понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Лако стичу медаље, али не и место у светској науци

Срби су математичка нација према таленту и успеху младих, ипак касније готово да их нема у међународном академском врху јер су принуђени да се сналазе како би напредовали
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпетак, 02.08.2019. у 21:00
(Фото А. Васиљевић)

Нема лета нити ђачке олимпијаде, а да наше младе математичке наде не испуне медијске ступце сјајним осмесима уз још блиставије медаље наткриљени српском заставом, која се захваљујући њиховом знању вијори на најудаљенијим тачкама света, од Кине, Индије и Аргентине до Бразила, Казахстана и Русије. Отварајући 21. Европски скуп младих статистичара у хотелу „Палас”, министар просвете Младен Шарчевић похвалио је поново наше ђаке, нагласивши да су пре десетак дана на Међународној математичкој олимпијади у Бату у Великој Британији постигли досад највећи успех, уписавши девето место у укупном пласману међу 115 земаља.

Сви такмичари су из Математичке гимназије у Београду, а од вршњака из европских земаља испред њих су били једино Руси. Сваки пут после таквог успеха интернет пуца од похвала упућених овој деци, које иду дотле да их називају достојним наследницима Мике Аласа, Тесле и Пупина, а Србију проглашавају математичком нацијом. Да ли то истински донекле јесмо и докле сеже подршка најуспешнијим математичарима нације сведоче најугледнији у тој струци, који све од себе дају за популаризацију ове науке.

Весна Тодорчевић, редовни професор Факултета организационих наука и виши научни сарадник на Математичком институту Српске академије наука и уметности, наглашава да Срби јесу математичка нација према таленту и истрајности у успеху у односу на услове који им се нуде.

– Јесмо бриљантни умови, људи изузетно креативни и храбри, који праве нове пробоје у светској математици, али смо далеко од математичке нације према признатости на светском научном нивоу. Ту се, нажалост, не можемо поредити са суседним Мађарима, Румунима, Бугарима, јер нам поштовање и подршка младим колегама док се боре за неку награду или позицију мањкају много више него новац за успех у свету. Недостају нам доброта и људскост у свету математике, какву на пример имају Чеси – истиче Тодорчевићева и додаје да наши математичари у иностранству одлазе у велике компаније, попут „Гугла” и „Мајкрософта”, али да их готово нема у науци, нити на математичким катедрама најбоље рангираних универзитета. Изузеци су, каже, Владимир Марковић, професор универзитета Калтех у Калифорнији, и Владимир Драговић, научни саветник на Математичком институту САНУ и професор Универзитета Тексас у Даласу, који је и наш најцењенији математичар у Русији.

Сем њих, велику пажњу привлаче и радови математичара Стојана Раденовића, пензионисаног професора Машинског факултета. Он је од 2015. године до данас уврштен на Томсон Ројтерсову листу сто најцитиранијих математичара света.

– Успеси средњошколаца у Србији говоре да смо заиста математичка нација – тврди Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду. Ђаци наше најелитније математичке школе за 53 године њеног постојања освојили су више од 500 медаља на највишим светским такмичењима из математике, информатике, хемије, физике и астрономије.

– Убедљиво највише одличја стигло је са међународних олимпијада из математике, чији је жири нашег ученика Теодора фон Бурга својевремено прогласио за најбољег младог математичара свих времена. Титулу је понео после четвртог узастопног математичког злата. Пре неколико дана Јелена Иванчић, која је завршила трећи разред Математичке гимназије, добила је посебну награду на Математичкој олимпијади за најбољу на свету у категорији девојака. Готово је невероватно да се средњошколци из једне овако мале земље налазе у светском врху, раме уз раме са Кинезима, Американцима и Русима – подсећа Огњановић и додаје да десет одсто његових ђака право из школских клупа одлази на најпрестижније универзитете Кембриџ, Оксфорд, МИТ и Принстон.

Огњановић наглашава да овдашња деца имају посебан, урођени таленат за логичко комбинаторни начин размишљања и да је то пресудно за успешност наших људи, не само у математици, већ и у спорту и уметности.

– Битна је и чињеница да је Математички факултет у главном граду високо рангиран на чувеној Шангајској листи, па је превасходно захваљујући њему, уз Електротехнички факултет и Факултет организационих наука, и Универзитет у Београду добро позициониран – истиче Огњановић.

Војислав Андрић, председник Друштва математичара Србије, сматра да ИТ револуција показује колико је математика значајна за дигитализацију друштва и примену ИТ технологија у свим сферама живота, али и да не треба занемарити оно што је она била у прошлости – основ за техничке науке.

– Бојим се да се код нас не схвата озбиљно да је математика најзначајнији предмет који грађане наше земље учи да мисле. Ако желимо веће резултате у ИТ сфери, морамо целу нацију оспособити да размишља, не само математичаре, физичаре, информатичаре, инжењере, већ и лекаре, економисте, правнике, а нарочито учитеље и наставнике. Компјутери су корисне справе, али и поред силних улагања у вештачку интелигенцију, још не могу да реше проблеме које успешно решава само човек – наглашава професор Андрић.

Ђаци који освајају медаље на олимпијадама само су, каже, врх дуго грађене пирамиде иза које сваке године стоји више од 100.000 учесника математичких и информатичких такмичења и неколико хиљада наставника који са њима раде.

– Математичка гимназија је најважнији део тог система, али се улога Друштва математичара Србије у целом том процесу најчешће заборавља, иако, између осталог, организујемо више од 20 домаћих, осам иностраних такмичења и читав низ других активности. Не треба да се плашимо одласка најбољих математичара у иностранство. Пример за то су велики математички шампиони Теодор фон Бург и Лука Милићевић, који су се по завршетку образовања вратили у Србију и сада раде на МИ САНУ као млади истраживачи у области математичких наука – додаје Андрић.

Како је посведочио и Фон Бургов најближи колега са МИ САНУ Ђорђе Баровић, Теодор се вратио да докторира у Србији после завршеног мастера из математике на Оксфорду. Уписао је у Новом Саду Докторску школу математике, коју МИ САНУ организује са четири универзитетска центра у Србији, а један од разлога што је заобишао Београд је жеља да му ментор буде академик Стеван Пилиповић, председник новосадског огранка САНУ.

Младима недостаје подршка

– Постојећа подршка која се пружа младим научницима математичарима у Србији није довољна и приморава нас да се сами сналазимо, па често и ангажујемо у иностранству. С друге стране, бављење науком у Србији има огромну предност у односу на развијене земље јер је код нас истраживачима пружена самосталност у испитивањима и бирању тема за научне радове – истиче Ђорђе Баровић из Математичког института САНУ. 

Дуг пут од медаља до научног врха

Зоран Огњановић, директор МИ САНУ, истиче да је битно направити разлику између медаља које на олимпијадама освајају талентовани ђаци и теоријских математичких постигнућа која остварују млади научници и вреднују се за Филдсову медаљу, која је математички еквивалент Нобелове награде.

– Ми још немамо ниједног освајача Филдсове медаље и то што је неки ђак освојио одличје на олимпијади не значи обавезно да ће искористити потенцијал и постати врхунски научник. Потребно му је пружити огромну подршку, што значи да су Србији неопходна већа улагања у науку – наглашава директор Математичког института САНУ.


Коментари9
edfd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Prvo, autor teksta bi morao bolje da se raspita o Srbima na poznatim univerzitetima. Vecina njih ne raportira nazad gde su i sta rade, ali ih je moguce naci na sajtovima univerziteta. Drugo, ako covek ima talenat, pokupi zlatne medalje, to ne znaci da mu je put otvoren. Ljudi iz Srbije, da bi bili prihvaceni na "zapadu", moraju prvo da savladaju administrativne prepreke, koje njihovi "konkurenti" nemaju. To odnosi vreme i energiju. Zato Fildsova medalja u drugo vreme. Prirodni IQ nece pobeci.
deda Milan
Ne vredi znati ako ne ne ume primeniti. Umeju Srbi da "mudruju" ali da urade ne umeju ništa.
Дуле
Слао сам један коментар који се коси са званичном причом на ову тему, па модератор није хтео да га објави. Ми смо народ који много воли да се такмичи. Зато нам ваљда и иде тако добро у многим спортовима. Проблем је у томе што математика није спорт. Такмичења из математике су педагошки добра ствар да се деца мотивишу да више раде. То је добро. Али успех на тим такмичењима везе нема са њиховом научном способношћу. Зато већина олимпијских шампиона остану само то, док неки други постану научници.
вилогорски
– Битна је и чињеница да је Математички факултет у главном граду високо рангиран на чувеној Шангајској листи, па је превасходно захваљујући њему, уз Електротехнички факултет и Факултет организационих наука, и Универзитет у Београду добро позициониран – истиче Огњановић. *Gospodine Ognjanoviću zaboravili ste da, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du je iz fi­zi­ke ran­gi­ran iz­me­đu 151. i 200. me­sta, a iz ma­te­ma­ti­ke iz­me­đu 201. i 300. me­sta. Samo da se zna.
Draženka
Zato ta deca i odlaze iz Srbije. Na pravnim fakuktetima u Srbiji su plate 4000 evra, a oni rade za 500 evra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља