среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ИСХРАНА

Зелени штит од болести

Краставац није само обична намирница: он се може нанети на кожу у случају натечених очију, опекотина или иритације коже, док се екстракт краставца употребљава у производњи препарата за подмлађивање
четвртак, 08.08.2019. у 20:00
(Фотографије Пиксабеј)

Краставац (Cucumis sativus) биљна је врста из породице Cucurbitaceae. Постоји мноштво сорти које се узгајају широм света. Није тачно познато одакле краставац потиче, али по неким изворима његова постојбина је северна Индија, док по другим тврдњама краставац потиче из тропске Африке.

Енергетска вредност свежег ољуштеног краставца износи 12 кцал на 100 грама. Највише садржи воде, а затим 2,16 одсто угљених хидрата, 0,59 одсто беланчевина и 0,7 одсто масти. Од минерала има калијум (136 мг), фосфор (21 мг), калцијум (12 мг), гвожђе (0,22 мг), цинк (0,17), манган (0,07 мг), бакар (0,07 мг) и селен (0,1 мг), као и витамин Це (3,2 мг), витамине Бе комплекса – тиамин (0,03 мг), рибофлавин (0,03), ниацин (0,04 мг), пантотенску киселину (0,24 мг), пиридоксин (0,05 мг), колин (5,7 мг) и витамин Ка (7,2 мг). У 100 гр свеж краставац садржи 0,7 мг биљних влакана.

Велики проценат воде чини краставац одличним диуретиком, тако да уклања накупљене токсине, подстиче рад бубрега и жучи. Због дијеталних влакана подстиче рад дебелог црева и штити организам од канцерогених материја. Калијум који краставац садржи подстиче флексибилност мишића и помаже у нормализацији крвног притиска.

Краставац није само обична намирница. Он се може нанети на кожу у случају натечених очију, опекотина или иритације коже. Екстракт краставца се употребљава у производњи препарата за подмлађивање коже. Благи умирујући утицај овог поврћа приписује се садржају кофеинске киселине и витамину Це који спречавају задржавање воде и дају специфичан осећај хлађења. Код особа са осетљивим рукама, кора краставца се може искористити да благо умири кожу иритирану снажним детерџентима и топлом водом током ручног прања. Сок од краставаца благотворан је код крварења десни и болести зуба, а ова намирница помаже и код реуме.

Најбоље се комбинују са млечним производима, па се због тога у кухињама широм југоисточне Европе припрема салата од краставаца уз незаобилазан јогурт или кисело млеко. Општа препорука за оне који тешко варе ово поврће јесте да га исеку на мање комаде, посоле и оставе неколико сати у фрижидеру пре јела.

С обзиром на то да су краставци веома осетљиви на топлоту, приликом куповине треба одабрати нешто тврђе, равномерно зелене плодове облих крајева. Ако приметите мање избочине или другу нијансу зелене боје, боље их избегавајте, иако то не мора да значи и лошији квалитет. Жута боја краставца дефинитивно је лош знак, јер је такав плод горак, док оне смежураних крајева и меке у средњи треба избегавати. Мањи краставци мање су горки, а тањи имају мање семенки.

Приликом куповине обратите пажњу да ли се ради о домаћим или краставцима из увоза. Увозни су упаковани у најлон и пресвучени слојем воска који им продужава рок трајања. Зато, ако користите целе, неогуљене краставце, одлучите се за домаће, јер они нису третирани. После куповине чувајте их у фрижидеру до недељу дана. Најбоље је ипак да их употребите док су најсвежији, дан-два од куповине.

Ако волите јело или салату са кором, обавезно оперите краставац под млазом. Кора може бити горка, па се може пренети и на укус готовог јела или салате.

Краставци су често један од основних састојака многих источњачких јела. Користи се и за декорацију јела и салата, када се реже у облику спирала, звездица или других облика, помоћу специјалних ножева.

Када га сечете за салате, можете га изрезати уздужно у штапиће или попречно на коцкице или колутове. Главна сезона краставца у нашим крајевима је у лето, када се највише и користи и то у сировом стању за салате. Комбинујте краставце са парадајзом, паприком и сиром уз маслиново уље или пронађите неку своју комбинацију.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com


Коментари0
91a30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља