понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Краљ чекићем утемељио најдуговечнију централу

Теслин првенац на нашим просторима и сада може да производи струју
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 03.08.2019. у 11:00
(Фотографије С. Јовичић)

Ужице – На реци Ђетињи у Ужицу пре 120 година постављени су темељи најстарије српске хидроцентрале, електране „Под градом”, чије машине и сада могу да производе струју. Она је Теслин првенац на нашим просторима, прва у овом делу Европе направљена по принципима наизменичних струја славног научника, понос Електропривреде Србије у савремено доба.

Као експонат у ужичком музеју, у оквиру поставке „Ужице настанак и развој”, чува се краљев месингани чекић. То је за свечану прилику нарочито направљена алатка којом је краљ Александар Обреновић, како се може прочитати на табли пред централом, поставио 1899. године камен темељац прве електране. Она је почела с радом 1900, само четири године после хидроцентрале на Нијагариним водопадима, где су Теслини наизменични принципи први пут примењени.

Дуга ужичка електроисторија прве странице је исписала вољом и новцем ужичких предузетника, акционара Ткачке радионице. Иницијатор изградње хидроцентрале био је професор београдске Велике школе Ђорђе Станојевић, упознат с Теслиним тадашњим изумима. Он је као најбоље решење за погон ткачнице предложио да се снага Ђетиње претвори у енергију, што је до тада на нашим просторима било непознато. Предузетници-акционари смело су ту новотарију и пословни ризик прихватили, уложивши велике паре у подухват.

Коначна одлука о подизању централе донета је на скупштини акционара Ткачке радионице 28. марта 1899. Пројекат електране, бране и јаза израдио је инжењер Аћим Стевовић, а градитељ био Јосиф Гранжан, предузимач из Ниша. Радило се и неуморно градило, иако је народ ужички причао да је „та работа постављена на погрешној основи и ко је још видео да од воде постане ватра и да преко жице кроз таван прође ватра у собу, а да не запали кућу”.

Професор Станојевић је електроопрему набавио у Берлину од фирме „Сименс Халске”. До Крагујевца је превезена возом, а одатле преко планина с муком до беспутног Ужица, ојачаним воловским колима с три запреге.

Градња централе првенца завршена је на Илиндан 1900. године. Ткачница је добила јефтин извор енергије, а сијалице су обасјале варошке улице и прва домаћинства. Ужичани су тада срећно узвикивали: „Сину виђело из ријеке.” Сабрано је на крају да је цео објекат централе, бране и јаза с машинама, опремом и градском мрежом коштао око 250.000 тадашњих динара у сребру.

Прва хидроелектрана струју је производила готово непрекидно у својој дугој историји, чак и у временима окупације. Обновљена је 2000. године, па и сада, иако је музеј доступан посетиоцима, њене прастаре машине могу да производе електричну енергију. То, истина, не раде, јер последњих година ЕПС обавља доградњу једног њеног дела ради додавања новог агрегата, за већу производњу струје. Било је замерки Ужичана зашто се тај објекат велике вредности, стар више од века, тако дограђује и не чува у изворном облику, али је доградња већ приведена крају. Овај нови део аутентично је уклопљен у давнашњи изглед зграде. Дознајемо да ће вероватно с почетка јесени нови агрегат прорадити и заједно са старим машинама у најстаријој електрани (чије је спољно уређивање сасвим при крају) производити струју.


Коментари3
fa0da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vasilije
Kojeg materijala će biti čekić kojim će neko iz EPS-a na jesen pustiti novi agregat u rad. Ko je još u Evropi i kada sagradio hidrocentralu po Teslinoj zamisli i da li su još u pogonu. Ova dogradnja je pokvarila muzejsku vrednost izvorne centrale i izgubila u atraktivnosti. Ajfelov toranj ne bi bio više interesantan kada bi se pored njega sagradio novi.
Jovan Petrovic
Ima starih elektrana jos u Srbiji Mozda ne bas tako stare ali vredne Tako je Cokonjar na Timoku valjda negde u Ivanjici Moglo bi Politika da o njima malo upozna citaoce a drzava posveti malo paznje jer su stvarno vredne Pozdrav
Sotir Gardačić
Prvo su ga dogradili 2000. godine, i pod plaštom revitalizacije odstupili od izvornog stanja. Danas ga proširuju i dodaju novu opremu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља