Поруке које је званична Хрватска упутила на обележавању 24 године од Олује и вербална претеривања хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић су фолклор на који смо годинама већ навикли, а Хрватска слави један противречан догађај који ниједна друга земља у Европи не слави, оценио је данас историчар Предраг Марковић.

Како каже, шта год било ко мислио о наводно величанственој хрватској победи, Хрватска слави један догађај, који би, да није трагичан за Србе, био комичан.

„Они су победили слабу наоружану, од свих остављену малобројну војску крајишких Срба и као највећу победу славе победу над Гораном Хаџићем и Милетом Мартићем.

Заиста је лош знак за једну државу да су им митски противници Хаџић и Мартић”, казао је Марковић за Танјуг.

Према његовим речима, иако Хрватска тврди да су победили моћну ЈНА, та војска се повукла давно пре Олује, а сва борбена техника је пред Олују повучена из Крајине.

„Потпуно разоружан и беспомоћан народ прегажен је и то не само хрватском војском, већ је и Америка учествовала у томе. Уз помоћ Америке, они су победили остатак тог народа у Крајини”, каже Марковић.

Чудно је, додаје, да је тај догађај изабран као датум великог тријумфа и каже да би он у случају да је Хрват, пре славио битку на Сутјесци у којој су Хрвати дали највећи број погинулих.

Додаје, да је међутим битка на Сутјесци исувише југословенска и српска, те да садашња политичка гарнитура у Хрватској не може да се веже за такву борбу.

„Уместо тога, њима је борба низ масакара и паљевина тог страшног августа 95. године”, истиче историчар и додаје да ниједна друга земља у Европи не слави такав празник.

Како каже, у Северној Ирској славе победу протестаната над католицима, али неформално и то групе грађана, док се у Италији обележава 10. фебруар, када су Хрвати и Аустријанци бацали Италијане у јаме, али дискретно.

„Ниједан од ова два примера није државни празник”, каже Марковић и додаје:

„Ниједна држава у Европи нема тако противречан догађај за славље, који је толики трн у оку суседима”.

Осврћући се на поруке које су се чуле из Хрватске током прославе „Олује”, наводи да је одређену забринутост изазвао претећи тон министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића који је рекао да је Хрватска спремна за нову Олују уколико буде потребе, али он сматра да ни та изјава нема тежину и озбиљно значење.

„Остало што смо чули мање више је фолклор на који смо навикли, као и на Колиндина вербална претеривања да је хтела да узме пушку и да се бори”, каже Марковић.

Неки то сматрају испадима, а Марковић каже да се могу узети и као специфичне поруке за одређено гласачко тело којем се она обраћа.

Упитан на који начин Срби као национална мањина могу да се изборе за своја права у Хрватској, Марковић каже да нажалост, нису добили представника у Европском парламенту, али да би ЕУ могла да уради нешто по том питању, као и да би Срби могли да се изборе за своја права када би се политика према српској мањини вратила макар на ниво Иве Јосиповића.

„Неколико година после рата однос према српској мањини је био бољи него 25 година после рата, што је парадоксално”, истиче Марковић.