петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50

Од странаца две милијарде евра за пола године

Инвестиције из иностранства највеће у региону, али нам недостају домаћа улагањ
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 02.08.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Стране директне инвестиције у Србији достигле су две милијарде евра до половине јула ове године, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије. На седници скупштинског Одбора за финансије, на којој су анализирани резултати рада НБС, Табаковићева је рекла да прелиминарни резултат прокњижен кроз рачуне НБС показује да је тај новац већ преко рачуна ушао у Србију. Она очекује да се тај тренд раста страних директних инвестиција настави до краја године, подсећајући да су прошле године износиле 3,5 милијарди евра, што чини 8,2 одсто БДП-а.

Више пута је у последње време речено да Србија има највећи прилив страних инвестиција. И председник Србије Александар Вучић, када је пре два дана најавио долазак јапанског „Тојо тајерса”, који ће у Инђији градити паметну фабрику за производњу гума, поновио је да Србија има далеко више страних инвестиција него земље у окружењу. Величину јапанске инвестиције илустровао је податком да је 400 милиона евра 12 до 13 одсто укупних инвестиција у нашој земљи што је више него што на годишњем нивоу има укупно Босна и Херцеговина и значајно више од Северне Македоније и Црне Горе.

– То је само два пута мање него што је имала Хрватска, као чланица ЕУ, у прошлој години – рекао је Вучић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета каже да је неспорна чињеница да ми имамо највећи прилив страних инвестиција у региону и да су оне значајне за привредни раст. Али, такође напомиње да нема земље која се развила ослањајући се искључиво на стране инвестиције.

– Нама мало значи оволики прилив страних инвестиција ако су нам укупне инвестиције око 19 одсто БДП-а, а у упоредивим земљама централне и источне Европе, када су пролазиле кроз период транзиције укупне инвестиције су биле око 10 одсто више. Проблем је што су нам јавне инвестиције још увек ниске и што имамо мало домаћих инвестиција – каже професор Савић и напомиње да се у последње време све више улаже у инфраструктуру, али то иде споро.

Заиста, Фискалном стратегијом за наредне три године предвиђено је повећање јавних инвестиција са садашња четири процента на прихватљивих 4,6 одсто БДП-а.

На питање зашто домаћи инвеститори не улажу професор Савић објашњава да је наша индустрија уништена деведесетих година када је владала политика јаког динара и када је било исплативије увозити робу него је производити.

– Последњих четири до пет година уочава се опоравак индустријске производње, али ми немамо пуно домаћих инвеститора који ће да уђу у тај ризик и да инвестирају. Није толики проблем новац и технологија, колико им је проблем пласман производа, што са странцима није случај. Они када долазе знају тачно где ће продавати своју робу, јер већ имају развијена тржишта – истиче Савић.

Међутим, наш саговорник наглашава да је истина да нам стране инвестиције обезбеђују раст, запошљавају становништво, али је невоља што не доносе и развој. Односно добијамо квантитет, а не квалитет, јер је битно у којим делатностима послују.

Другим речима из наших фабрика углавном излазе производи ниске сложености, мале додате вредности, са великим ангажовањем мануелног рада ниско квалификованих радника, без значајнијег ефекта преливања и укључивања локалних добављача у ланац производње.

Професор Савић каже да оног тренутка када страни инвеститори почну да запошљавају наше инжењере, када буду упослили наше подизвођаче, логистику и добављаче, моћи ћемо да кажемо да имамо квалитетне стране инвестиције.

Према речима економисте Љубомира Маџара основни проблем код нас је мала домаћа штедња тако да су инвестиције углавном финансиране из иностранства. То је нека врста замене за домаћу акумулацију. Иначе, домаћа штедња у Србији је 2,5 пута нижа од просека земаља ЦИЕ.

– Код нас је стопа инвестиција око 19 одсто БДП-а, али када се узме у обзир амортизација од 15 одсто, чисте нето инвестиције су четири одсто. Нездрава је та наша опсесија страним улагањима. Здрав привредни развој требало би да се заснива на домаћим инвестицијама, а стране инвестиције треба да служе само као допуна – каже Маџар.


Коментари11
ffdcd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
Dokle ce ici nasa glupost. Kupujemo strane investiture koji ulazu u bezcarinske zone, a profit u njihove banke! Dokle tolika servilnost prema strancima!? Sa nasim parama!? Da smo TO sto smo platili investiture ulozili u Selo i Poljoprivredu, dogodine bi smo imali CIST NAS priliv deviza od izvoza psenice….Rusi IMAJU SVE naftu, gas...a ulozili u poljoprivredu 50 milijardi i postali od uvoznika NAJVECI PROIZVODJAC I IZVOZNIK. Ulazemo u strance, a nasu mladost i znanje-Napolje! Formula za idiotizam!
Aleksandar Mihailović
Domaći investitori znaju gde je jadac i u kakvoj državi žive, a ovo sa stranim je mamac za naivne glasače i prilika za "reformatorske" samohvale, iza njih stoje mnogo veće subvencije i sve što država nudi "robovlasnicima", koji su najčešće domaći politički tajkuni, te time stvara uslove za brojne netransparentnosti i mutljavine. Od tih firmi već pola ne radi a iza svake je 150 domaćih uništenih i pod prinudnom likvidacijom i stečajem. Tako se država ne gradi već se razgrađuje i vodi u propast.
vox populi
Dve milijarde su uložili u SVOJE kompanije. I to ne novac. Uglavnom, iz iskustva govorim, čak i kabel odrezan na meru donose iz svojih država. Od Srbije uzimaju struju, vodu i jeftinu radnu snagu. Sve ostalo donose sa sobom, pa vi nabrajajte milijarde. Još ako to rade u slobodnim carinskim zonama, od toga Srbija nema ni dinara. To je ex-teritorij, pa se čak ne naplaćuje PDV na vodu, struju i sl. jer je to "izvoz". Jedini ulaz u Srbiju su plate zaposlenih, a kolike su, to smo čuli.
Simić Dušan
Normalno je da naša država ima najviše ulaganja u regionu jer do sada niko ništa nije ulagao. Zašto bi neko recimo ulagao u Sloveniju kad je već sve izgrađeno? Srbija je ruševina iz starog komunističkog režima i tu ima dosta da se gradi i ulaže. Za naš narod bi bilo najbolje da su sve strane investicije kao u EU. Posebno sa platama. Ukoliko je prosečna plata u fabrikama Toyo 1500 eur - izvolite u Srbiju. Šta imamo od toga da dođe i Apple u Srbiju ako budu plate zaposlenih 300 eur. Nismo robovi!
Predrag
Gospodo nasa drzava priznaje 3.4 milijarde evra dotacija od nasih gradjana koji rade napolju. Zapravo ta suma je sigurno duplo veca, jer ljudi vecinu novca donose sa sobom kada dolaze na odmor ili za praznik. Novac kojj se slije u nasu zemlju od nasih ljudi u inostranstvu je duplo veci od svih stranih investicija. Strani investitor ne ulaze u nasu zemlju zato sto smo mi lepuskasti nego da bi zaradio. Pitanje nadleznima sta je ucinjeno kako bi nasi ljudi ulozil svoj novac u nasu privredu ?
ja cu da vam kazem
…drze godinama nerealno visok kurs dinara kako bi sto jeftinije kupovali devize od gastarbajtera i sa njima uvozili paradajz iz kine...
Препоручујем 28

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља