недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:28

Обнова „Победника” од друге половине августа

Фигура коју је Иван Мештровић стварао по угледу на Херакла биће скинута са постоља специјалним машинама, а затим превезена у атеље вајара Зорана Кузмановића у Смедереву
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 02.08.2019. у 17:30
За обнову споменика „Победнику” издвојено је 26 милиона динара, а реконструкција је поверена Привредном друштву „Кото” д.о.о. и вајару Кузмановићу (Фото А. Васиљевић)

Обнова „Победника”, који већ 91 годину са Калемегдана гледа како се Сава стапа са Дунавом, требалo би да почне после 20. августа. Сада је можда и прави тренутак да овај времешни Београђанин кога је начео зуб времена, кога су „изуједале” кошаве и престоничке зиме и израњавили куршуми из бројних војевања оде на заслужени опоравак.

– За обнову споменика „Победнику” издвојено је 26 милиона динара, а реконструкција је поверена Привредном друштву „Кото” д.о.о. и познатом вајару Зорану Кузмановићу. Предвиђено је да радови трају око шест месеци. Постоље и стуб споменика биће обнављани на месту где се обележје на „Београдској тврђави” налази, док обнова статуе захтева да се она скине, а радови обаве у затвореном – рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града.

Фигура „Победника” коју је Иван Мештровић стварао по угледу на Херакла биће скинута са постоља специјалним машинама, а затим превезена у атеље Кузмановића у Смедереву.

Пројекат обнове овог симбола града чине три дела. Један део тиче се статичке санације темеља постављањем шипова који треба да учврсте споменик у положају у којем је он сад. Споменик се неће исправљати, како је рекла Невенка Новаковић, архитекта-конзерватор из Завода за заштиту споменика културе, него ће бити стабилизован у садашњем положају.

– Други део посла односиће се на конзервацију стуба и постамента. Они су направљени од ташмајданског камена и камена са простора на коме се тренутно налази споменик. Како је ташмајдански каменолом одавно затворен, а стена на којој је споменик заштићено природно добро јер потиче из доба када је Београд био део Панонског мора, тај камен се не може користити за обнову. Потребни делови биће допремљени са Фрушке горе на којој је, такође, миоценски кречњак истог састава и из истог периода – наводи Новаковићева. Предвиђено је да се замене само неки камени блокови, очисте спојнице и кружна камена база на којој стоји скулптура. Управо део између скулптуре и стуба је и најкритичнији. Због тога скулптура мора да се скине.

Трећи део послова односи се на поправљање свих оштећења на скулптури, њено чишћење и сређивање. Посао ће обавити вајар Зоран Кузмановић, који је недавно у ред довео и чувену статуу Францускиње која краси Споменик захвалности Француској.

– Највећа оштећења на „Победнику” су у плинти, односно бронзаној бази. Тај део где су стопала временом се распао због промена температуре тако да су она готово одвојена од плинте. Шупљине на том месту крећу се од четири до осам милиметара. У време када је Мештровић стварао „Победника” вајари су у скулптуре  уграђивали гвожђе. То је један од великих проблема јер је конструкција од гвожђа током година кородирала и истањила се. Сада скулптура „Победника” готово не стоји на основи од бронзе већ на металној гвозденој конструкцији која је унутар фигуре – објашњава Кузмановић. Све док скулптура не буде отворена, како напомиње, неће бити тачно познато колико је оштећена.

У плану је да конструкција од гвожђа буде замењена челичном да издржи београдске ветрове и ударе кошаве. Најјачи удар кошаве, подсетимо, забележен у Београду 17. октобра 1979. године, износио је 130 километара на час. Био је то ветар орканске јачине.

Између фигуре и каменог постоља поставиће се такозвана фланша од нерђајућег челика. Фланша ће бити спојена са конструкцијом која се протеже кроз тело, руку и мач. Она у ствари одржава статику скулптуре и одолева ударима ветрова. Биће изграђена и нова основа на којој ће стајати стопала од бронзе.

– Хемијски састав скулптуре није баш добар јер има доста олова и цинка, а та легура се веома тешко заварује. У време када је „Победник” настао, вајари су делове састављали ковањем што је, такође, сада проблем. Али имамо врхунску опрему, тако да се надам да ће све бити добро, као што је било и са Францускињом – рекао је Кузмановић.

Када све буде завршено, скулптура „Победника” биће враћена на своје место, а постоље и стуб премазани антиграфитном заштитом.

Због голотиње са Теразија протеран на Калемегдан

Споменик „Победнику” Ивана Мештровића подигнут је 1928. на Горњем граду „Београдске тврђаве” поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане на Теразијама. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је годинама била у шупи на Сењаку. Када је било већ извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија, посебно чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да је неваспитано да фигура голог мушкарца буде усред града и да то лоше утиче на морал београдских девојака. Коначно, после свих перипетија споменик је свечано откривен 7. октобра 1928. године.


Коментари5
d87db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žalibože
Ja iskreno ne verujem da kad nas postoje službe i stručnjaci koji su u stanju valjano da ocene i ugrženost i oštećenje spomenika, a kamoli da ga renoviraju kako treba. Nažalost, svedoci smo da se u Beogradu i ovih godina skulpture raznih legura obnavljaju između ostalog i veštačkim izazivanjem oksidacije i lak-premazivanjima, što se pokazalo da je prevaziđena praksa. Spomenici od metala mogu stajati nekoliko stotina godina na otvorenom, a kod nas evo posle 90 godina havarija.
Nadzirac
"Један део тиче се статичке санације темеља постављањем шипова који треба да учврсте споменик у положају у којем је он сад. Споменик се неће исправљати" G-djo arhitekto-konzervatoru, sipovi se ne postavljaju, oni se ili buse ili pobijaju-skulptura se postavlja. U svakom slucaju u arheoloskom podrucju-celom Kalemegdanu, sipovi se ne izvode. Nejasno je i neshvatljivo zasto spomenik nece biti ispravljen? Ne dolikuje ovakvom spomeniku da bude "krivo nasadjen", nije to isto kao toranj u Pizi!
Radovan
Da li će se, s obzirom na stručnost naših gradskih vlasi, avionski saobraćan normalno odvijati?
Milomir
Kakva (simpaticna) prica na kraju, zenske NVO se pobunile jos tada.
Бранислав Станојловић
Можда гледа где се Сава стапа с Дунавом, али жао ми је што се не сећам песмице коју сам знао пре око 6 деценија која описује шта је окренуо Земуну а шта Београду.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља