недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:12

„Епархије у САД” замениле „СПЦ у Северној и Јужној Америци”

Одлуком црквене скупштине, којом су председавала тројица епископа, од петорице колико их има на овом континенту, промењен је назив Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци у Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама
Аутор: Јелена Чалијасреда, 07.08.2019. у 22:55
Литургија током другог дана заседања Сабора (Фото Источноамеричка епархија)

Да ли промена назива Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци у Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама трасира пут ка новом расколу на овом континенту или је условљена правничким разлозима и потребом прилагођавања локалном законодавству?

Одлука о промени назива цркве донета је на заседању Црквеног сабора српских православних епархија у САД средином јула ове године, када су усвојене измене Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци. Сабором су председавали епископи новограчанички Лонгин, источноамерички Иринеј и западноамерички Максим. После бројних упита и недоумица, од којих су се многе сводиле на то како су тројица епископа променила назив СПЦ у Америци, као и због чега у доношењу тако крупне одлуке нису учествовали и остали „амерички епископи” – канадски Митрофан и буеносајрески Кирило – на сајту Епархије источноамеричке објављено је образложење те одлуке. И њега су потписали епископи Иринеј, Лонгин и Максим. За почетак се наводи да је промена назива у складу са прошлогодишњом одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ. Назив је промењен како би тачно одражавао „географско простирање и како би недвосмислено указао да је у питању неодвојиви део СПЦ са седиштем у Београду – јер ми смо епархије СПЦ, а не одвојена црква”. Други разлози који се наводе су правне природе: са називом који указује на везу са Северном и Јужном Америком отвара се могућност да епархије у САД буду законски одговорне за активности епархија у Канади и Јужној Америци, и обрнуто. Иначе, по Уставу српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, чије су измене изазвале велику пажњу јавности, Црквени сабор доноси измене Устава, а преко Епископског савета оне се шаљу на одобрење Светом архијерејском сабору. У делу где се набрајају измене Устава, наведено је и да је он „арондиран и ограничен на територију САД одлуком Светог архијерејског сабора 7. маја 2018. године (на предлог Епископског савета и његовом одлуком)”.

Како „Политика” незванично сазнаје, одлука о промени назива цркве у Америци није стигла у канцеларију Светог архијерејског синода. У тексту објављеном на сајту Епархије источноамеричке нигде се не прецизира да су измене Устава, заједно са променом назива, послате или да ће бити послате Светом архијерејском сабору на одобрење. Остаје помало нејасно и да ли је „гашењем” Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци престао да постоји и њен Епископски савет. По наводима из објашњења – није, али у Уставу који је испод њега објављен постоји само Епископски савет епархија у САД.

Разјашњења у вези са овим одлукама затражио је и један епископ – владика буеносајрески Кирило, један од чланова Епископског савета СПЦ за Северну и Јужну Америку. Његово писмо упућено сабраћи архијерејима Лонгину, Иринеју, Митрофану и Максиму, које је објављено у јавности, изазвало је велику пажњу и у високим црквеним круговима. У писму он тражи објашњење вести коју је чуо – да је одржано сабрање Епископског савета само за Америку, а који „колико је нама познато није формиран као такав од стране Сабора СПЦ”. Владика Кирило напомиње да, иако је о томе било речи на седницама Епископског савета за Северну и Јужну Америку, ипак није могао да претпостави да ће све отићи тако далеко. У писму даје понешто и од атмосфере са заседања овог тела: да је на појединим седницама био избачен из расправа, не само због лошијег познавања енглеског језика, већ и као „мање битан”, али и да су повремено главну реч водили адвокати, који су и предлагали оваква прилагођавања америчком законодавству.

Посебна осетљивост везана за питања Српске православне цркве у Америци лежи и у њеној историји, која је обележена расколом, али има и оних који су склони да у свему овоме виде претензије Цариграда да под своју јурисдикцију стави православну дијаспору, односно епархије других православних помесних цркава, тиме што би, за почетак, била оснивана посебна црквена тела са лабавом зависношћу од цркве у матици. Међутим, у објашњењу које су потписала тројица епископа из САД истиче се: „Ми смо епархије наше Мајке Цркве, Српске православне цркве – Патријаршије, и верни смо и под канонском и хијерархијском јурисдикцијом Светог архијерејског сабора, чији је председавајући православни архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”.

Државно законодавство није услов за постојање Епископског савета

Неспорна је обавеза прилагођавања свих епархија правном поретку држава у којима врше своју мисију, оне тамо морају да стекну правни субјективитет у складу са законима тих држава, каже за „Политику” протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

– Међутим, за постојање епископског савета, а има их неколико у нашој цркви, сасвим је довољна одлука Светог архијерејског сабора о формирању овог црквеног тела. Такви епископски савети формирани су у Северној и Јужној Америци, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори. Њихов циљ је да епископи који се налазе на одређеном простору заједнички разматрају, решавају и предлажу решења Синоду и Сабору за бројна питања са којима се суочавају у свом пастирском раду. Законодавство ниједне државе није услов за постојање епископског савета као црквеног тела, поготову што је реч о јерархијском телу које нема никакву имовину, не располаже никаквим посебним средствима. То нису никаква парацрквена тела, већ јерархијска црквена тела која су непосредно одговорна Сабору СПЦ, којем иначе и подносе извештаје о свом раду. Саображавање црквеног и законодавства у Америци, по мом мишљењу, нема везе једно с другим – истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.


Коментари9
8177d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ovu trojicu treba smeniti pod hitno, kao i Teodosija i Grigorija. Svi oni rade po direktivama Atanasija koji je doneo i nastavlja da donosi duboku podelu u SPC.
miran
mi cusmo od jednog americkog zvanicnika da je SPC najveci neprijatelj NATO-a i to treba srusiti. krenulo je, prvo ovako a posle ce brze...
Mića Smederevac
Počelo je.Da vidimo dokle će važiti potpisi na objašnjenje trojice episkopa iz SAD.
др Милан Лекић
У години када би Српска црква Светога Саве требало да свакодневно и по устаљеном редоследу у свакој епархији свечано обележи тачно осам векова свог постојања – српски народ сведочи одлучном настојању црквено-политичке спреге појединаца да се трајно разруше темељи бастиона свесрпског духовног јединства. Нови, тајни и јавни, нацрти и пуни устави СПЦ и посебни устави „православних епархија у САД“ (сутра у Црној Гори, БиХ, Хрватској, Косову) заобилазно трасирају пут ка свршеном чину - нестајању СПЦ.
др Милан Лекић
Српски народ чека одговор Српске цркве. Срљање у наивно извршење налога Другог ватиканског концила и акта "о аутономији и њеном стицању" Критског сабора, води српство у мрак. Ово је година у којој треба поништити и Равенски документ, анулирати све екуменске захтеве у смислу "поступног уклањања видљивих разлика у литургији и архитектури" и оног најгорег, самоубилачког - намере мењања устава и структуре СПЦ. Када, ако не на 800 годишњицу оснивања Српске цркве Светога Саве. То је обавеза СПЦ.
Препоручујем 15
Bole
Jasno je da su u stvari u pitanju pare i ko ce njima razpolagati. Isto kao i u CG, na Kosovu, Makedoniji itd. Razni klanovi u okviru SPC bore se za sto veci deo kolaca. Sve te price o odbrani nekakvih kanona, srpstva, itd, su samo kamuflaza za tu sustinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља