чињеница да су се незаконита понашања у оба пута догодила у штампаријама изван просветног система, које су се уговорима са Министарством просвете обавезале не само на обављање посла, већ и на чување поверљивости задатака, показује да је поверавање ових послова правним лицима која нису део образовног система и не подлежу његовој контроли „слаба карика” и значајан фактор ризика у организацији завршног испита – наглашено је у Пашалићевом Мишљењу са препорукама упућеном Министарству просвете.

Приликом контроле утврђено је да просветни систем тренутно не располаже техничким могућностима и одговарајућим финансијским и људским ресурсима да штампање и паковање тестова обезбеди у оквирима и институцијама образовања. Зато је заштитник наложио да се приступи планирању буџетских средстава потребних за обезбеђивање материјалних, техничких и других услова како би се део организације мале матуре са штампарија пребацио на Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Центар за испите.

Подсетимо, Младен Шарчевић је пре месец дана за „Политику” изнео нови план и рекао да ће се радити на обезбеђивању неопходне инфраструктуре којом ће већ наредног јуна, а не како је досад планирано 2020/2021. године, покушати да уведу комплетан електронски завршни испит.

Тиме би, додуше, био нарушен принцип којег се досад министар држао – да генерација која је кренула у пети разред по једном концепту мале матуре према њему мора и да матурира у осмом, али је очигледно да су надлежни у држави, после другог пропуста у штампарији, видели да је враг однео шалу и да морају убрзати увођење електронских матурских тестова.

Поучан пример Словенаца

Зоран Пашалић је утврдио да је овогодишњи упис ученика у средње школе успешно окончан и да су резултати бољи од прошлогодишњих. Истакао је да подаци Министарства просвете говоре да је 86,54 одсто ђака уписало једну од прве три жељене школе, док је лане тај проценат износио 86,06 одсто.

– Ово показује да одлагање полагања завршног теста није довело до штетних последица по ученике на упису у средње школе – закључује Пашалић.

Као пример како би код нас убудуће требало да се организују завршни испит и државна матура Пашалић наводи постојање Државног испитног центра у Републици Словенији. Овај центар обавља развојне, истраживачке, стручне, техничке и друге послове везане за матуру, између осталог и уређивање и издавање материјала за матуру, издавање каталога и збирки матурских питања, обављање организационих и техничких делатности за спровођење матуре и финансијских послова везаних за њу, као и обезбеђивање поверљивости испита.


Коментари0
214a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља