Поштована колегинице,
Већ десет дана траје хајка против мене, коју водите желећи да своје одлуке сакријете и баците песак у очи људима који Вам верују?! Исто као и Ви, и ја овај посао радим дуже од тридесет година, искрено, часно и поштено. Лечим децу сваког дана, и сваког дана у њима видим једно од своје деце. Ја сам поносни отац троје деце, који је захваљујући властима прошлог режима и партији којој сте припадали, прошао голготу лажних и намештених афера које су завршене правоснажном, ослобађајућом пресудом.
Поступком су потврђене огромне уштеде у набавци лекова, на десетине милиона евра – дакле неколико гама и неколико икс ножева. Када сам одбио тајкунске притиске био сам ухапшен и медијски масакриран. Почело је 2010. године, наставља се 2019. године.
Педијатријско одељење је једино уређено одељење на Институту које Вас је сачекало без листа чекања, саграђено мојим личним ангажовањем и залагањем, уз бројне донаторе. Сваки милиметар простора сам ноћима планирао, тако да ме моја породица није виђала јер сам са донаторима и мајсторима проводио ноћи и дане да би одељење изгледало како изгледа данас. Током година сам, наравно, и стручно уздигао одељење на ниво развијеног света. Међутим, Ви сте дошли, и без имало обзира да је сваки дан мог радног века уткан тамо, у корист болесне деце, гурнули ме у подрум, поред апарата за зрачење и близу мртвачнице, у амбуланту без прозора, као да сте бирали тамницу за мене. Представљате је као новоформирану, али, кажимо отворено и искрено, непотребну амбуланту за децу. Чујете ли себе... видите ли родитеље те деце који треба у ту амбуланту да спусте своју децу, поред светлог и најлепшег одељења, које је саграђено мојим личним залагањем? Искључили сте ме из конзилијарног рада. Суштински сте ми забранили оно што је за мене најсветије – забранили сте ми да на врхунцу мог професионалног и стручног рада лечим тешко болесну децу.
Говорите о „бизнис комбинацијама”... Реците људима који Вас подржавају – које су то бизнис комбинације које знате да имам? Ја на посао много пута стижем градским превозом, чекам плату да одведем своју децу на ручак, као и сав нормалан свет. Моја породица и ја немамо приватне фирме, скупа кола и тајне рачуне... Не радим нигде приватно, али сам приправан, тако да сам увек доступан својим пацијентима. Осим што се ругате мени, то радите и држави, суштински исмевајући „наводне ослобађајуће судске пресуде”. С којим аргументима, поштована колегинице?
За разлику од Вас, мене не виђају са новинарима и представницима извршне власти, ја се њима не додворавам, јер ми не треба лажна реклама у новинама. Нисам активан на друштвеним мрежама јер, за разлику од Вас, не сматрам да треба да рекламирам свој рад. Посао лекара подразумева несебично давање пацијентима и – то се не рекламира.
Кажете да се „нећете бавити глупостима из плаћених текстова”. Можда је крајње време да објасните родитељима деце која су се лечила и која се управо лече зашто сматрате да је глупост то да сте онемогућили да их лечи један од најбољих дечијих онколога у Србији, признат и у свету. Зашто?! Реците кога сте тренутно поставили на то место. Да ли докторку против које је поднета петиција за несавесно лечење, а држите је у фиоци, заједно са представницима Министарства? Да ли сте обавили разговор са тим родитељима? Да ли сте преслушали тонски запис њиховог вапаја и замерке на рад Вашег новог руководства на педијатрији? Зашто мислите да они имају новца да плаћају текстове да би се чула њихова ИСТИНА и зашто је за Вас њихова истина ГЛУПОСТ?
Ако Вам је стало до те деце, зашто Вам се начелница брчка на мору четири недеље, док су ти мали пацијенти у рукама само једног педијатра?
Где су ти силни пацијенти, бар на вашем профилу, који плачу за тим феноменалним педијатрима, са којима правите ову хајку против мене?!
Поштована колегинице... Ви упорно о набавци апарата, а родитељи упорно о најбољим педијатрима за лечење деце! Чему апарати без најбољих лекара?! Или је то нека бизнис комбинација?
Много питања, зар не. Ипак сте Ви у овом послу колико и ја, и крајње је време да се Министарство здравља укључи, али онај део којем нисте били професор и тиме можда утичете на њихове одлуке.
Стручни радови говоре о свима нама професионално, зар не. Ја сам своје приказивао по целом свету, од Јапана до Сједињених Америчких Држава, и верујте ми, имао сам шта да кажем и часно да представљам Србију.
И да, иако сте ми забранили да се оглашавам у медијима, ако смете Ви, а укажете на мене, онда смем и ја... Или злоупотребљавате опет своју позицију, једну од многих? Или је ово све можда због нашег различитог политичког уверења? Ја сам јавно подржао председника Александра Вучића и налазим се на листи хиљаду Вучићевих људи. Подсетите ме да ли сте то исто урадили и Ви, или је разлог ове хајке можда наше различито политичко уверење?
Поштована колегинице, за крај кажете: „Победићемо”, а ја Вас питам: Кога? Хипократ нас учи да су сви лекари браћа и сестре и да су ту због својих пацијената. Немојмо то никад заборавити.
Др сц. мед Зоран Бекић
