уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:49

Како Пољска и Хрватска заустављају „одлив мозгова”

Варшава и Загреб доносе низ пореских мера не били задржали високо квалификовану радну снагу и некако преокренули тренд „пражњења” источне Европе
Аутор: Биљана Митриновићсубота, 10.08.2019. у 22:00
Да ли и овај воз иде на запад: млади Пољаци на железничкој станици у Кракову (Фото: EPA/Andrzej Grygiel )

Популарно назван „одлив мозгова”, то јест исељавање младих високообразованих људи у потрази за бољом зарадом и условима живота, нарочито погађа државе које су на рубу ЕУ и оне које су се недавно придружиле овој заједници.

У званичном истраживању ЕУ посвећеном овом проблему констатовано је да се у 2017. години готово 17 милиона грађана ЕУ преселило у друге земље чланице ЕУ, од чега је 32 одсто било старости између 15 и 34 године.

Немачка и Велика Британија су означене као две државе са најбољим условима за младе европске држављане, док су земље порекла највећег броја младих у потрази за бољим условим за развој каријере Румунија, Пољска, Италија и Португалија. Хрватска је такође једна од држава за коју се често каже да се „празни”.

Високообразовани млади европски грађани су такође бирали урбане центре у северним државама ЕУ: Шведску, Ирску, Естонију и Данску. У одабиру држава пресудан моменат је расположивост радних места и потреба за одређеним кадровима. Потом се узима у обзир атрактивност дестинације, односно друштвени и економски услови, а онда и културолошки. То значи да виша зарада јесте покретач за исељење, али морају да се уклопе и неки други услови који чине живот и ван каријере.

Суочене са овим проблемима, државе централне и источне Европе предлажу радикалне пореске олакшице за младе као део напора да се заустави одлив квалификованих радника у западне државе ЕУ. Суштина је у томе што „одлив мозгова” умањује економске изгледе централноисточних држава, јер млади „несразмерно искоришћавају” слободу кретања у ЕУ у потрази за боље плаћеним пословима.

Како би задржала високообразоване младе људе, Пољска је донела одлуку да од 1. августа њени држављани млађи од 26 година који зарађују мање од 85.528 злота (20.000 евра), што је месечна зарада од око 1.600 евра, више неће морати да плаћају порез на доходак. То значи да је порез на доходак укинут за око два милиона младих Пољака. Образлажући закон у пољском Сејму, премијер Матеуш Моравјецки је рекао да је у протеклих 15 година, откако се Пољска придружила ЕУ, 1,7 милиона људи напустило земљу. Пре него што је демографски пад описао као „енороман губитак”, Моравјецки је рекао да то значи да се иселио цео један град величине Варшаве. Ипак, годишња просечна плата у Пољској је непуних 14.000 евра, што значи да је праг релативно висок за домаће младе.

У међувремену је Хрватска предложила да се укине порез на доходак за особе до 25 година и смањи на пола за људе у доби од 25 до 30 година. Очекује се да ће предложене измене бити завршене током наредних месеци, а нови законски прописи ступају на снагу од 1. јануара 2020.

Ипак, аналитичари изражавају озбиљне сумње да би мере пореских олакшица могле значајније да спрече одлив младих високообразованих радника. Проблем је што се млади образовани људи селе у друге државе не само због висине прихода. Већина њих жели различито културолошко искуство, начин живота или једноставно не виде дугорочну будућност у својој земљи.

Иако су ове популарне мере заустављања исељавања добронамерне, сумња се да ће оне на крају решити основни мотив предузимања ових мера – спречавање пада економског раста у централној и источној Европи. Основни фактори пројектованог пада јесу смањење наталитета, растући тренд исељавања младих, а неки експерти процењују да томе доприносе и политике влада централне и источне Европе да спрече усељавање миграната из Азије и северне Африке.

 


Коментари13
bc049
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Mogu oni da se odsele i sa 30 godina kada im uvedete uvecani porez.
Александар Михаиловић
Млади виде да се све распродаје, села изумиру, увози се свашта од хране из држава које смо некада хранили, да се младе породице малтретирају, породиље и пензионери пљачкају, те схватају да им нема перспективе, а да о трећем добу не треба ни да сањају. Некомпетентни воде бројне државне ресоре, стање у њима је адекватно, а на одговорне функције се постављају фалсификатори и плагијатори. Шта умни људи да раде ако се цене једино послушност, сервилност и оданост вођи и партији? Полит. систем је лош!
Felipe
Odliv mozaka ili odliv mozgova? U ovom prvom je BiH daleko ispred svih.
EvGenije
Baš bih voleo da mi takozvani i/ili samozvani eksperti objasne kako to sprečavanje useljavanja migranata iz Azije i severne Afrike utiče na pad ekonomskog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi.
Čitalac iz Nemačke
Objašnjenje je jednostavno- može ga dati čak i neko ko nije ekonomista! Primer Nemačke: suludom odlukom otvaranja granica za SVE azilante, došlo je oko 1,4 miliona migranata. Nada Merkelove da će ih delom "uvaliti" drugim članicama EU je propala. Migranti su prošle god. Nemačku koštale za smeštaj, ishranu, socijalu itd. preko 20 milijarde €- a ove čak oko 23 mrd. €. Taj novac nedostaje za javne investicije (putevi, škole, stanovi isl.) neinvestiranjem se koči povećanje privrednog rasta! Kapito?
Препоручујем 3
vox populi
Kriminalizirane države, premrežene korupcijom, nepotizmom i negativnom kadrovskom selekcijom, nisu prirodno stanište za mlade školovane ljude. Osim plata, još važnija je sredina gdje bi radili. Nije rješenje da im daju 1000€, a za šefa mu postave polupismenog čovjeka iz vladajuće partije. Nije rješenje ako ne vidi napredovanje u karijeri, a da ne mora biti "član"...... Ovajkvih i sličnih voluntarističkih mijera smo se nagledali 70-ih i 80-ih u SFRJ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља