четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Сви звуци српског сећања на сабору у Гучи

Јуче је отворен 59. Драгачевски сабор, празник трубе и весеља који слави нашу традицију
Аутор: Гвозден Оташевићпетак, 09.08.2019. у 16:18
(Фото ЕПА/Коца Сулејмановић)

Гуча – Химном „Са Овчара и Каблара” јуче уочи поднева у средишту Гуче отворен је 59. Драгачевски сабор трубача, на весеље свих који су дошли и на здравље оних који ће тек стићи на највећи народни скуп у Србији. И у славу предака који су волели своју отаџбину и звук овог инструмента.

Ово је празник весеља који слави српску традицију, а као свака светковина – има свог домаћина. Ове године то је министар пољопривреде у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић.

– Сунце пржи, а после поплаве и града увек дође сунце. Ја сам ове године смео да дођем у Гучу. Нека загрме трубе, ово је Србија. Овде су сви добродошли, српски сељак све ће дочекати раширених руку. Покушаћу да на следећем сабору домаћин буде председник Вучић, јер ова манифестација то заслужује – казао је Недимовић и заиграо коло код Споменика трубачу у Гучи.

На саборски јарбол подигнута је застава која обележава ову приредбу, уз трубаче Радича Славковића из оближњих Ртију и сећање да арија „Са Овчара и Каблара” чува све ноте ововремене Србије. Настала је за време Обреновића, певали су је Карађорђевићи и Титовци, остала је химна и за време Милошевића и ево је, данас, као национални музички еп у брдовитој варошици.

Домаћин сабора министар Бранислав Недимовић у колу (Фото Милета Мирчетић)

– Србија данас има око 1.500 манифестација, али сматрам да је ова јединствена по садржају и музичкој и културној поруци коју одавде шаље свету – поручио је јуче на отварању Миливоје Доловић, председник Саборског одбора и општине Лучани.

Тако су се овде, на отварању, сабрали бројни Кинези, којима је овај Сабор првина, и покушавају да се снађу у мноштву јаких нота и јарких боја, али и наши сабораши издалека. Вечити. Један од њих је лекар др Душан Миливојевић (69), који деценијама ради у Штутгарту, али није пропустио ниједан сабор, одмалена:

– Ово је мој завичај, моја постојбина, мој народ. Шта да кажем више? – изјавио је др Миливојевић за „Политику”.

Док смо седели са доктором наишао је и пар саборских ветерана, ако се не љуте због тог звања. Милутин Давинић из Трнаве код Чачка и његова супруга Немица Ирене Берналди, који дуго живе и раде у Берлину, али не пропуштају ниједан сабор.

– Волим Србију – каже нам Ирена по ко зна који пут.

Разуме наш језик, објашњавамо јој да волети Србију није баш једноставно осећање, а она паметно одговори:

– Нема везе, мени се ово свиђа.


Коментари0
7bc2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља