понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Век постојања Музеја Роден

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 05.08.2019. у 21:30
„Врата пакла” инспирисана Дантеом (Фотографије М. Димитријевић)

Поред обиља радова великог вајара, слика из његове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно, од 1926. има статус историјског споменика 

Стогодишњица смрти великог Огиста Родена обележена је 2017, а ове године и париски Музеј Роден, кућа која чува његову уметничку заоставштину, прославља век постојања. Отворена две године након смрти једног од најпознатијих светских вајара, ова париска институција, у чијем је склопу и вила у предграђу француске престонице где је Роден живео, реновирана је 2015. Ентеријерно колорисана у посебну сиву боју која носи управо њено име, од тада је у новом руху доступна бројним посетиоцима којих на годишњем нивоу има око 700.000.

Поред Роденових скоро три стотине радова, дела Камиј Клодел, вајарке с којом је био у емотивној вези, на хиљаде фрагмената грчких и римских скулптура, слика из ауторове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно. Богато декорисана, грађена између 1727. и 1737. под будним оком Жана Обера, тада краљевског архитекте, ова вила променила је неколико власника и рентијера, од богатих финансијера, преко племића до високо позиционираних војних лица, током 19. века била је чак и манастир, па је и њен изглед мењан сходно станарима. Од 1905. била је неформални стваралачки простор једном броју уметника – Анрију Матису, Жану Коктоу, Исидори Данкан и Клари Вестхоф, будућој супрузи Рајнера Марије Рилкеа, Роденовог пријатеља и тадашњег секретара. Управо је он вајару и указао на могућност да се придружи поменутим колегама. Скулптор то и чини 1908, када прво изнајмљује четири приземне собе за потребе атељеа, да би од 1911, када је имање коначно припало француској држави, он остао и једини станар. Какав је утисак на њега оставило окружење у којем се налазио може се видети и из његове преписке, чији се фрагменти могу пронаћи и на сајту овог музеја, у којима је забележено да Француској оставља своја дела уз услов да буду изложена управо на том месту. Његова родна земља то је прихватила 1916. декретом усвојеним и у Народној скупштини, а од 1926. кућа има и статус историјској споменика.

Скулптура „Мислилац” у музејском парку 

У монументалност ове зграде, више него адекватне за намену коју има, могао је да се увери уживо свако ко је имао могућност и потребу да музеј посети и да унутар њега, али и у врту који га окружује, проведе неко време дружећи се са свим изложеним радовима. Ту су и најпознатији, истинска ремек-дела, међу којима се истичу чувена „Врата пакла”, „Мислилац”, „Пољубац”… На међусобно прожимање артефаката и места на којем се налазе, а заиста јесте међу њима успостављен посебан однос, подсећа и кратак документарни филм „Огист Роден: отац модерне скулптуре”, емитован недавно на каналу Франс 24, који нуди пригодну „шетњу” кроз унутрашњост виле и око три хектара вртова који је окружују. У нарацији у којој је евоциран Роденов тежак уметнички почетак и потоњи велики успех учествује и кустоскиња Вероник Матуси и истиче да су у његовим вајарским подухватима овековечени и страст, и очај, и контемплација, и то у савршеној техничкој изведби, а да је његов утицај на Пикаса, Бранкусија и Задкина замашан. Она додаје да је на поставци коју музеј нуди, а коју је донекле осмислио и сам аутор, приказано и нешто што додатно осветљава начин на који је радио, а што по њеном мишљењу има посебну вредност јер већина уметника таквом откривању није склона: на радовима који су послужили као пробни одливци до детаља се могу уочити размере и мерења, као фине линије које је повлачио зарад пропорција. Детаљи који, како каже, злата вреде.


Коментари0
738ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља