среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:55

Највећа реформа српског образовања почиње у марту

Јединствени информациони систем просвете је највећа реформа српског образовног система деценијама уназад, каже председница Владе Србије Ана Брнабић
недеља, 11.08.2019. у 10:48
Фото А.Васиљевић

У Србији ће у марту наредне године у потпуности заживети Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) који ће држави први пут омогућити да има потпуни преглед целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у основну школу до тренутка када заврши средње школовање или факултет и добије запослење.

Јединствени информациони систем просвете је највећа реформа српског образовног система деценијама уназад, каже председница Владе Србије Ана Брнабић која за Танјуг објашњава како ће систем функционисати и колику корист ће од ЈИСП-а имати привреда, грађани и државни апарат.

„Тај систем ће нама омогућити да по први пут у Србији имамо тачан преглед колико имамо ученика, у које школе иду, након основних школа у које школе се уписују, да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо су се запослили, где су се запослили, за коју просечну плату, тако да ћемо имати практично на једном месту целу слику нашег образовног система и наше привреде”, наводи Брнабић.

Са имплементацијом ЈИСП-а се практично почело у јуну месецу ове године када је кренуо електронски упис у школе и факултете само уз личну карту.

У марту наредне године биће завршена прва фаза овог „пројекта” а то подразумева да ће сваком ученику и студенту у Србији бити додељен Јединствени образовни број (ЈОБ).

Додељивањем овог броја, држава ће бити у могућности да ученике и студенте прати кроз њихово даље школовање.

Умрежавањем низа података знаће се тачно из којих школа и локалних самоуправа долазе и како тече процес њиховог школовања и запошљавања, каже премијерка.

Новина је и да ће ови подаци бити повезани са Централним регистром обавезног социјалног осигурања што ће омогућити, истиче, да држава лакше сагледа потребе привреде или колико након завршених студија дипломци чекају на посао.

„Да ли се запошљавају у струци или ван ње, и на основу тога ћемо можда моћи да обезбедимо мало другачије финансирање нашег просветног система”, указује Брнабић.

Једна од важних предности увођења ЈИСП-а је и то што ће надлежни тачно знати колико је држава уложила средстава у сваког ученика и студента у земљи током његовог школовања и на крају, каже, колики је повраћај тог улагања у државну касу кроз порезе и доприносе.

„Знаћемо такође и које школе су мало лошије, да видимо због чега су лошије, да ли зато што им фали опрема или додатна обука или подршка учитељима, наставницима или професорима”.

Систем ће омогућити, додаје, да се утврди које школе су испред других што оставља могућност да кадар из добрих школа путује по Србији како би помогли њиховим колегама у мање напредним школама.

Привредницима је данас у Србији највећи проблем да пронађу стручни кадар, а овај систем ће, истиче омогућити бољу комуникацију између оних који запошљавају и система образовања.

Премијерка наводи и да од 1. септембра сигурно креће са функционисањем 10.000 дигиталних учионица у 500 школа у земљи, а чиме је обухваћено око 200 хиљада ђака.

Овај пројекат реализован је у сарадњи Министарства просвете, Министарства трговине, туризма и телекомуникација заједно са Академском мрежом Србије, Телекомом Србије и Канцеларијом за информационе технологије и е-управу, јавља Танјуг.

 


Коментари26
b342b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бата
У школи у којој радим већ две године водимо евиденцију у електронском дневнику.У учионици је компјутер који не ради (парола- у свакој учионици компјутер,макар и покварен).Родитељи немају шифру за праћење и увид у оцене преко е дневника.Неопходан је (плаћени) адинистратор за потребе електронске евиденције,већ је одређено да пар колега помажу и исправљају грешке.Њима се колеге обраћају у свако доба,а они морају да поштују свој распоред часова.Толико о дигиталном праћењу.
Staniša Uverić
Videćemo. Možda. Uvek se pali ražanj A zec još u šumi.
Lule
Privrednicima je najveci problem kako naci radnika koji ce da cuti i radi za minimalac, da radi svaku drugu subotu u mesecu a da mu se to ne racuna u platu a bogami ni u slobodan dan. Trenutno radim u firmi pod tim uslovima i svi masovno trpimo izivljavanje umisljenog gazde, polako jedan po jedan radnik napusta firmu a novi dodju vide sa kim imaju posla i sutradan se ne vracaju vis. Na poziv gazde da dodju da ce zasnovati radni odnos sa njima oni sa samo kiselo nasmeju.
Zorka Papadopolos
Pozdravljam ovu vrstu reforme. Ako je celokupno obrazovanje dece besplatno, onda drzava, koja placa, ima pravo da kontrolise kakav ucinak imaju njena ulaganja. I za svaku vrstu istrazivanja mogu da se koriste, naravno anonimizirani podatci. Tako nesto bi bilo vazno i u medicini, tu, naravno, iskljucivo anonimno.
Ivana
Isuse ako je ovo najveća reforma školstva. Obična digitalizacija i usaglašavanje, koji nemaju veze sa kvalitetom obrazovanja budućih kadrova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља