четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.08.2019. у 20:00 Озрен Милановић

Господари јадарита

Ако хемијска формула постане економска формула за лепшу будућност Србије, доказаћемо свету, а понајвише сами себи, да умемо да сачувамо и митове и налазишта које други немају
Рудник компаније Рио Тинто у Монголији (Фото Рио Тинто)

Прво су нас учили да је наша земља богата природним и рудним богатствима, а потом да је то заблуда, просветни социјалистички спин, с циљем да се окуражи радника класа, пусти реликт времена…

И да у ствари живимо у напаћеној и сиромашној земљи од које само тешким радом треба да зграбимо шансу. Јер други нам је, па ни наша мајка природа, неће сервирати на тањиру. У Србији, која је увек била и остала негде између истока и запада, било је и остало тешко и до краја поверовати у једну или другу причу. Јесмо ли или нисмо, лежимо ли или не лежимо на рудним богатствима?

У близини Лознице налази се лежиште литијум-бората којем су се на трагу нашли рударски скаути компаније „Рио Тинто” још пре 15 година. Прво тихо па полугласно а сад и гласно, чујемо нове оптимизме за будућност сиромашне нам земље. Нова налазишта „за уџбенике”. Код Лознице се управо налази 10 одсто светских резерви литијума, тврде стручњаци, геолози, минеролози и остали и то не одокативно. Резерве у региону Јадра процењене су на 136 милиона тона.

Због тога је покренут пројекат „Јадар” који подразумева и отварање рудника тог ретког минерала. Јадарит је откривен у оквиру теренских радова, а 2007. признат је као нови минерал. Стигао је и до полица Британског природњачког музеја и предњачи у броју „посета”, као раритет.

Састав тог криптонита открио је минеролог Крис Стенли, проучавајући са стручњацима из Канаде материјал који је стигао у Лондон из лозничког рудника.

Тај, иначе најлакши, метал на планети има широку лепезу примене у изради производа од којих се издвајају батерије за хибридна и возила на електрични погон. Садржи јадарит, нови јединствени минерал литијум-натријум-боросиликат који је пронађен једино у Србији, Литијум се користи у производњи пре свега батерија које напајају возила, рачунаре, мобилне телефоне и индустријске системе, као и чврстих легура за авио-индустрију. А ако то није технолошка будућност, шта је онда? Рудницима литијума осигурана је будућност. У прилог томе иде све већа тражња, а и цене енормно расту.

Од средине 2015. до средине 2018. године, цене литијума, меког, сребрно-белог метала неопходног за пуњење батерија, скоро су се утростручиле. То се десило у тренутку када је светски возни парк електричних возила достигао пет милиона, а аутомобилска индустрија почела да се брине око понуде сировина. То је подстакло отварање шест рудника литијума у Аустралији од 2017. године, када су компаније почеле да добијају на развоју технологије.

У првом кварталу 2019. године, продаја електричних возила у Кини, која је највеће тржиште за електрична возила, порасла је двоструко у односу на годину раније.

У међувремену, очекује се да ће производња литијума у Аустралији, водећем светском произвођачу, порасти за четвртину у наредне две године. У Чилеу покушавају да удвоструче производњу у року од четири године. За следеће петогодиште тржиште литијум сировине биће вредније од 200 милијарди долара, а оно за батерије и више од 400 милијарди. До 2030. године, снабдевање литијум-јонским батеријама ће морати да се повећа десетоструко. Такве су процене и то је то коло из ког не смемо олако да испаднемо. Тачније, да уђемо и – играмо, без обзира на гажење, гурање и ударање с леђа. Србија, дакле, дефинитивно, има залихе које су потребне свету.

Процене залиха литијума у свету су и даље нестабилне, али произвођачи који могу брже да се прилагоде променљивим потребама вероватно ће победити у трци за доминацијом на тржишту. Управо се зато већ месецима цела прича своди на то да је то једна од највећих нада за пробуђену Србију.

Недавно се председник Александар Вучић у Лозници, коју је посетио у оквиру кампање „Будућност Србије”, похвалио да се у околини овог града и Крупња налази десет одсто светских резерви литијума који је „фантастично богатство за нашу земљу” и напоменуо да су нажалост неки пре 15 година дали истраживачка права будзашто”.

„Но, разговарамо с ’Рио Тинтом’, они већ разговарају с Кинезима јер ту има 26 састојака из којих треба извући литијум. Технолошки је то компликован процес и молимо их да га убрзају, а ми ћемо пронаћи инвеститора да литијум највећим делом сачувамо овде, у Србији. Да овде направимо фабрику електричних возила, а онда би то био страшан бум”, навео је тада Вучић.

Зато овај минерал постаје у нашем случају – митски, јер му састав потпуно одговара супстанци за коју се веровало да је само ствар фикције – криптону – магичном кристалу пред којим на филму Супермен губи своје моћи. Крис Стенли је морао да се консултује с Википедијом и да погледа „Повратак Супермена” у ком Кевин Спејси, као Лекс Лутор, краде комад криптона који има хемијску формулу управо тако: хидроксид-натријум-литијум-боросиликат. Па да схвати да је живот филм а филм сан који се дешава у стварности. Без сумње и с потврдом.

Ко сумња да је Лекс Лутор, Суперменов заклети непријатељ, спреман да плати сваку цену за посед криптонита! Ето и потврде да „С” на његовим грудима значи и – Србија. Преотели су нам ајвар, кајмак има други пасош, чак је шљивовица пре немачки него наш патент, али јадарит не дајмо – он је наш! Кад се помешају стриповска фантазија, ауторитет науке и закон економије, добија се дефинитивно – јадарит.

Коментари35
e5f07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vreme je za revoluciju
Da je nesto u tom "socijalistickom spinu", kako ste ga i ti i autor nazvali, sada bismo mi bili velika drzava, a Srbi u toj velikoj drzavi konstitutivni narod. I zao mi je sto vas tisti sto si se tada klelo titoizmu, a sada od sramote prema samom sebi ne smes to nibu sebi da pomislis, jer glupo ti je sve to. Ova zemlja ima nadu i izgradicemo je mi mladi. A vama socijalistima titovog vremena i laznim moralistima zelimo srecan put i da nam se nikad vise ne ponovite. ZIVELA SRBIJA!
Vlajko
@MM, imali smo sve istrazeno i znali smo za Jadarit pre 35 godina.
Кочапар
Шта је било са "Пројектом Подриње" из 2014. године? О њему се прича још од 2012. године. Да ли Политика може да истражи и објави чланак о томе? Видим да ће да праве "савремен" стадион за 5.000 гледалаца у Лозници. Чему толики стадион када се фудбал више и не гледа? На утакмицама буде до 200 гледалаца.
iz glave
strancima profit, nama jadne platice i prljavština ... saberimo se i u se i u svoje kljuse
Samir
Iskreno nisam siguran koliko će Srbiji koristi doneti ovaj mineral, ako ruda ima 26 sastojaka znači potrebno je napraviti pogon gde će se svi ti sastojci razvojiti od litijuma a zatim taj metal ide dalje u preradu. Mislim da ukoliko se ova ideja realizuje postoji velika verovatnoća da Drina od Loznice od Šapca postane mrtva reka i da će dugoročno biti unišeteno celo podrinje i to baš u vreme kada sve više ljudi investira u razvoj turizma prvenstveno zbog prirodnih lepota Drine

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља