Дуготрајан, исцрпљујући рад може довести до озбиљних срчаних обољења, попут атријалне фибрилације или неправилних срчаних откуцаја који могу створити тешке здравствене компликације, показала је студија недавно објављена у европском журналу посвећеном срцу. И ранија истраживања указивала су на везу између дуготрајног рада и кардиоваскуларних обољења, али ова студија по обиму превазилази све раније, пише „Њујорк тајмс”.
Током десет година праћене су 85.494 особе из Велике Британије, Данске, Шведске и Финске код којих на почетку није била регистрована атријална фибрилација – поремећај срчаног ритма који настаје у преткоморама срца. Истраживање је пратило и многе утицаје попут пола, социоекономског статуса, гојазности, пушења, конзумирања алкохола, обољења органа за дисање, дијабетеса, хипертензије, депресије и других, и после читаве деценије утврђено је да људи који раде више од 55 сати током недеље имају далеко већи ризик да оболе од атријалне фибрилације у односу на оне којима радна недеља траје 35–40 часова.
Студија је, ипак, имала и одређена ограничења – истраживачи су дужину радног времена процењивали само једном током читавог периода испитивања. Такође, у студију није укључен тип посла којим су се бавили испитаници, нити је детаљно испитиван утицај сменског рада. Ипак, главни аутор студије Мика Квимаки, епидемиолог на Универзитетском колеџу у Лондону, каже да дужина радног времена утиче на ризик од појаве овог поремећаја срчаног ритма исто колико и хипертензија, дијабетес, гојазност или попуштање рада срца.
