уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12

Све је из мојих прстију измишљено

Ретроспектива Георга Базелица у Галерији Академије у Венецији, као пратећа манифестација 58. Бијенала, приказује до почетка октобра дела настала током шест деценија стваралаштва
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 06.08.2019. у 21:00
„Акт Елке”, триптих из 1974. Базелиц (Фото: Б. Лијескић)

Специјално за „Политику”
Венеција – Зашто качим слике наопачке? Зато што их и сликам наопачке. Морате стално шокирати своју, али и перцепцију посматрача. Мозак је најинертнија материја која постоји, креће се линијом мањег отпора, обожава да понавља клишее који му одавно више ништа не значе. Наше главе су округле управо зато да би мисао могла стално да мења свој смер, говорио је у интервјуима Георг Базелиц (81), немачки сликар који је доживео да буде први живи уметник чија су дела управо изложена у Галерији Академије, на Великом каналу у Венецији. Његова ретроспектива траје до 6. октобра и пратећа је манифестација 58. Венецијанског бијенала – међународне изложбе уметности. Oбухвата значајне цртеже, вајарска, сликарска и графичка дела настала у претходних шест деценија каријере овог немачког ствараоца.

Атмосфера би се могла описати овако: када се кроз главни улаз старог здања Галерије Академије уђе у њено унутрашње двориште, изнад ког светли јасно медитеранско небо, прво што се угледа у отвореном простору јесте Базелицова црна скулптура у патинираној бронзи, висока три метра, коју чине три женске фигуре, а позната је под називом „BDM – Bund deutscher Mädel Gruppe” из 2012. (алузија на женску верзију Хитлерове омладине). И ово дело је заправо увод у његову ретроспективу која се наставља у унутрашњости здања. Затим, ту су и остала вајарска дела, урађена у дрвету и обојена јарким бојама. Занимљиво је да их је Базелиц правио више него слободно, користећи секиру и тестеру, силовито и агресивно интервенишући у дрвету, и то без потребе за прецизном израдом, финесама или савршенством.

Преседан је што је Галерија Академије, која је у својим одајама чувала до сада искључиво најважнију колекцију венецијанских слика насталих од 14. до 18. века, међу којима се налазе ремек-дела Белинија, Белота, Тицијана, Тиепола, Тинторета, Веронезеа, Леонарда, омогућила да уз њих сада гледате и Базелица. Тај сусрет класике са савременим ствара специфичну импресију, нарочито када се после Базелицових радова уђе у наредну одају у којој су изложене скулптуре Антонија Канове, вајара који је стварао крајем 18. и почетком 19. века у неокласичном стилу. Од маја до средине јула у оближњим салама је егзистирала и изложба с Леонардовим оригиналним цртежима и најпознатијим „Витрувијевим човеком”.

На отварању уприличеном још почетком маја немачки уметник је био присутан када је напоменуо да је задовољан што баш овде има ретроспективу јер је веома везан за Италију, у којој се у младости усавршавао, потом излагао на Венецијанском бијеналу осамдесетих и сада део године живи и ради у романтичном приморском италијанском граду Империја.

„Обавезујуће је то што излажем у Галерији Академије и то у време Бијенала, а желео сам да покажем радове који су за мене важни, а нису можда били довољно цењени у јавности”, рекао је уметник отварајући поставку.

Скулптура „BDM Gruppe” из 2012. Георга Базелица (Фото: Сајт кустоса Баранана)

Кусост Косме де Баранано је заједно с Базелицом бирао најрепрезентативнија остварења, многа су из приватних колекција, а ту су и слике, заштитни знак уметника, на којима су ликови приказани наопачке. Посебно су интригантни радови који говоре о његовој повезаности с Италијом, нарочито цртежи инспирисани делима Понторма. Ту су и грандиозни портрети и актови, а у једној од сала доминира триптих који представља актове Базелица и његове супруге Елке, појединачно и заједно из 1974. и наравно сви су окренути наглавачке.

Зашто је Георг Базелиц сликао у широком замаху, наглашено, с бојом нанетом у сировом стању „из тубе”, са силином, агресивно, што се види и у скулптури? Поента је била у покушају, истичу критичари, да људи ствари сагледају на нов начин, да не робују навикнутој перцепцији, да виде апстрактније.

Базелиц је рођен 1938. у Немачкој и осетио је последице националсоцијализма растући у порушеним градовима и уз кривицу због нацизма, отуда потреба да се иде новим и другачијим путем. Током шездесетих година прошлог века био је једини опонент америчког поп-арта. Као избеглица из Источне Немачке, он се заједно с Еугеном Шенбеком залагао за враћање немачке уметности на њене изворне корене тј. експресионизам двадесетих. Крајем седамдесетих прошлог века Георг Базелиц, А. Р. Пенк, Маркус Липерц, Анселм Кифер и Јерг Имендорф стварају слично и прва колективна изложба им је била у Берлину 1978. Две године касније у „Новој галерији” у Ахену излажу Базелиц, Пенк, Кифер и Липерц на поставци насловљеној „Нови дивљи” и под тим називом они постају касније познати, бавећи се темама из немачке историје. У овом периоду Базелиц почиње да излаже своје слике окачене наопачке, а у једном интервјуу то је појаснио: „На овај начин нарација много мање смета самој слици. Стварност се не налази у слици, већ је стварност сама слика. Крајем осамдесетих покренуо се талас звани нео-екс, који је једино у Немачкој успео да споји традицију и ново.”

Данас уметник о свом делу у јавности каже: „Све што је извучено из мојих прстију је измишљено. Није било модела. Можда је постојао сан, али никада модел. Моји портрети насликани наопачке су били демонстрација апсурда и направио сам их с великом агресивношћу и дубоким цинизмом с обзиром на оно што су моје колеге тада радиле и имале успеха. Питао сам се шта они у ствари користе као полазиште и постижу успех. Схватио сам, користили су баналност.”


Коментари0
f4268
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља