четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Две године без венчања у Црној Трави

Славољуб Благојевић, против чије су владавине недавно протестовали грађани, као присталица различитих странака, побеђивао на свим изборима од 2001. године
Аутор: Данило Коцићсубота, 10.08.2019. у 16:00
Црна Трава: центар варошице (фото Д. Коцић)

Црна Трава – Црна Трава, позната као „колевка неимарства”, једина је средина у нашој земљи у којој ове године није било ниједног венчања. Тај податак саопштава матичарка Јасмина Миленковић уз подсећање: „Венчања у нашем крају није било ни прошле године!”

Има још много података који су више него забрињавајући. На пример, лане су овде умрле 42 особе, а рођено је десет пута мање особа, и то, према правилу, у лесковачког Општој болници, јер ту у округу постоји једино породилиште.

Могло би се закључити да се наставља поразна демографска слика црнотравског краја, који се дичи природним лепотама, непрегледним пашњацима, шумама и чистим ваздухом, али у исто време влада забринутост због напуштених старих кућа по селима у којима живе углавном људи трећег доба.

Према подацима из Стратегије одрживог развоја Црне Траве, која се може прочитати на званичном сајту, према последњем попису (2011. године), овде је живело 1.663 становника у двадесет и пет насеља, то јест пет на квадратном километру, по чему је такође овај крај својеврсни рекордер. У односу на 2002. годину, број становника смањен је за 900, или за 33 одсто, а регистровано је 797 домаћинстава, такође за трећину мање. Половина црнотравских села има мање од стотину житеља. Највећа су Градска (257 становника), Преслап (158), Дарковце (91), Криви Дел (126) и Златанце (88). Још један податак драматично упозорава: млади од 15. до 30. године учествују у укупној популацији са 11 одсто, што је смањење у односу на претходни попис за готово 40 процената. О дешавањима у Црној Трави ретко се могу наћи информације у новинама, на ТВ-у, па и на интернету. Ова средина је једина у округу без медија.

У центру Црне Траве је пре десетак дана протествовало тридесетак житеља незадовољни радом локалне самоуправе. Посебно су оштро критиковали актуелног председника Славољуба Благојевића. Носили су пароле: „Општина није твоја прћија”, „Славољубе, иди и спаси нас”, „Вучићу, спаси нас ове пропасти”. У Црној Трави, не само међу грађанима који не подржавају локалну власт него и међу одборницима, одавно постоји уверење да су проблеми велики, посебно због сиромаштва, лоше инфраструктуре, али и других невоља које директно доводе до даљег суноврата села и целе општине.

Актуелни црнотравски председник Славољуб Благојевић сматра да у демократском друштву свако има права да изражава своје незадовољство. Он, међутим, оцењује да су на последњем протесту углавном били људи који не живе у овом крају. „Имамо велику подршку грађана, око деведесет одсто, и нећемо одустати од борбе за Црну Траву. Што се смене тиче, постоје избори. Разуме се, може се радити много боље, а свима су врата локалне самоуправе отворена”, каже Благојевић.

Актуелни председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић биран је за председника од 2001. године и ускоро ће напунити две деценије на тој дужности. Занимљиво да је убедљиво побеђивао као присталица различитих странака (Нове демократије, Демократске странке Србије и Српске напредне странке). Одавно је објављено да је, према личном признању, најсиромашнији председник једне општине у Србији. Године 2010. био је први политичар који је пријавио своју имовину: возило „опел астра” из 1996. године и стан од 64 квадрата, који отплаћује до 2030. године.

Легенда о имену Црна Трава

Некада се Црна Трава звала Вилин Луг. Не чуди, с обзиром на природне лепоте и мир који је красе. Име Црна Трава везује се за долазак Турака и „Кара Кас”, што у преводу значи црна трава, а према легенди која потиче из 1389. године српска војска састављена од српских стрелаца и коњаника на путу ка бојном пољу на Косову одлучила је да се овде одмори. Опијени мирисима траве и цвећа, нису се на време пробудили за битку. Због тога су проклели траву на којој су лежали назвавши је црном. Црнотравци су одавно познати печалбари, градитељи-зидари, краће неимари грађевинари, а некада су се звали дунђери. Црна Трава је пре свега позната по њима. Градили су црнотравски мајстори најлепше зграде у Београду попут Министарства страних послова, Поште, Архива… Све највеће димњаке у Југославији подигли су Црнотравци. Највећи број Црнотраваца сада живи у Београду, Нишу, Лесковцу, Власотинцу и другим местима широм Србије.


Коментари8
472f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Михаиловић
И ово је слика "никад бољег стања у Србији", који цинизам и бесрам. Неимари из Црне Траве су до пре неколико деценија били појам за неимарство и најпознатији у СФРЈ и на Балкану, а сада их неће бити ни за заклетву. Лоша и неодговорна политика већ 20г уништава Србију, а систем нико на свету не може да дефинише, чак ни светска научна елита. Основне референце су му нарцизам, полтронизам, сујета, неодговорност, похлепа, безидејност, осим како све распродати, подложност слуганству и капитулантству.
aaaa
Ja nisam Crnotravac, ne odlučujem o izboru predsednika, niti sam svaki dan tamo pa da merim postupke gospodina. Ipak, napomenuću iz ličnog iskustva i pokušaja komunikacije po pitanju besplatnog projekta od koga je trebala opština "profitirati" a odbijena je saradnja, da je reč o poprilično nelokventnoj ličnosti vrlo uskogrudnog pogleda na svet. Cele te komunikacije i iskustva sa njim se danas prisećamo sa slatkim smehom. Medjutim, postavlja se pitanje ima li gore uopšte alternative njemu?
Fitilj
Crna Trava je kao tema vec dosadila. Rec je o kraju koji ni po kom kriterijumu ne bi trebalo da bude opstina, vec deo neke vece opstine, i tek onda bi moglo realno da se govori o brakovima, razvodima, natalitetima u toj sredini. Ovako kako se sada radi, to je kao kada bi neko u Deliblatskoj pescari u Banatu ocrtao opstinu i onda brojio njene stavnovnike. Pogledajte poredjenja radi kolike su opstine u Hercegovini i zapadnoj Crnoj Gori. Upravo zbog razudjenosti naselja.
Ivan Blagojevic
Tako je, to je resenje! Treba da stelujemo statistiku a ne da resavamo realne zivotne probleme.
Препоручујем 6
Брано
Жалосно,јако жалосно,такорекуч за заплакати.
Milic M. Ilic
Ako Drzava pomogne u ifrastrukturi zivot ce se polako vratiti u Varos.Ako bi recimo Crna Trava i okolina , 20 setak km. bili pokrivevi pristojnim i jeftinim internetom/ sto nije velika investicija/ to bi ucinilo dosta za ostanak mladi. Taj bi narod prizvodio nesto i placao pdv. Itd....
Jelena
Iskreno sumnjam da ce se Srbi tamo vratiti. Drzava je rasprodala arapima sve sto valja,arapi nisu zutu banku ulozili da se privreda obnovi nego cekaju da i oni koji su ostali budu dovedeni do ivice egzistencije zbog nemanja izvora zarade i onda ce ti isti arapi pokupovati za male pare svu zemlju i izvore i naseliti neke druge ljude- ne Srbe. Zar nam scenarijo nije poznat,zasto ponavljamo greske?
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља