Пре једног века у Њујорку су се дружили председник Америке Вудро Вилсон и Михајло Пупин, један од оснивача НАСА, да би судбина наместила коцкице да се сто година касније, баш у Београду, Пупинова унука Јустина сретне с Давидом Вујићем, координатором програма НАСА и добитником Председничке награде слободе за учешће у мисијама „Аполо”, и његовом супругом Џинџер Вујић, која је потомак Едит Боулинг, супруге Вудроу Вилсона! Њихов „космички судар” уприличен је на фотографији за памћење у Српској академији наука и уметности, а омогућила га је амбасадор др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова РС.

‒ Чаробно је било стајати с овим људима у додиру с универзумом преко пројеката НАСА, чији је један од оснивача био мој деда Миша. Заправо, утисак је био свемирски и несвакидашњи. Као да смо ушли у времеплов и оживели Пупина, Вилсона и величанствених „СЕРБО-7” у оквиру програма „Аполо 11” и отворили неке нове хоризонте поводом обележавања 50 година лансирања „Апола 11”,100 година Версајског мира и 100 година откад се вијорила српска застава на Белој кући. Чудни су путеви Господњи да у години када се обележава осам векова српске духовности баш, ето, у Београду, у години Версајског мира, сви ми потомци тих великана укрстимо путеве ‒ каже Јустина Пупин за „Политику”.

Она је у Београду основала Удружење потомака Михајла Идворског Пупина, с циљем да се умрежи са што већим бројем институција и појединаца, с идејом да оживи дело Пупина, највећег српског лобисте свих времена у САД.

Министар спољних послова Ивица Дачић покренуо је 2018. иницијативу да се подигне заједнички споменик Пупину и Вилсону у Београду. Идеју је подржало Удружења знаменитих српских дипломатских породица упућивањем званичног дописа Скупштини града Београда да се споменик постави у парку „Београда на води”, на месту где се симболички улива Булевар Михајла Пупина у булевар Вудроа Вилсона, асоцирајући на повезивање две обале, два континента, и Истока и Запада. Београд је, иначе, још давне 1919. доделио трг Вудроа Вилсона на месту укрштања Немањине и Карађорђеве, испред железничке станице.

‒ На дан кад се вијорила српска застава на Белој кући, Дачић је уручио америчком амбасадору Скоту у његовој резиденцији скицу споменика академског вајара Катарине Трипковић Панчић, коју „Политика” данас прва објављује. Наравно, постоје и размишљања да би требало направити два одвојена споменика у два булевара. Они су појединачно довољно велики да имају засебне споменике, али њихов заједнички допринос Версајском миру и српска застава која се вијорила на Белој кући у част савезништва Срба и Американаца је порука која је и данас, 100 година касније, битна и актуелна, тим пре што се наша земља налази пред тешким изазовима, када је важно да се подсетимо да су Срби и Американци били савезници и пријатељи ‒ каже Јустина Пупин и додаје:

‒ Подсетићу да је Париз направио Музеј Мо, највећи музеј Великог рата у свету, Канзас Сити у САД има највећу панорамску слику Великог рата, 402 метара дугу, и тако редом. Пантеон мира Вилсона и Пупина би у светским размерама био јединствен заједнички споменик два великана која су дала немерљив допринос Версајском миру, остварењу националних тежњи „малих народа” тј. свим Јужним и Западним Словенима, а посебно Србима су пружали заједничку подршку. Наша застава се прва у историја вијорила на Белој кући 28. јула 1918. на дан када је извршен напад на Београд 1914. и када су Срби пружили задивљујући отпор 10 пута већем непријатељу ‒ напомиње Јустина Пупин.

Према њеним речима, у „Београду на води” постоји простор за парк од четири хектара због чега је то идеално да споменик буде баш ту и постане музеј под отвореним небом где би у оквиру реплика председничког Овалног кабинета биле приказане реплике докумената „о борби Вилсона и Пупина за националне тежње Јужних и Западних Словена, када су Словенцима сачували Блед, Србији Банат и Војводину, где су Чеси и Пољаци такође били добитници и када је створена и Југославија, у коју су ушли Срби, Хрвати и Словенци”. „Ту би туристи могли да приђу и направе понеки селфи и сазнају детаље о двојици знаменитих људи”, каже Пупинова унука.

Да није било пријатељства с Вилсоном, подсећа, сигурно да амерички председник не би био толико добро обавештен и заинтересован да подржи једну земљу толико далеко од САД и њених непосредних интереса.

‒ Пољска, Албанија, Чешка и друге земље имају споменик Вилсону, али оне нису имале Пупина нити се њихова застава вијорила пре 100 година на Белој кући, па је тај јединствени чин достојан подизања заједничког споменика. Албанци су на Косову подигли споменик Билу Клинтону након 1999. године, а Србија има дужност и част да подигне споменик у Београду ‒ светионик и подсетник ко су били Срби Американцима и Американци Србима ‒ каже Јустина Пупин.

Она наглашава да није у реду да Пупини преспавају важне јубилеје.

‒ Јасно ми је да треба да дам свој допринос јер репризе неће бити. Или јеси, или ниси Пупин! Желим да се не постидим презимена које носим и наставим традицију Пупинове промисли када је 1914. формирао прво српско удружење у дијаспори, Српску народну одбрану, која и данас постоји у САД. Могао је да окрене главу од Србије јер у њој тада није ни живео, и сасвим удобно да настави живот проминентног научника светског гласа, као што се ни данашњи знаменити људи често не осврћу много на потребе свог народа, већ улажу у мултипликовање свог личног богатства. Пупин то, једноставно, није учинио ‒ наводи Јустина Пупин.

Њен предак је, подсећа, подробно информисао Вилсона о значају косовског завета, а „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост” објављивали су бројне чланке цитирајући Вилсона да је „Косово српски Јерусалим”. По Вилсоновој личној инструкцији, славио се Дан Косова, поводом чега је за „Њујорк тајмс” амерички председник изјавио: „ Борба српског народа за слободу, за своја права и за признање националног идентитета морају код сваког човека да изазову дивљење и саосећање.” То би писало и на једном од паноа поред њиховог заједничког споменика усред Београда.

Свилене бомбоне из Јамерике

Јустининој мајци Пупин је био деда-стриц. Пупинова супруга Сара Пупин, рођена Џексон, прерано је умрла, а његова кћер Варвара није иза себе оставила потомке, каже Јустина. ‒ Сва деца у фамилији једва су чекала да он из „Јамерике” донесе „свилене бомбоне” које су биле прави раритет у то време. Био је изузетни спортиста, рвач, који је на Колумбији победио у рвању и тако стекао велику славу на универзитету, за коју није било довољно бити најбољи из математике и грчког. Ја сам наследила његов спортски дух и завршила студије физичке културе у Београду, а у Дубаију, где седам година живим, ушла сам на листу 10 најбољих личних тренера у 2018. години.