понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛАН АНТОНИЈЕВИЋ, извршни директор Фондације за отворено друштво

Бојкот је поменут једном или два пута

Не знам да ли ми имамо пет милиона секунди до избора, не умем да рачунам, ја сам правник, али једну секунду смо потрошили на покушај да поново успоставимо дијалог у друштву
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 05.08.2019. у 15:00
(Фото А. Васиљевић)

Ово нису преговори власти и опозиције. Нико од 37 људи, који су били у тој сали на Факултету политичких наука и разговарали о четири теме везане за изборне процесе, није то доживео као преговоре, него као отварање теме избора. Ове четири области су заиста суштинске (финансирање кампања, улога медија у предизборном периоду, бирачки списак и изборна администрација и бирачко право грађана) и то је нешто о чему мора да постоји одређени ниво отворености, да би неке процедуре могле да буду усклађене до избора на пролеће, објашњава Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво, која је иницијатор скупа одржаног у уторак, 30. априла, на ФПН-у. Реч је о округлом столу о изборима, на којем су били представници странака власти и опозиције, неколико невладиних организација и професора овог факултета, али је у добром делу јавности доживљен и као почетак преговора између власти и опозиције.

Објашњавајући идеју о округлом столу о изборима, Антонијевић истиче да је добро што је потекла из Србије, и то од цивилног друштва које се бави изборним процесима.

– Мислимо да је цивилно друштво довољно јако да представи шта је до сада радило, на који начин су посматрали раније изборе, које су грешке уочавали и да то понуди свим политичким странкама као неку платформу. Фондација за отворено друштво је иницијатор и ми већ око месец дана имамо јасну комуникацију са свим релевантним политичким странкама, с којима смо се договарали око формата. Ми смо предложили да то буде затворено за медије, по „Четам хаус” правилу (да се касније не износе детаљи о томе ко је шта говорио, прим. аут.).

И организовали сте дебату баш на дан 100. годишње скупштине Краљевског института за међународне односе („Четам хаус”) у Лондону?

На округлом столу сам и рекао да је можда ред да и Србија на неки начин то обележи тиме што организује дијалог коме је заиста место на ФПН-у. Декан Драган Симић је на одличан начин отворио скуп и направио увод у дијалог, професори с ФПН који проучавају изборе су дали из свог угла допринос дискусији...

Хоће ли и четири следећа састанка бити на овом факултету?

Наша намера јесте да то буде заједнички подухват Фондације и ФПН-а. Мислим да је то право место на коме се може на отворен начин разговарати по правилу „Четам хауса”. Али, пошто се говори о неком тајном састанку, мислим да ваши читаоци треба да добију праву слику. Да сте тог дана ишли на ФПН, на вратима би вас дочекало обавештење да је „Дијалог о изборима десно, сала број 3”.

Али, ипак је јавност за то чула тек на дан одржавања састанка, иако су припреме трајале месец дана.

Добро, то значи да смо добро радили посао и да су сви учесници то поштовали и озбиљно схватили. Схватили су заправо потребу за дијалогом и нису желели да зарад неке мале медијске промоције уруше нешто што је очигледно српском друштву потребно. И мислимо да је ово последњи тренутак, имајући у виду да је у априлу крајњи рок за изборе.

Према неким сазнањима „Политике”, избори би могли да буду 22. марта.

То је свакако врло близу, крај марта или почетак априла. И још нешто – то је писало и у позивном писму – ближи се 30 година од увођења вишепартијског система у Србији. То можемо обележити и на овај начин, једним отвореним дијалогом о томе шта смо урадили у протеклих 30 година и на који начин можемо ситуацију унапредити. О томе су говорили представници Црте и Цесида, Стална конференција градова и општина (СКГО) образлаже како се могу унапредити изборни процеси на локалном нивоу, а укључиће се и Национални демократски институт (НДИ). И добро је било да се сва та знања ставе пред заиста високе представнике политичких странака који су били присутни. Ми у овом тренутку, наравно, не можемо ићи на измену изборног законодавства, јер то се не ради у години уочи избора, али неки делови изборног процеса и изборних услова могу се унапредити и у овом периоду до избора.

И тиме би се можда могао избећи бојкот тих избора дела опозиције?

Ту можемо да се позовемо на историју, на два бојкота која смо некада имали и њихове последице, али, ако верујете, за три сата колико смо разговарали, бојкот је поменут једном или два пута. И мислим да је добро да се бавимо могућношћу да се све врати у неке нормалне токове.

Да ли би био пораз за наше друштво да део странака бојкотује следеће изборе? Или то зависи од успешности бојкота?

Имамо недавни пример из окружења – локалне изборе у Албанији, који су били бојкотовани, с веома ниском излазношћу. Неки од посматрача очигледно немају битнијих замерки на то, тако да излазност од 20-ак одсто није утицала на легитимитет оних који су изабрани. И због тога је важно да покушамо да вратимо дијалог у српско друштво.

А шта знате о наводној улози Метјуа Палмера у организацији скупа?

С њим се нисам видео, тако да те теорије завере можемо развејати. Разговарао сам с представницима ЕУ и других међународних организација (ОЕБС-а, Савета Европе) које прате ситуацију, такође и амбасада. Они су били упознати да ће се овако нешто дешавати, али заиста нису ни на који начин утицали.

Откуд опет Џорџ Сорос?
Фондација за отворено друштво је организација која се бави развојем и подршком свим вредностима о којима смо говорили на састанку. Сви се потписујемо својим именом и мислим да треба више говорити о онима који су могли да покрену тај дијалог, а не о неким теоријама завере и о нечему што сигурно не постоји, каже Антонијевић.

Наводно је Палмер утицао на неке људе из опозиције да прихвате ваш позив?

Не бих то тако банализовао. По динамици наше комуникације видели бисте да је било изузетно тешко на овакав начин обезбедити присуство и једне и друге стране. У овом случају није било никога ко је то могао пресећи. Ово су стварно одлуке људи који воде политичке странке, који имају и те како много политичког искуства, тако да не верујем да би на такав начин било ко могао да подлегне било ком притиску.

Јесу ли се одазвали сви које сте звали?

Нису сви. Нисмо имали представника ЛСВ-а и жао ми је што нису учествовали. ДСС такође није био, али они желе да учествују, с њима смо били у контакту након састанка. Највише бих нагласио да смо имали потврду Жарка Обрадовића да ће доћи, али је дошло до неких неспоразума...

Дакле, звали сте и СПС?

Да, и они су потврдили. Одредили су Жарка Обрадовића, међутим, дошло је до неког малог неспоразума, више нашом грешком, због чега се он није сада појавио, али, по речима председника странке, СПС ће учествовати у даљем раду.

А радикали? Они нису баш маргинални у политичком животу Србије.

То је политичка странка која има свој простор деловања и очекујемо неки њихов суд о свему овоме о чему смо разговарали. Ипак, погледајте њихове изјаве у Народној скупштини, на какав начин дезавуишу рад цивилног друштва...

Ненад Чанак (ЛСВ) није дошао на ваш скуп сматрајући да је место таквом дијалогу у парламенту, да је све друго маргинализација те институције.

Председник Одбора за европске интеграције зна које је поштовање према Народној скупштини оних који су овај дијалог организовали. Значи, ми заиста желимо да и у Народној скупштини видимо дијалог, да видимо да Народна скупштина и народни посланици добију простор који заслужују. Али, правило „Четам хауса” се не може спровести у Народној скупштини, у којој су дешавања јавна. Дијалог би потпуно другачије изгледао да су се обраћали медијима, а не једни другима.

Али прича се да је и на вашем састанку било прилично бурно првих 45 минута?

Јесте. Ја сам, чини ми се, два пута поменуо то да нема медија тако да изјаве не морају да буду такве као да су окренуте медијима. И онда смо се вратили у оквире дијалога.

Је ли било тешко убедити представнике СНС-а да учествују? Или је то можда било лакше него у случају неких опозиционара?

Подједнако лако и подједнако тешко је било све. Подједнаки су били разговори са свима који су се појавили у овом формату. Никоме није било лако да седи за тим столом, па чак ни нама као модераторима. И то говори колика је потреба за дијалогом. Мислимо да је ово начин да се разговара о изласку из стања подељености, и о оквирима у којима се избори могу одржати без оваквих тензија. Али и о томе да се те тензије некако спусте и на локалном нивоу. Погледајте колико има неких трвења и напада у мањим срединама, што је и много видљивије него у Београду. Смањење насиља треба да је циљ свима.

С обзиром на исход првог састанка, јесте ли сада већи или мањи оптимиста него на почетку?

Ми смо то колоквијално назвали „бој за дијалог” и тако га и доживљавамо. Овај први састанак је заиста успешан, због зрелости свих који су били за столом, њихове спремности да на отворен начин разговарају, уз очување достојанства. И само је први корак. Сада је на реду појединачно разматрање поменуте четири теме.

Неки, попут Удружења „1 од 5 милиона”, сматрају да је за овај дијалог сада прекасно?

Не знам да ли ми имамо пет милиона секунди до избора, не умем да рачунам, ја сам правник, али једну секунду смо потрошили на покушај да поново успоставимо дијалог у друштву.

Преостала четири састанка одржаће се за месец, три, пет месеци?

Реч је о кратком року, ближе је вашем првом одговору него било ком другом. Неопходно је да имамо одређене закључке у кратком периоду, да већ током септембра може да се уђе даље у спровођење договореног. Томе коинцидира такође и одлука да се позове мисија ОЕБС-а – ОДИХР да прати изборе. Поред тога, наше странке припадају одређеним политичким групацијама које делују на нивоу Европске уније, које сада после избора подижу Европски парламент, и мислимо да ће се и уз њихову помоћ дијалог враћати у наше друштво.

А шта кажете на скепсу попут оне коју је изразио Борис Тадић, који сматра да стварању одговарајућих изборних услова не може да помогне дијалог, него „батина” из света?

Имам поштовање према некоме ко је водио државу и мислим да његов суд треба слушати. Али у овом случају мислим да је мало промашио с таквом оценом. Разумем... Много је неких судских поступака због изјава у медијима, а везаних за политичку сцену и политичаре, тако да верујем да и Борис Тадић има разлога да не верује у могућност дијалога. Али видимо и да поједини лидери странака добијају судске поступке због онога што се о њима пише у медијима. И мислим да је то прави пут да се атмосфера поправи и врати поверење у поделу власти и у њене три гране – законодавну, извршну и судску, која треба да коригује оно што се погрешно дешавало унутар целог система.


Коментари4
796e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velizar
Organizovati razgovor na bilo koju temu nije lak zadatak. Ko stoji iza organizatora je od sekundarno značaja. Ukoliko imate svoju politiku i ideju da vladate koristili bi svaku priliku za razgovore. Kod nas je prejaka lična sujeta i mnogo zagađen medijski prostor. O krivici se ne razgovara prepucavanjem već dijalogom o ujednačavanju međusobnog uvažavanja i bez laži. Svi su grešni, a da li su svi dostojni poštovanja možemo prepoznati kroz vokabular koji se koristi. Razgovor je i terapija
Gustav Floberka
Ovo su neki dogovori velikih umova unutar političarske kaste i ne tiču se ama baš ništa nas kmetova i poreskih robova iz kaste za nebitna stvorenja. Političari će da nam saopšte šta su se dovorili - možda, ako im se ćefne. Naše je da ćutimo, plaćamo poreze i glasamo kad nam se kaže.
joca
mislim da bi trebalo zabraniti tzv, americke nevladine organizacije u Srbiji !
Боба
Џорџ Сорош, видљива рука Ротшилда и "округлог стола" најмоћније организације која манипулише светском политиком више од једног века и ми треба сад да поверујемо у њихове добре намере? И не није теорија завере већ очигледно сува пракса.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља