Утицај који би климатске промене могле имати на плодну земљу и залихе хране широм света главна су тема научног извештаја са панела Уједињених нација који је данас представљен у Женеви. Према наведеном извештају велика потрошња меса и млечних производа на Западу имају значајан утицај на глобално загревање. У документу који је припремило 107 научника за панел УН о климатским променама стоји да се ефикаснијом употребом пољопривредног земљишта може смањити емисија штетних гасова, као и да би се могао нахранити већи број људи ако се смањи конзумација меса и месних производа.

„Не кажемо да сви треба да престану да једу месо, на неким местима људи ни немају други избор. Али је очито да га на Западу једемо превише”, каже еколог Пит Смит са Универзитета Аберден, јавља Би-Би-Си, а преноси Индекс.

Извештај такође упозорава да планови неких влада да узгајају дрвеће, а да га затим спаљују за производњу електричне енергије, могу због ограниченог земљишта угрозити производњу хране, осим ако се не спроведе у ограниченој мери.

Функција тла унутар климатског састава се често занемарује, но оно је друго највеће спремиште угљен-диоксида (ЦО2) након океана. Наиме, биљке апсорбују ЦО2 из атмосфере и складиште га у тло, а крчење шума и неефикасна пољопривреда могу оштетити способност наше земље да регулише штетне гасове. Када се уништи тло угрожен је даљи развој биљака, а угљеник се ослобађа у атмосферу као ЦО2.

Очекује се да ће климатске промене убрзати овај процес јер високе температуре подстичу разградњу органских материја у тлу, повећавајући тиме емисију штетних гасова.

Боље управљање земљиштем, укључујући контролисану испашу животиња и садњу дрвећа, може повећати плодност тла.

„Обрадиве површине се уништавају прекомерном експлоатацијом, што погоршава климатске промене. Тло је део проблема, али ако га ефикасније обрађујемо оно може бити и део решења за глобално загревање”, рекао је Смит.

Водећи политичари би требало да размотре резултате овог извештаја на следећој конференцији УН о климатским променама која ће се одржати 23. септембра у Њујорку.

Прошлог октобра је упозорено да је ограничавање глобалног загревања једино могуће спровођењем „брзих, свеобухватних и до сада невиђених промена”. Према споразуму из Париза из 2015. године потписнице су се обавезале да ће одржати раст глобалне температуре на нивоу до 2 степена, док би најприхватљивије било одржати раст до 1,5 степени Целзијуса у односу на нивое из 19. века.