недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Шекспир је засебан континент

Ниш ми је јако важан град, посебно Нишка Бања и Сићевачка клисура. Ту сам као дечак проводио своје летње распусте. Знам сваки део ових простора, то су моје најупечатљивије слике из детињства. Пецао сам рибу на Нишави, обилазио ове пределе, каже писац Драган Великић
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 06.08.2019. у 22:00
Драган Великић (Фото А. Васиљевић)

Мој деда је био железничар, пензионисан је у станици Сићево, ето откуда ја овог лета на овим просторима и на Нишвил џез театарском фестивалу, надахнуто нам је протеклог викенда у раним јутарњим сатима у центру Ниша зборио писац Драган Великић, аутор награђиваних романа „Дантеов трг”, „Случај Бремен”, „Досије Домашевски”, „Руски прозор”, „Иследник”, с којим смо се протеклих дана дружили на овогодишњем Нишвил џез театарском фестивалу који овога пута прати поднаслов „Тврђава побуне и провокација”. Великић је у друштву са својом супругом, позоришном критичарком Александром Гловацки, обилазио све фестивалске пунктове, а рекло би се да му ни киша и временске непогоде нису поквариле расположење.

– Ниш ми је јако важан град, посебно Нишка Бања и Сићевачка клисура. И радостан сам што ми се указала прилика да неколико дана боравим у Нишу, да се присетим свог детињства. Нећу пропустити прилику ни да обиђем Сићево јер је ово јако важан део мога детињства. Ту сам као дечак проводио своје летње распусте. Знам сваки део ових простора, то су моје најупечатљивије слике из детињства. Пецао сам рибу на Нишави, обилазио ове пределе. Када сам пре десет година боравио овде на радионици, говорили су за мене: ево га Пуљанин, тако ме књиже, будући да сам одрастао у Пули – прича Драган Великић за „Политику”.

– Када сам овдашњим мештанима рекао да овде сваку стазу знам, да сам за овај простор емотивно и те како везан, нису могли да верују. Последњих двадесетак година путеви су ме ретко водили у ове крајеве, а ово је прилика да се поново нађем у Нишу, као свој на своме – напомиње он.

Великића смо претходне вечери на самом отварању Нишвил џез театарског фестивала затекли у Нишком позоришту на премијери Шекспирове пасторалне комедије „Како вам драго” у режији Никите Миливојевића.

– Мени се допала представа „Како вам драго”, и глумци и редитељско читање, и сцена и костими... Уживао сам, мислим да је добро радити такве представе за отварања. Наравно, многи су зажалили што нам је киша покварила додатни ужитак да представу гледамо на отвореном простору, али нико није могао толико дана унапред да предвиди временске околности – каже Великић.

– Занимљиво је с више аспеката гледати Шекспирове комаде на сцени. Погледајте светску књижевност, рецимо имате немачко литерарно стваралаштво Гете, Шилер, Хајне, па затим француско с бројним ауторима. Када кажете енглеска књижевност, постоји Шекспир као засебан континент. Оно што је мени фасцинантно код Шекспира јесте то да код овог аутора не постоје животне ситуације које нису биле теме његових драма. Шекспир је ту заиста непревазиђен, а не зна се поуздано да ли су само две-три драме његов плод, будући да се шекспиролози двоуме око ауторства његових дела. Када сам давно, давно био у Лондону, купио сам новине „Стандард” да се информишем о актуелностима и у њима прочитао, рецимо, приказ премијере једног Шекспировог комада. Шта је енглеска критика! Позоришни критичар „Стандарда” на најбољи начин проговорио је о новој лондонском представи речима: „Ово је најбоља прилика да решимо дилему ко је писао ово дело, да ли Бен Џонсон или Шекспир, само да отворимо гробове да видимо ко се у њему преврће”, навео је аутор ове негативне критике – прича расположени Великић, који се на ову причу надовезао и анегдотом писца Станка Андрића, чији отац није имао никакве везе с књижевношћу, али је знао мудро да примети: „Кажу да није сигурно да је Хомер постојао, али оно што се сигурно зна јесте да је био слеп.”


Коментари2
d51aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostroilo
Sta je sigurno a sta nije? Da je engleski jezik formiran u 12.v. a nemacki u 14.v. Da su Srbi tada vec vise od 5000 godina imali pismo, a jezik…Da li je Homer postojao ili nije? Da u Troji nisu ziveli Grci niti su ovi tada imali ikakve kraljeve I drzave. Da je Ilijada prevedena (!) na grcki 600 godina posle bitke a u medjuvremenu se prenosila usmeno. Na kom jeziku? Na jeziku starosedelaca koji su ziveli u danasnjoj Grckoj I od kojeg su Grci preuzeli dosta od jezika ukljucujuci rec za - more.
Mirjana
A njegova najnovija knjiga "Adresa" je odlicna. Posvetio ju je svojoj supruzi koje se spominje po prvi put. Cestitam

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља